konopПРОСВЕТНИ РАДНИК У ТУРСКОЈ

Недавно се из Турске вратила председница Уније синдиката просветних радника Србије, Јасна Јанковић, која је учествовала на скупу у организацији највећег тамошњег синдиката у области образовања, Егитим Бир Сен, на коме су били представници преко четрдесет земаља. Она је чланству УСПРС послала свој извештај, чије ћу основне тезе изнети.

У Турској, сви нивои образовања су бесплатни: вртићи, основне и средње школе, факултети. Приватни факултети се плаћају, али су лошијег нивоа од државних. Професорска норма је 15 часова (код нас 18), а сваки час преко тога се додатно (и то добро) плаћа. Плате просветара се крећу од 1000 до 1500 евра (ако раде прековремено). Школе су изврсно опремљене, свака учионица има „паметну таблу“. Директори образовних установа имају велики утицај, али синдикати су довољно јаки да не дозвољавају ни директорима да раде шта хоће. Лиценца за рад се добија после строгог државног испита, чија основа је турски језик и исламска веронаука, која се сматра темељном вредношћу васпитања. Синдикати не дозвољавју запошљавање преко везе, нити да у систем уђу неквалитетни кадрови. Свако може да изрази жељу где ће да ради, али држава одређује место запослења према својим потребама, па просветни радници скупљају бодове на основу каквоте рада и премештају се у већа места у складу са листом напредовања. Жене одлазе у пензију са 55 година, а мушкарци са 65  година. Кад се умировљују, држава им даје отпремнину у вредности стана који одговара броју чланова њихове породице у месту у коме живе и раде. Свака жена која роди троје и више деце има право на државну пензију, при чему може да остане и на свом радном месту, ако то жели. На предлог просветног синдиката, турска држава је покренула и тзв. „Нана пројекат“: бакама се даје 150 евра месечно да пазе на своје унучиће док родитељи раде.

За то време, сазнајемо да Србија има мање просечне плате него у две трећине афричких земаља (ozonpress.net/ekonomija/plate-manje-nego-u-dve-trecine-africkih-zemalja/).

Плате просветара су око 400 евра (у Турској, неквалификована радна снага има веће приходе).

 

КАКО ЈЕ У МОМ ГРАДУ?

Чачак, град у коме живим, имао је, 1992, чак 44 575 запослених, од чега и великој и малој привреди 34 500 људи. Велике и добро опремљене фабрике, какве су биле „Слобода“, Фабрика резног алата, ЦЕР и ПКС Латекс извозиле су скоро половину своје производње. Фабрика хартије и дрвењаче снабдевала је тржиште са 30 хиљада тона средње финог папира, а Млекара је дневно прерађивала 30 хиљада тона млека. Фабрика слада, саставни део чувеног БИП-а (Београдске индустрије пива), могла је да годишње преради сто хиљада тона пиварског јечма, и била је, по капацитету, друга у Европи, одмах иза сличне фабрике у Берлину. „Житопромет“ је у силосе смештао шест хиљада вагона тона житарица, и имао је електрични млин и фабрику сточне хране. Конфекција „Први октобар“ запошљавала је хиљаду жена, а „Технос“ је прерађивао отпадни алуминијум и извозио га у Јапан. Одлично су радиле грађевинске фирме „Хидроградња“ и „Ратко Митровић“, као и „Литопапир“. Пекара „Исхрана“ производила је 30 хиљада векни хлеба дневно.

Била је изузетно развијена и мала привреда. (Сви ови подаци добијени су љубазношћу градоначелника Чачка из овог периода, г. Родољуба Петровића).

А онда су СР Југославији уведене страховите санкције „међународне заједнице“, и све је кренуло низбрдо. Чачак је додатно осакаћен бомбардовањем 1999. године. После свега је дошао 5.октобар, и кренула је „бећарска приватизација“, која је од овог града направила пустош. Нема ни ЦЕР-а, ни ПКС Латекса, ни „Житопромета“, ни Млекаре…

По анкети спроведеној међу 10% старије ђачке популације 2015. године,  тек сваки десети ученик жели да остане у свом родном граду (iskra.co/srbija/anketa-za-brigu-tek-svaki-deseti-djak-bududjnost-vidi-u-cacku/).

ШТА ХОЋУ ДА КАЖЕМ?

Хоћу да кажем нешто веома једноставно: стање у Србији је такво да је питање до када ћемо издржати. Ми смо народ који је стављен у резерватске услове Индијанаца и Абориџина, са циљем да изумре. Јер, Империји Вашингтон–Брисел треба овај простор, а не треба му домаће становништво.

Пример стандарда просветних радника Турске у овом чланку дат је да би се показало шта значи кад земља не живи по диктату ММФ-а и Светске банке, а пример пропадања Чачка је наведен да се види колико су нас наши западни „пријатељи“ до сада разорили.

Блиски односи са Русијом и Кином су нам нада, али Русија, пре Балкана, мора да реши геополитичке проблеме најближег окружења, попут Украјине, а Кина, сасвим логично, мисли пре свега на своје, а не наше, економске интересе.

У овом часу, Србија је земља младих који хоће да из ње заувек оду и стараца који таворе и чекају – зна се шта.  Хоће ли нас Бог погледати пре коначне пропасти, не знам. Знам да је патријарх Павле рекао да ће Он помоћи ако буде имао коме да помогне.

др Владимир Димитријевић

Новe књигe за преузимање - (Download)

svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)

ШКОЛОКАУСТ
 Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)

ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)

ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)

ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)

КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

Светосавље и литургијска реформа

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►

Са страхом Божјим и вером приступите!

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►

Актуелно

Власи су се досетили: имају интернет; Депеше „Викиликса“ – Ватикан признао Косово

wikileaksЈедна од највећи (само) похвала домаће црквене дипломатије је да, ето, Ватикан није признао самопроглашену државу Косово. А зашто није? Зато што јесте.

Из ове депеше Викиликса коју објављујемо у целини, у преводу једне сестре у Христу, јасно се види ватиканска стратегија из доба Павелићеве државе: папа Пије Дванаести није признао НДХ de jure, али ју је Ватикан признавао de facto. Зато САД и не врше притисак на Ватикан да изврши правно признање, јер је врхушки глобалне Империје врло стало да се екуменски односи СПЦ и Ватикана наставе, уз глуматање ватиканског чврстог става. До тога је стало и извесним екуменским делатницима СПЦ, који клече у Ватикану да не се Косово не призна, е да би се „екуменски дијалог“ наставио. Све се ово дешава да се Власи не би досетили, али Власи у доба Интернета нису више тако недосетљиви. Који чита, да разуме.      

Опширније...

Срби и њихов вожд или у ропству нема будућности

vozd karadjordje pred bitkuМОНАХ ГЕОРГИЈЕ СВЕТОГОРАЦ И КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ

Када је у Господу уснуо велики светогорски подвижник родом из Херцеговине, отац Георгије Витковић, духовни син старца Јосифа Исихасте, у његовом Светом Писму нађена је слика Карађорђа. Ко би то рекао? Христолики инок, који се одрекао овога света и свега што је у свету, који се подвизавао најтежим телесним подвигом (јео је само сушене комадиће хлеба и пио воду, и то са мером), научен умно-срдачној молитви, гледа ка Небеском Јерусалиму, а у Светом Писму држи слику Карађорђа, војсковође – љутог лава, који је сав био огрезао у крви непријатеља и диму битака… Има ли овде каквог противречја?

Опширније...

Часопис у коме је проглашено српско становиште

crnjanski idejeПОВОДОМ ФОТОТИПИЈЕ ЦРЊАНСКОВИХ ИДЕЈА

ЦИЉ ПОКРЕТАЊА ЧАСОПИСА

Једно од до сада најзначајнијих издања Андрићевог института из Вишеграда је фототипија часописа „Идеје“ Милоша Црњанског, коју је приредио наш угледни прегалац на пољу књижевности и културе, проф. др Миливој Ненин са проф. др Горданом Раичевић. Издање се појавило на Сајму књига у Београду 2016, а постаће драгоцени извор како за изучавање дела великог писца, тако и за упознавање са нашом међуратном културом.

Милош Црњански је Идеје покренуо 6. септембра 1934. године, уочи погибије краља Александра, као часопис чији је основни циљ бављење идејним и духовним стремљењима епохе, јер криза која се јавила у свету и Европи, по њему, превасходно је криза духовна и идејна, па тек онда материјална и финансијска. Плод ове кризе је обновљено занимање за национална питања, и настанак покрета тог типа широм света. Међутим, Југославија, као земља у којој је 80% становништва сељачког порекла, не сме себи да дозволи да мајмунски опонаша било какав страни национализам, сматрао је Црњански: она је дужна да нађе своју меру и проверу чињеница, и да гради државу онако како јој одговара. Циљ Идеја је да учествују у изградњи „новог национализма“. Позиција часописа треба да буде југословенски национализам, јер је дато превише жртава за нову државу да би се Југославија тек тако могла напустити.

Опширније...

Who is Online

Ко је на мрежи: 25 гостију и нема пријављених чланова