konopПРОСВЕТНИ РАДНИК У ТУРСКОЈ

Недавно се из Турске вратила председница Уније синдиката просветних радника Србије, Јасна Јанковић, која је учествовала на скупу у организацији највећег тамошњег синдиката у области образовања, Егитим Бир Сен, на коме су били представници преко четрдесет земаља. Она је чланству УСПРС послала свој извештај, чије ћу основне тезе изнети.

У Турској, сви нивои образовања су бесплатни: вртићи, основне и средње школе, факултети. Приватни факултети се плаћају, али су лошијег нивоа од државних. Професорска норма је 15 часова (код нас 18), а сваки час преко тога се додатно (и то добро) плаћа. Плате просветара се крећу од 1000 до 1500 евра (ако раде прековремено). Школе су изврсно опремљене, свака учионица има „паметну таблу“. Директори образовних установа имају велики утицај, али синдикати су довољно јаки да не дозвољавају ни директорима да раде шта хоће. Лиценца за рад се добија после строгог државног испита, чија основа је турски језик и исламска веронаука, која се сматра темељном вредношћу васпитања. Синдикати не дозвољавју запошљавање преко везе, нити да у систем уђу неквалитетни кадрови. Свако може да изрази жељу где ће да ради, али држава одређује место запослења према својим потребама, па просветни радници скупљају бодове на основу каквоте рада и премештају се у већа места у складу са листом напредовања. Жене одлазе у пензију са 55 година, а мушкарци са 65  година. Кад се умировљују, држава им даје отпремнину у вредности стана који одговара броју чланова њихове породице у месту у коме живе и раде. Свака жена која роди троје и више деце има право на државну пензију, при чему може да остане и на свом радном месту, ако то жели. На предлог просветног синдиката, турска држава је покренула и тзв. „Нана пројекат“: бакама се даје 150 евра месечно да пазе на своје унучиће док родитељи раде.

За то време, сазнајемо да Србија има мање просечне плате него у две трећине афричких земаља (ozonpress.net/ekonomija/plate-manje-nego-u-dve-trecine-africkih-zemalja/).

Плате просветара су око 400 евра (у Турској, неквалификована радна снага има веће приходе).

 

КАКО ЈЕ У МОМ ГРАДУ?

Чачак, град у коме живим, имао је, 1992, чак 44 575 запослених, од чега и великој и малој привреди 34 500 људи. Велике и добро опремљене фабрике, какве су биле „Слобода“, Фабрика резног алата, ЦЕР и ПКС Латекс извозиле су скоро половину своје производње. Фабрика хартије и дрвењаче снабдевала је тржиште са 30 хиљада тона средње финог папира, а Млекара је дневно прерађивала 30 хиљада тона млека. Фабрика слада, саставни део чувеног БИП-а (Београдске индустрије пива), могла је да годишње преради сто хиљада тона пиварског јечма, и била је, по капацитету, друга у Европи, одмах иза сличне фабрике у Берлину. „Житопромет“ је у силосе смештао шест хиљада вагона тона житарица, и имао је електрични млин и фабрику сточне хране. Конфекција „Први октобар“ запошљавала је хиљаду жена, а „Технос“ је прерађивао отпадни алуминијум и извозио га у Јапан. Одлично су радиле грађевинске фирме „Хидроградња“ и „Ратко Митровић“, као и „Литопапир“. Пекара „Исхрана“ производила је 30 хиљада векни хлеба дневно.

Била је изузетно развијена и мала привреда. (Сви ови подаци добијени су љубазношћу градоначелника Чачка из овог периода, г. Родољуба Петровића).

А онда су СР Југославији уведене страховите санкције „међународне заједнице“, и све је кренуло низбрдо. Чачак је додатно осакаћен бомбардовањем 1999. године. После свега је дошао 5.октобар, и кренула је „бећарска приватизација“, која је од овог града направила пустош. Нема ни ЦЕР-а, ни ПКС Латекса, ни „Житопромета“, ни Млекаре…

По анкети спроведеној међу 10% старије ђачке популације 2015. године,  тек сваки десети ученик жели да остане у свом родном граду (iskra.co/srbija/anketa-za-brigu-tek-svaki-deseti-djak-bududjnost-vidi-u-cacku/).

ШТА ХОЋУ ДА КАЖЕМ?

Хоћу да кажем нешто веома једноставно: стање у Србији је такво да је питање до када ћемо издржати. Ми смо народ који је стављен у резерватске услове Индијанаца и Абориџина, са циљем да изумре. Јер, Империји Вашингтон–Брисел треба овај простор, а не треба му домаће становништво.

Пример стандарда просветних радника Турске у овом чланку дат је да би се показало шта значи кад земља не живи по диктату ММФ-а и Светске банке, а пример пропадања Чачка је наведен да се види колико су нас наши западни „пријатељи“ до сада разорили.

Блиски односи са Русијом и Кином су нам нада, али Русија, пре Балкана, мора да реши геополитичке проблеме најближег окружења, попут Украјине, а Кина, сасвим логично, мисли пре свега на своје, а не наше, економске интересе.

У овом часу, Србија је земља младих који хоће да из ње заувек оду и стараца који таворе и чекају – зна се шта.  Хоће ли нас Бог погледати пре коначне пропасти, не знам. Знам да је патријарх Павле рекао да ће Он помоћи ако буде имао коме да помогне.

др Владимир Димитријевић

Новe књигe за преузимање - (Download)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

ЕВРОУНИЈАЋЕЊЕ

Владимир Димитријевић (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

ГРАМАТИКА ЕКУМЕНИЗМА
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)

dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

ДНЕВНИК АПОКАЛИПСЕ
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)

 

od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ЂЕРЂА СОРОША

Зборник радова о реформи школства

Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)

 

 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

ОБОЖЕЊЕ НИЈЕ ИНДИВИДУАЦИЈА
Православни поглед на Хесеа и Јунга

Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)

svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)

ШКОЛОКАУСТ
 Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)

ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)

ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)

ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)

КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

Светосавље и литургијска реформа

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►

Са страхом Божјим и вером приступите!

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►

Актуелно

Политички хомосексуализам – одговор на тужбу „ЛГБТ заштитара“ (ВИДЕО)

postovani homoseksualciОд помоћнице поверенице за заштиту равноправности М. К. добио сам тужбу удружења „Да се зна“ које тврди да сам својим текстом „изнетим ставовима угрозио родну равноправност, маргинализовао трансродне особе и пропагирао породицу као једину вредност“.

СТАВ ПРАВОСЛАВНОГ ВЕРНИКА

Као православни хришћанин, припадник вере из чије догматике извире и етика, свој став о природној породици заснивам на Светом Предању Црква од Истока, изложеног, између осталог, у „Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве“:„Разлика међу половима представља посебан дар, који су људи добили од свог Творца: И створи Бог човека по образу Својему, по образу Божијем створи га; мушко и женско створи их (1. Мојс. 1; 27). Будући да су у истом степену носиоци образа Божијег и људског достојанства, мушкарац и жена су створени зато да би се у љубави целовито сјединили једно са другим: Зато ће човек оставити оца својега и матер своју и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (1. Мојс. 2; 24).

Ваплотивши првобитну вољу Господњу о творевини, брачни савез који је Он благословио постаје средство продужетка и умножавања људског рода: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме (1. Мојс. 1; 28). Особености полова не своде се само на разлике у телесној грађи. Мушкарац и жена појављују се као два начина постојања у једној људској природи. Њима је неопходно општење и узајамно допуњавање.

Међутим, у палом свету односи међу половима могу да се изопаче и да престану да буду израз богомдане љубави, изродивши се у испољавање грешне пристрасиости палога човека према сопственом „ја“. Високо ценећи подвиг добровољне целомудрене безбрачности, прихваћене ради Христа и Еванђеља и признајући посебну улогу монаштва у својој историји и савременом животу, Црква никада није била немарна према браку и осуђивала је оне, који су из погрешно схваћене тежње ка чистоти унижавали (презрели) брачни однос.“

 

Опширније...

Разбити огледала, још једном или нови живот "Речника технологије"-разговор са Александром Петровићем

recnik tehnologije aleksandar petrovic knjiga 001 Професор Александар Петровић предаје културну антропологију, теорију цивилизације и историју науке на Универзитету у Београду. Поред ових „европских“ предмета предаје и Културну историју Индије где често држи предавања на тамошњим универзитетима. Овај разговор посвећен је ренесанси Речника технологије после два научна скупа посвећена овом несвакидашњем спису у Институту за филозофију и друштвену теорију и Институту за европске студије. 

 Речник је професор Петровић је као један од аутора објавио при крају својих студија на Универзитету у Београду када брани магистарску тезу Уметност и технологија.. То између осталог показује да је наш најбољи универзитет био расадник слободне, критичке мисли и да је судећи по глобалним показатељима свој стваралачки капацитет упркос свему задржао и данас. Наравно, по објављивању Речника професор је уз велику медијску помпу са својим сатрудницима био смењен, али у томе се огледа коб слободе и потврда да су постављена права питања на које тада, а добрим делом и сада, није било одговора.

Опширније...

Образовање или обука – српске школе на удару капитализма

prosveta srbijeЈЕДАН СИМБОЛИЧКИ ЧИН

У јануару месецу 2018, уочи Савиндана, јавност је сазнала да Железничка техничка школа треба да се прода на лицитацији. Зграда, површине 6 355 квадратних метара, поред Хале Пионир, чија је вредност процењена на више од 483 милиона динара, нашла се, по тврдњи министра просвете Младена Шарчевића, на лицитацији „случајно“, и он је рекао „да школа неће бити продата и да су држави потребни кадрови које школује“. Тако је министар поново испао мајстор за правдање „случајности“, како је чинио са ЛГБТ приручницима за спречавање „родно заснованог насиља“, против којих је устала Србија у пролеће 2017. Покушај продаје једне школе је био симболичан тренутак за сагледавање истине о стању нашег образовања. Које је, по ко зна који пут, запловило реформским водама.

Опширније...

Who is Online

Ко је на мрежи: 116 гостију и нема пријављених чланова