Почетна - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Покојни нам говоре

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 19 фебруар 2018; Погодака: 7410

mrtvinamgovore У уводу за своју књигу „Живимо заједно, а (да ли) умиремо сами“, Миладин Ћосовић, приповедач и есејиста из Горњег Милановца, каже:

“О смрти размишљам такорећи од када знам за себе. Рекло би се да је неко ко је у животу често био свједок умирања (а био сам: у петој години гледао сам више прострелних рана на дечачком лицу убијеног старијег седамнаестогодишњег брата, као млад лекар био сам сведок дуготрајних патњи од силикозе оболелих рудара „Шупље стијене", оба родитеља су ми умрли од рака) у психи изградио одбрамбене механизме од страха, да је у смрти других нашао упоришне тачке за животну филозофију у којој је помирио све своје контроверзе, од смртности и пролазности нашао склониште у Божјој вољи и промисли. За мене то важи само дјелимично.

Опширније: Покојни нам говоре

Ватикан мења историју јер жели да влада светом

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Видео / Video; Објављено 29 јануар 2018; Погодака: 14700

Када је руски путописац Хиљфердинг питао једног Србина из Срема по чему се разликују Шокци (римокатолици) и православни Срби, он му је рекао да Шокци верују у Рим - папу, а Срби у Светог Саву. Тим поводом, настала је и ова емисија код господина Теше Тешановића, у емисији "Балкан.инфо". Честитајући свим читаоцима празник Светог Саве, молио бих да уваже једну исправку, због грешке настале у току интервјуа. Мошти Светог Симеона Богопримца су отете од Латина, али се не налазе у Шибенику, негу у Задру.

С поштовањем,

Владимир Димитријевић

2017: шта је било, шта нас чека

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 23 јануар 2018; Погодака: 7532

Текст

УМЕСТО УВОДА

Као и сваке Србске Нове године, тако и ове, настојали смо да забележимо нека рамишљања о ономе што смо преживели и о ономе што нас може чекати у наредном периоду. Избор је личан, и креће се од друштвених феномена до растанка са часним људима Божјим. Неки текстови су објављени у „Печату“. Читалац ће, свакако, имати своје приоритете. Важно је, међутим, да свако однас размишљао протеклој години у складу са хришћанским схватањем: Човек изнад свега, а Бог изнад човека (Владика Николај).

НЕОБЕЛЕЖЕНИ ЈУБИЛЕЈИ 2017.

Ове године нисмо достојно обележили осамстогодишњицу крунисања Стефана Првовенчаног, као да то није једна од најважнијих годишњица наше историје.

Опширније: 2017: шта је било, шта нас чека

Трагикомедија безбожног монтенегринства - Миладин Ћосовић о конвертитству

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 22 јануар 2018; Погодака: 6994

Текст

montenegrini 01 ЗАШТО КОНВЕРТИТИ БЕЖЕ ОД СРБСТВА?

Да, заиста је тешко у овом времену бити Србин. И многи Срби кад виде како је тешко или падну у очајање, и одлуче да су нешто друго (неко други), или их ухвати манија величине, па постану „Срби, народ најстарији“. Зато нам је потребно велико расуђивање.

Вреди се, сада и увек, сетити оног најбитнијег: чињенице да је Црква Божја највећи дар људима. Основана Оцем кроз Сина у Духу Светоме, она већ столећима људе из грумења иловаче претвара у синове и кћери Божје, рађајући их за вечност. И зато православни човек пуна срца може да ускликне:“Мајка Црква!“Тако је и са нама, Србима, којима је Бог кроз Своју Цркву дао све што јесмо. Да нас Свети Сава није родио у Христу, где бисмо ми били и шта бисмо били?

Опширније: Трагикомедија безбожног монтенегринства - Миладин Ћосовић о конвертитству

О Марксу, Енгелсу и Србима

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 12 јануар 2018; Погодака: 5437

Необично је то. Римокатолици, од Марије Терезије до Павелића, протестанти, попут Хегела, комунистички идеолози, попут Маркса и Енгелса, Србе увек виде као страно тело Европе

У својој новој књизи „Моћ и бешчашће“ приповедач и есејиста из Горњег Милановца, Миладин Ћосовић, запажа: „Енгелс је, подстакнут високим мишљењем Гетеа, Хајнеа и Хердера о српској народној поезији, почео да учи српски језик, али није одушевљен – у свему види „продужену руску руку и ништа више”. Енгелс је добро познавао српску историју, знао је за српску средњовјековну државу, знао је за све борбе Срба за слободу од отоманског зла, а ипак и он и Маркс подлегли су некаквим својим крутим етно-социолошким шемама о народима у Европи. Сврставали су их у двије групе: у првој су велики културни народи носиоци историјског, цивилизацијског и привредног напретка (у којима ће по њиховом „научном” пророчанству најприје доћи до револуционарних промјена, у њима је пролетеријат најмасовнији), дакле, келтско-романско-германски народи западне Европе (Енглези, Французи, Нијемци), а од Словена једино Пољаци; другу групу чине, како пише Миладиновић, мање више „варварски отпаци народа”, а то су Гели у Шкотској, Бретонци у Француској, Баски у Шпанији, Румуни, Грци, сви Јужни Словени, чак и Руси. Оба ова надмјена револуционарна теоретичара била су одбојно расположена према Србима и њиховој борби за ослобођење. Маркс је Србе убрајао у мале „закржљале, нужно контрареволуционарне народе без историје и историјске свијести, чија је једина судбина да нестану у олуји светске револуције”. Енгелс је с одушевљењем прихватио вијест да су Срби поражени у рату са Турском 1878. године. Писао је: „Српска ослободилачка војска мора да живи на свој властити рачун и после разметљиве офанзиве, а да није нигде озбиљно тучена, најприје у своју хајдучку јазбину.” Као што се види, догмате Маркс и Енгелс омаловажавали су мале народе, одрицали им право на борбу за ослобођење, на самосталну државу, прорицали им нестајање са историјске сцене.“

Опширније: О Марксу, Енгелсу и Србима

У одбрану природне породице

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 12 јануар 2018; Погодака: 10314

Текст

nikodijevici porodica 1930 РОДНА РАВНОПРАВНОСТ И ПРОПАГАНДА ХОМОСЕКСУАЛИЗМА

Пред читаоцем је текст настао уочи доношења Закона о родној равноправности припремљеног за усвајање у 2018. години и низа пратећих докумената чије ће последице по нашу, ионако разорену породицу, бити огромне. С обзиром на чињеницу да се ово питање поставља са свом оштрином на нашем терену, а да већина читалаца није довољно упућена о чему је реч, он има за циљ да грађане обавести о најстрашнијем насртају тоталитарне власти на породицу, који се може поредити само са комунистичким ударцем на духовне и породичне вредности.

Опширније: У одбрану природне породице

Појте Богу нашему, појте

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 12 јануар 2018; Погодака: 7837

Текст

БОГОМОЉАЧКЕ ПЕСМЕ И ВЛАДИКА НИКОЛАЈ – НОВИ ДАМАСКИН, НОВИ СЛАТКОПОЈАЦ

ПРАВОСЛАВНО УЧЕЊЕ О ПОЈАЊУ

У прелепој молитви коју изговара свештеник приликом освештавања воде (на Богојављење, уочи крштења, итд.) укратко су изложена неизрецива и чудесна дела Божја, почев од стварања света до спасења човека, поробљеног грехом, смрћу и ђаволом. Премудрост Творчева сав свет је створила као храм испуњен песмом склада и спокоја. „Музика сфере”, о којој су говорили древни мудраци, управо и јесте вечна хармонија и лепота која краси космос и због које, када је из непостојања све приведено у постојање, „пјеваху заједно све звијезде јутарње и синови Божји кликоваху” (Јов 38, 7).

Опширније: Појте Богу нашему, појте

Други одговор Александру Антићу

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 12 јануар 2018; Погодака: 4886

Текст

ЈОШ ЈЕДАН ОДГОВОР НА НАСУШНА ПИТАЊА

pismo odgovor demanti 2 Христос Се роди!

Поштовани господине Антићу,

Прво да Вам захвалим на речима разумевања за мој рад. (овде http://borbazaveru.info/content/view/10276/1/)

Трудим се, често неуспешно, да своју борбу за хришћанске вредности усмерим ка служби Богу и ближњем, и стварно сам отворен за сваку врсту размене мишљења. А како хришћанин сме другачије? Пажљиво сам прочитао Ваше писмо, и имам разумевања за став да многе ствари које се сада дешавају некад нису постојале – пре свега, медији, и изнад свега – Интернет спојен са мобилним телефонима. Оно што нам је остало од Светих Отаца је стоти канон Шестог васељенског сабора, који забрањује сликање порнографије на даскама. А где смо ми сад?

Опширније: Други одговор Александру Антићу

О косовском завету данас и овде - предбожићна разматрања

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 07 јануар 2018; Погодака: 5170

Текст

kosovski boj radenko О ПОВОДУ

Повод за овај текст је размишљање мог омиљеног србског писца из Црне Горе, Николе Маловића, објављен недавно (https://stanjestvari.com/2018/01/02/2018-dont-happy-be-worry/). Он каже:“Ако је ОК да све одлуке које јесу или ће бити донијете у нашим тзв. парламентима немају никакву снагу док их не аминује прокуратор – није ОК да останемо и без црквене организације. Јер једино она може да стане у крај растакању свих вриједности на којима и даље опстају наде у боље сутра. Не негдје тамо далеко, него наде у боље сутра овдје – гдје смо или где смо своји на своме.

Како ће то Српска православна црква урадити, и да ли ће, ја не знам.

Опширније: О косовском завету данас и овде - предбожићна разматрања

Одговор Александру Антићу

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 05 јануар 2018; Погодака: 4826

Текст

pismo odgovor demanti Поштовани господине Антићу,

Одговарам, по мери својих снага, на Ваше писмо „Борби за веру“ (овде:), пошто се оно тиче неких мојих текстова објављених на овом сајту.

Унапред да кажем оно чему ме је учио Владика Данило: србска витешка изрека је – КО ЗНА БОЉЕ, ШИРОКО МУ ПОЉЕ. Своје текстове на било коју тему не сматрам, ни мисаоно, ни стилски, црвеним словом у календару, и увек ћу се радовати кад неко објави нешто Богу угодније, лепше и боље; ту, свакако, мислим и на Ваше текстове, ако их буде. По речи Чехова – свака куца лаје својим гласом, и мале куце не треба да буду љубоморне на глас великих и моћних куца, него да чине један „хор“.

Опширније: Одговор Александру Антићу