Latinica

Latinica

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 14 april 2019; Pogodaka: 2550

slobodan jankovic

Vladimir Dimitrijević, profesor čačanske gimnazije, autor desetina knjiga i stotina članaka, mahom na teme vere, književnosti i prosvete, optužen je pred sudom da vređa dostojanstvo LBGT osoba. Tako on staje u red optuženih i opominjanih ljudi od pera i ugleda, prof. Branislava Ristivojevića, prof. Milana Brdara, dr Miše Đurkovića, koji treba da pokazno odgovaraju kako se običan Srbin ili Srpkinja, građanin Srbije, ne bi usudili da budu nepokorni diktatu novih ideologija.

Vladimir Dimitrijević je kriv, kaže tužilac koju je angažovala izvesna NVO koja se bori, kako ističu, za prava LGBT osoba, između ostalog jer govori i piše da je jedina prirodna porodica ona koju čine muškarac, žena i deca! Kakva druga prirodna porodica može postojati? Ko može dobiti decu? Muškarac i žena, ili možda to mogu dva muškarca, dve žene, dva ljudska bića i ameba, ko?

Opširnije: Građanin nepokorni – Vladimir Dimitrijević

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 01 april 2019; Pogodaka: 2543

Tekst
Knjige

vladimir dimitrijevic dr 700x394

Pred nama je knjiga Vladimira Dimitrijevića „Da se zna/ Poverenik za zaštitu ravnopravnosti protiv slobode mišljenja i izražavanja“.

Ona se bavi nastojanjem ideologa političkog homoseksualizma, i njihovog pokrovitelja u Srbiji, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da ućutkaju branioce porodičnih vrednosti i sve one koji misle drugačije, i da Srbiji nametnu, kao meru i proveru, svoju protivporodičnu ideologiju.

Opširnije: TUŽBA VIŠEM SUDU: Vladimir Dimitrijević na udaru protivporodične inkvizicije

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 24 februar 2019; Pogodaka: 2483

Tekst

zakletva ustav miroslavljevo jevandjelje

Ne pomiči stare međe koje postaviše oci tvoji (Priče Solomonove, 22:28)

GRANICE NISU VAŽNE?

Nesrećnika na mestu Predsednika Srbije, na prvi pogled samo Klovna Bez Smisla Za Humor, oduvek doživljavam mistički, kao oličenje bezbožničke tajne bezakonja, čiji je konačni cilj da Srbe izbaci iz svetosavskog i svetolazarevskog zaveta. Najznačajniji dokaz da je u pitanju duhovni, a ne samo politički, razoritelj Srbstva jeste njegovo nastojanje da Kosovo i Metohiju preda Arbanasima i NATO-u, pod izgovorom menjanja granica zarad „uspostavljanja trajnog mira i bezbednosti na Balkanu”. Pri čemu on, naravno, zna da Kosovo i Metohija nisu za nas puka teritorija, nego stožer identiteta. Uostalom, priča o granicama uvek je mistička, bez obzira na dvodimenzionalnu političnost. I to nije priča samo o našim granicama, naravno.

Ako je nešto važno, granice su važne, mada srbski idioti (u antičkom značenju te reči – oni koji ne brinu o poslovima zajednice) od nastanka nesrećne Jugoslavije o tome nisu mnogo mislili.

Kad su 1939. godine pravili Banovinu Hrvatsku, u nju su uključili teritorije koje nikad nisu bile hrvatske, sa sve Dubrovnikom.

Opširnije: O svetim granicama Srbije

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 21 februar 2019; Pogodaka: 4363

Tekst

vladimir dimitrijevic hominterna gejstapo

SLOBODA MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA KAO USLOV BEZ KOGA SE NE MOŽE

Ono što je tema ovog teksta je nasrtaj na slobodu mišljenja i govora u Državi Srbiji, pred kraj druge decenije 21. veka. Koliko je ova sloboda bitna u bilo kojoj demokratskoj državi?

Jedan od naših najuglednijih pravnika, akademik Kosta Čavoški, o slobodi govora kaže: “Naročito je zanimljiv slučaj Obershlik od 1. jula 1997. godine u kojem je Evropski sud nedvosmisleno potvrdio slobodu korišćenja uvredljivih i šokantnih termina. Ovoga puta jedan novinar, osuđen zbog uvrede, u komentaru govora jednog političara ovoga naziva kretenom (trottel). Po mišljenju Suda, „dotični govor je očigledno imao za cilj da bude provokativan, i samim tim, izazove žestoke reakcije“ (stav 31). Shodno tome, iako se reči „podnosioca predstavke (…) mogu smatrati polemičkim, one zbog toga ne predstavljaju neopravdan lični napad, pošto je autor dao objašnjenje koje je objektivno razumljivo i zasnovano na političarevom govoru“ (stav 33). Sud je zaključio da je upotreba reči kreten (trottel) srazmerna „indignaciji koju je svesno izazvao“ (stav 34) političarev govor, te da stoga osuda novinara za uvredu predstavlja kršenje člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima./…/
(Vladimir Vodinelić) je još 2007. godine/…/ objavio opsežan članak pod naslovom „Evropski standard slobode medija“, i to u Biltenu sudske prakse Vrhovnog suda Srbije br. 3, str. 31-70. Posle objašnjenja da su evropski standardi slobode medija, sadržani u članu 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, dalje razvijeni u bogatoj precedentnoj praksi (Court’s settled case-law) Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, kao i brojnim aktima Saveta Evrope, prof. Vodinelić ističe da Evropska konvencija „ne jemči prava koja su teoretska ili iluzorna nego prava koja su praktična i delotvorna“. U okviru ovako zajemčene slobode izražavanja Evropski sud je dopuštao korišćenje difamatornih vrednosnih iskaza, pod uslovom da za takve tvrdnje postoji odgovarajući činjenički osnov, a da ne predstavljaju napad na ličnost nego na ono što je ona govorila i radila. Ili kako to sam prof. Vladimir Vodinelić veli:Difamatorni vrednosni iskazi („zveri u uniformi“, „idiot“, „sudija kukavica“, „pristrasan sudija“, „fašističke tendencije“, „totalitarna priroda“, „ideološki groteskan i klovnovski“, „neverovatni spoj sirovog reakcionara, fašističkog tvrdoglavca i teškog antisemite“, „varalice“), predstavljaju prekomerne, preterane, nesrazmerne informacije ako su, „bez ikakve ili dovoljne činjenične osnove“, odnosno ako ne stoje ni u kakvoj vrsti veze sa nekim činjenicama, što u datim slučajevima nije bilo tako jer je za tvrdnje postojao činjenični osnov, odnosno određena vrsta veze sa činjenicama, a tvrdnja nije bila usmerena na ličnost, nije predstavljala napad na ličnost, nego na ono što je ona govorila ili radila

Opširnije: Kako sam proglašen diskriminatorom

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 februar 2019; Pogodaka: 2585

Tekst

nasa deca vakcine dr jovana

Da se u svetu dešava niz stvari koje nisu u skladu sa levoliberalnom globalističkom „agendom“, vidi se svuda – od Italije do SAD. Da krenemo od Italije: još u avgustu 2018, italijanski Senat je poništio zakon o obaveznom vakcinisanju dece a u decembru, oko rimokatoličkog Božića, ministarka zdravlja, Đulija Grilo, dovršila je proces odbrane italijanske dece od prinudnog ušpricavanja sumnjivih supstanci.

Prethodno su italijanske vlasti naložile ozbiljno istraživanje dečje vakcine - Infanrix Hexa koje bi trebalo da sadrži sledeće antigene: za tetanus, difteriju i veliki kašalj, deaktivirane sojeve virusa poliomielitisa 1-2-3 i površinski antigen hepatitisa B. Utvrđeno je da nijedan od tih antigena ne postoji u vakcini, što znači da se neće stvoriti antitela za bilo šta od čega je trebalo štititi male Italijane. Vakcine koje je globalna farmakomafija prodavala Italiji ne da nisu bile korisne, nego su i štetne, dokazano je.
Prethodna, neoliberalna vlast je 2017. donela zakon o obaveznom vakcinisanju dece. Globalistički mediji su opet ustali protiv „zatucanog Salvinija i njegovih koalicionih partnera kao protiv neprijatelja „javnog zdravlja“. Ako se tome doda nepopustiljvi Salvinijev stav da se porodica sastoji od oca, majke i dece, i da neće biti LGBTXYZ brakova, stvario postaju još žešće.

Opširnije: Velika bioetička kontrarevolucija i podrška dr Jovani Stojković + (VIDEO)

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 01 februar 2019; Pogodaka: 2549

Tekst

ukrajina papa vaseljenski patrijarh

PUTIN O CRKVENOJ SITUACIJI NA UKRAJINI

Na redovnoj godišnjoj konferenciji za štampu krajem 2018, Vladimir Putin je, između ostalog, govorio i o crkvenoj situaciji na Ukrajini posle odluke carigradskog patrijarha Vartolomeja da podrži raskolničku „autokefalnu crkvu“:

„Ono što se sad dešava u Pravoslavlju je, kako narod kaže, umu neshvatljivo. To je direktno mešanje države u crkveni, religiozni život. Takvih stvari nije bilo još od doba Sovjetskog Saveza. Eto šta su, na nesreću, stvorili: ujedinjenu raskolniču crkvu stambulske jurisdikcije. To je to: ne sviđa im se moskovska jurisdikcija, zato evo stambulske jurisdikcije. Obratite pažnju: Ukrajinska Crkva Moskovske patrijeršije bila je sasvim nezavisna. Možda se o tome malo zna, ali to je faktički sasvim nezavisna Crkva. Oni su radili sve samostalno, i episkope su birali sami. Jedina veza je bila duhovna, pominjali su Patrijarha moskovskog i sve Rusije. I to je sve. A gledajte kakvu sad nezavisnost dobijaju iz Turske, od turske patrijaršije.

Opširnije: Carigradski patrijarh i krv na Ukrajini

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 31 januar 2019; Pogodaka: 2855

Tekst

nikola malovic

ČITANKA U ODBRANU SLOBODE MIŠLJENJA I IZRAŽAVANJA, KOJA SE, U CRNOJ GORI, TRENUTNO ZOVE NIKOLA MALOVIĆ

KAKO JE MALOVIĆ IZVEDEN PRED SUD?

Kako pišu podgoričke „Vijesti“ od 16. januara ove godine, ugledni književnik iz Herceg Novog Nikola Malović će se naći pred sudom za prekršaje u glavnom gradu Crne Gore jer je, navodno, narušio javni red i mir. Protiv njega tužbu je podneo policajac Vladimir Leković. Razlog? Navodno, Malović je prekršio član 19. Zakona o javnom redu i miru tako što je objavio tekst „Hej, Lolita“ u beogradskom „Nedeljniku“, a taj tekst je preneo podgorički portal IN4S.

Opširnije: Razbijač Overtonovog prozora

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 14 januar 2019; Pogodaka: 2622

Tekst

hristos na krstu Tako je, svojevremeno, svoju knjigu nazvao španski filosof Miguel de Unamuno. Iako mi znamo da su i rimokatolici i protestanti u jeresi, ipak nam nije svejedno što je hrišćanstvo na Zapadu potpuno srušeno. Jer, kako je govorio Dostojevski, Zapad je nama drago groblje. I zaista – nema pravoslavnog hrišćanina kome je milo što propada Zapad, bez obzira na sve njegove prestupe prema Istoku. Na žalost, za njih više nema povratka – samo čekanje suda Božjeg.

Opširnije: Agonija hrišćanstva

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 13 januar 2019; Pogodaka: 4841

Tekst

svetozar vlajkovic povratak izgubljenog

O ČEMU JE REČ?

Pitamo se – zašto izumiremo ovakvom brzinom. Zašto se ne rađamo? O čemu je reč? A reč je o onome što je govorio Sveti vladika Nikolaj – blud ubija život. Blud je razorio ljubav, a gde nema ljubavi – nema ni života.

Poznati srbski književnik, Svetozar Vlajković, životnim traganjem došao je do Hrista i Crkve. To svoje traganje potresno je opisao u knjizi „Povratak izgubljenog“ (objavila je ju je izdavačka kuća „Bernar“ iz Starih Banovaca 2017. godine ) koja pokazuje svu istinitost evanđeljske priče o bludnom sinu. Vlajković je prošao dva braka dok je došao do istinskog bračnog druga, a u međuvremenu je, tragajući za smislom postojanja, lutao od žene do žene. Njegovo pokajničko iskustvo je dragoceno za svakog onoga ko želi da shvati zašto su čednost i čistota duše tako nasušno važni savremenom čoveku. Knjigu svim srcem preporučujemo.

TAJNA RAĐANJA NOVOG ŽIVOTA

Vlajković ističe da je tajna rađanja, nastalog iz zajednice muškarca i žene, nasušno čudo: “Dolaskom na svet, dobijamo talente ili talante, kako se nekada govorilo. Talenat je suženo značenje talanta, odnosi se na vidljive darove, poglavito za stvaralaštvo.

Opširnije: Šta znači bludeti - svedočenje Svetozara Vlajkovića

Detalji: Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Kategorija: Tekst; Objavljeno 12 januar 2019; Pogodaka: 3433

Tekst

aleksa santic pretpraznicno jutro

Pripreme za pesmu

Šantić je, poduhvatajući se sazdavanja svog magnum opus-a, pisao pesme koje su, suštinski, bile svojevrsne „praslike“ “Pretprazničke večeri“. One su karakteristične po nostalgičnom sećanju na detinjstvo kao na rajsko doba, nad kojim je svoj pokrov rasprostrla nežna majka, po osećanju duboke usamljenosti u sadašnjosti, po svesti o rastakanju porodičnog doma, po tugovanju zbog smrti najbližih. U njima, međutim, nema nade u nadilaženje prolaznosti, u izlazak iz beznađa i konačnosti samotništva; jednom rečju, nema praznika.

Opširnije: Smisao praznika u Šantićevoj pesmi "Pretpraznično veče"