misa djurkovic drУБРЗАЊЕ

Само седам дана је прошло од мог чланка о случају Милоша Ковића, кога, у име „формалних разлога“, покушавају да уклоне из учионица Филозофског факултета Универзитета у Београду, кад ето новог другосрбијанског удара. Овог пута, „политкоректни“ комесари глобализма јуришају на Мишу Ђурковића. Крив је, очито, јер је дао значајан допринос у борби за заштиту наше деце од наопаких „образовних пакета“ са пропагандом идеологије хомосексуализма, који су, после жестоке реакције јавности, повучени из оптицаја, и због којих се министар просвете Шарчевић шојићевски правио „изненађен и увређен“. И, наравно, опет не треба ћутати. Бранили смо Ковића, сад ћемо и Ђурковића (мада им је, наравно, највећа одбрана њихово стваралаштво и јавни морални став). Поготово глас треба дизати на Фонду стратешке културе, који је један од светилника храбре речи на србском Интернету. Зато ево још једног скромног доприноса у борби за слободу Србије.

 

ПРЕ ПЕТ ГОДИНА

Почетком априла 2012, „повереница за заштиту равноправности“, Невена Петрушић, објавила је своје „Мишљење поводом дискриминаторских ставова о ЛБГТ особама професора М. Б.“ за кога су сви знали да је Милан Брдар. Наиме, једна ЛБГТ активисткиња, студенткиња иначе, оцинкарила је професора Брдара који је на предавању 12. октобра 2011. на предмету „Теорија јавног мњења“ пред студентима, у слободној академској дискусији, изрекао забрањено мишљење (своје, наравно) да је за време његовог студирања хомосексуализам у уџбеницима психијатрије био оглашен као болест, и „зачудио се што то више није случај“. Професор Брдар је одговарајући повереници изјавио да је тему додирнуо јер је она пример који илуструје „притисак јавног мњења, услед чега није могућа јавна рационална расправа“, о чему сведочи и поднета притужба. Брдар је истакао да је Америчко удружење психијатара (уцењено од геј лобија, што и врапци на грани знају) одлуку о томе да ли је хомосексуализам поремећај у полном понашању донело прегласавањем, и, наравно, упитао се како би то било „када би лекари, на пример хирурзи, демократски одлучили да чир више није болест“. Професор Брдар је јасно рекао: “Како год било и шта год да приватно мислимо, дужни смо да толеришемо људе без обзира на опредељења и на то да ли су болесни или не (од СИДЕ или неке друге болести), уколико то не нарушава наше здравље“. Но, повереница DIXIT: “Предавање је комуникација између неједнаких страна, професора, који преноси знање и који својим предавањем обликује схватања својих слушалаца, и студената који на предавање долазе да би нешто научили од особе која је познавалац ствари и интелектуални ауторитет у области у којој предаје. Зато је изношење мишљења универзитетског професора студентима на предавању да је хомосексуалност болест, само по себи, акт дискриминације јер представља неприхватљиво етикетирање и вређа достојанство ових особа, стварајући у односу на њих понижавајуће и увредљиво окружење“. И додаде: “Саме радње којима се лице или група лица узнемирава и понижава на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, укључујући и јавно саопштавање одређених ставова и мишљења“.(1) Ако то није био удар на слободу изражавања, ја не знам како би тај удар могао да изгледа.

ПОСЛЕ ПЕТ ГОДИНА

Све се то поновило у јуну 2017, и сад је на ред дошао Миша Ђурковић. На адресу му је стигао акт Мирјане Кецман, помоћнице поверенице за заштиту равноправности, која га је обавестила да су га тужили припадници извесног Регионалног инфо центра због дискриминисања грађана на основу сексуалне оријентације. Тужен је због следећих исказа у свом тексту „Школски приручник за промоцију хомосексуализма“, објављеном у „Политици“ 13. априла 2017. (стр.23): “Имам сина од осам година и ћерку од четири који ускоро треба да слушају ове скарадности да постану жртве хомосексуалне пропаганде, испирања мозга и чистих лажи.“ Тужитељи тврде да је овом реченицом „хомосексуалност стављена у контекст скарадности чиме се вређају и дискриминишу особе хомосексуалне оријентације, а представљање хомосексуалности као нормалне и природне оријентације у контекст чисте лажи“. Сметао им је и следећи Ђурковићев став: “Срби нису насилан народ. Но постоје границе кад се зулум насиље које моћници примењују над нама и нашом породицом више не могу трпети. Са законом о мандаторној вакцинацији, законом о насиљу у породици и овим сатанистичким „образовним пакетима“ тој граници смо се опасно приближили.“ Тужитељи су Ђурковића због тих речи додатно окривили: “Хомосексуалност се ставља у контекст сатанистичке, окривљује за уништење породице и на један перфидан начин позива на насиље“.

ЂУРКОВИЋЕВ ОДГОВОР

Миша Ђурковић је помоћници поверенице одговорио јасно и одлучно, указујући да он не зна ни за какав „Регионални инфо центар“, и да нешто такво постоји на Ријеци у Хрватској. Имајући разумевања за старање поверенице за заштиту равноправности о разним притужбама грађана, указао је на своје право да га због јавно исказаних и утемељених ставова не малтретирају. Доктор философије, научни саветник, челник Института за европске студије, аутор петнаестак књига из области којима се бави, бивши саветник премијера Србије и секретар Државног савета за Косово и Метохију, члан Етичког комитета РРА, сарадник кабинета председника владе, Министарства здравља (за област биоетике), Министарства спољних послова, Ђурковић не пристаје на то да га неко насилно ослепљује да не гледа стварност и да му неко запушава уста кад указује на опасност рушења породице и породичних вредности у демографски ојађеној Србији. Колумниста „Политике“ од 2001. године, Ђурковић никад није доживео да га неко на овај начин узнемирава. Рекао је да позив на изјашњавање о свом тексту сматра насртајем на право слободе говора и научно-истраживачког рада, и да ће о томе обавестити струку, али и јавност.

КАКО ЛАЖУ ТУЖИБАБЕ?

Прво, кад је тужба упућена повереници за заштиту равноправности у питању, реч је о кривотворинама тужилаца. Ђурковић у свом тексту није бавио хомосексуалношћу као скарадношћу, него је скарадном назвао пропаганду идеологије хомосексуализма малолетницима у приручницима за тобожњу борбу против „сексуалног насиља“. Какве су то скаредности, читалац може сам да сазна у тексту Слободана Антонића „Постизборна ЛГБТ инклузија“.(2) Представљање хомосексуалности као „нормалне и природне“, у шта тужибабе које туже Ђурковића верују, није уопште последица објективних истраживања, него делатности ЛГБТ лобија иза кога су стајали светски мегакапиталисти, попут Рокфелера.(3) Начин на који се ЛГБТ пропаганда проглашава „науком“ подробно је описао Слободан Антонић у својој студији „Моћ и сексуалност/ Социологија геј покрета“(4) Наравно, тужиоци су избегли да контекстуализују Ђурковићеве речи, чији је основни смисао овако исказан у чланку објављеном у „Политици“: “Ја сам хришћанин, имам права по Уставу и по Конвенцији о правима детета да своју децу васпитавам и школујем складу са сопственим уверењима. Овим приручницима се директно крше та моја уставна права. Над мојом децом и мојом породицом под окриљем просветног система од септембра ће као обавезно почети да се примењује противуставно насиље.“ Против тог насиља је устао Миша Ђурковић. И да додамо: развраћање деце пропагандом идеологије хомосексуализма (јер је било предвиђено да „пакетићи“ крену од вртића) за хришћанина је, наравно, сатанизам, јер сатана мрзи дечју чедност и чистоту. И хришћанин има право то да каже, и да брани породицу као Божју установу, као што ЛГБТ идеолози „демократски“ траже рушење природне породице да би тријумфовала „полиморфна перверзност“, о којој су, одавно, трубили фројдисти. Уосталом, ко не верује, нека сам види чему стреми „сексуално васпитање“.(5)

ДРУГОСРБИЈАНСКА ИНКВИЗИЦИЈА ПРОТИВ ЗНАЛЦА

Због онога што Ђурковић сведочи, ЛГБТ „заштитари“ сада, егземпларно, хоће да му запуше уста. Јер, знају да он зна. И знају да, ако њега ућуткају, с осталима ће ићи лакше. У својој књизи „Тамни коридори моћи“, другосрбијанској инквизицији изложени аутор има читаво поглавље под насловом „(Гео)политика хомосексуализма“, о коме је потписнику ових редова у својевремено датом интервјуу рекао: “Хомосексуална идеологија је данас заокружен и развијен инструмент који глобални владари користе за врло јасне и прецизне циљеве. Нормативно гледано, читава прича се промовише под безазленом етикетом људских права. Но, као и у остатку књиге, мој задатак је да одем са оне стране дате нормативности и да видим ко, зашто и како инструментализује одређене физиолошке, биолошке, друштвене и културне феномене. Ово истраживање настоји да проблем хомосексуализма тематизује на различитим нивоима, почев од и даље нерешеног питања да ли је за појаву овог феномена заслужнија физиологија или развој. Чак и ту налазимо чисту манипулацију, па се у зависности од потребе час апострофира једна, а час друга врста одговора. Истраживање показује да су наука, законодавство, судска пракса, медији, а све више и популарна култура па и регуларно образовање, стављени у функцију промовисања и насилног наметања хомосексуалне идеологије. У Скандинавији се деци у вртићима забрањује употреба речи отац и мајка. Читав јавни дискурс се насилно редефинише како би се подрила и уништила класична породична структура. Хомосексуализам се традиционално користи као инструмент за смањивање броја популације, за подривање одбрамбене способности земље, за нарушавање постојећих вредносних система и промовисање хедонизма, итд. Успут откривамо како све више дивља  такозвано конструктивистичко лудило у науци, које тврди да је све конструкција и да су чак и сексуални и полни идентитет конструкти. Дакле, оно што имате између ногу није више дато од Бога, већ је, кажу, чист конструкт, па свако може да буде шта изабере.“(6) А Миша Ђурковић верује у Бога Творца, а не у постмодерне глобалисте – конструкционисте.

ЈЕДНА ШКОТСКА И ЈЕДНА СРБСКА ПОРУКА

Знам да је онај о коме пишем човек који зна домете популарне културе, о чему је сведочио у својој књизи „Слика, звук и моћ“. Па да му овако, преко Интернета, поручим: “Уважени г. Ђурковићу, ових дана слушам сјајну песму шкотског кантаутора Брајана Мек Кеја, „Док нас је стотину“ („Аs Long As There s One Hundred“, која се може чути на www.youtube.com/watch?v=tq67Xl746jY). У њој је реч о борби Шкота против енглеских завојевача краља Едварда. Против њих су, са својим народом, устали краљ Роберт Брус и велики јунак Виљем Волас (то је онај што, док га Енглези черече у филму „Храбро срце“ Мела Гибсона, узвикује: “Слобода!“). Рефрен ове песме ми се много свиђа: “As long as there’s one hundred o’ Scots remain alivе/We’ll ne’er gie in tae England, oor country will survive/ We’ll fight tae keep oor freedom and for that prize alone/We’ll gie oor lives for Scotland, for Robert and his throne“. Или, на србском: “Док нас бор стотину Шкота има у животу/ Никад се нећемо покорити Енглеској, наша земља ће опстати/ Бранићемо своју слободу и само због ње/ Даћемо своје животе за Шкотску, за Роберта и његов престо“. Ово је одјек речи краља Роберта на којима почива Изјава из Арброута дата, у име шкотског племства и слободних људи, 6. априла 1320: “Док год нас је бар стотину у животу, никад се при здравој памети нећемо покорити власти Енглеза, јер нити се боримо за славу, нити за богатство, нити за част, него само за слободу, коју ниједан прави човек не губи осим са својим животом“. Послушајте, драги г. Ђурковићу, ову песму, и биће Вам, мислим, лакше да наставите борбу!“ То исто, овим текстом, и ја (верујем – скупа са својим саборцима на фронту одбране слободе и здравог разума, морала и породичних вредности) поручујем глобалистима, другосрбијанцима, аутошовинистима и „иже с њими“: док нас је бар стотину (има нас и више, наравно), нећемо се предати у тзв. „културном рату“ који сте подигли против свега што су нам оставили Бог и преци, против темеља нашег постојања. Запамтите: Миша Ђурковић није сам, и нико од нас, који брани породичну Србију, није сам! Док је са вама само глобалистичка Империја, са нама су Господ и Небеска Србија, са нама су наше породице и наш народ! Па изволите!

УПУТНИЦЕ (Интернету пристпљено 14. Јуна 2017)

1. www.pecat.co.rs/2012/04/milan-brdar-vidilac-u-troji/)

2. www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/postizborna-lgbt-inkluzija/

3. www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/278-dr-dzudit-risman-seksualna-sabotaza).

4.fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:7605/bdef:Content/downloаd

5.православнапородица.орг.срб/index.php/apokalipsa/1420-rat-protiv-dece-evo-sta-stoji-iza-seksualnog-obrazovanja) 6. www.geopolitika.rs/index.php/sr/intervju/743-tamni-koridori-moci

слика http://www.bbc.com/news/world-europe-38289421

 

др Владимир Димитријевић

Новe књигe за преузимање - (Download)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

ЕВРОУНИЈАЋЕЊЕ

Владимир Димитријевић (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

ГРАМАТИКА ЕКУМЕНИЗМА
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)

dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

ДНЕВНИК АПОКАЛИПСЕ
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)

 

od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ЂЕРЂА СОРОША

Зборник радова о реформи школства

Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)

 

 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

ОБОЖЕЊЕ НИЈЕ ИНДИВИДУАЦИЈА
Православни поглед на Хесеа и Јунга

Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)

svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)

ШКОЛОКАУСТ
 Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)

ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)

ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)

ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)

КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)

Светосавље и литургијска реформа

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►

Са страхом Божјим и вером приступите!

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►

Актуелно

Политички хомосексуализам – одговор на тужбу „ЛГБТ заштитара“ (ВИДЕО)

postovani homoseksualciОд помоћнице поверенице за заштиту равноправности М. К. добио сам тужбу удружења „Да се зна“ које тврди да сам својим текстом „изнетим ставовима угрозио родну равноправност, маргинализовао трансродне особе и пропагирао породицу као једину вредност“.

СТАВ ПРАВОСЛАВНОГ ВЕРНИКА

Као православни хришћанин, припадник вере из чије догматике извире и етика, свој став о природној породици заснивам на Светом Предању Црква од Истока, изложеног, између осталог, у „Основама социјалне концепције Руске Православне Цркве“:„Разлика међу половима представља посебан дар, који су људи добили од свог Творца: И створи Бог човека по образу Својему, по образу Божијем створи га; мушко и женско створи их (1. Мојс. 1; 27). Будући да су у истом степену носиоци образа Божијег и људског достојанства, мушкарац и жена су створени зато да би се у љубави целовито сјединили једно са другим: Зато ће човек оставити оца својега и матер своју и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело (1. Мојс. 2; 24).

Ваплотивши првобитну вољу Господњу о творевини, брачни савез који је Он благословио постаје средство продужетка и умножавања људског рода: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме (1. Мојс. 1; 28). Особености полова не своде се само на разлике у телесној грађи. Мушкарац и жена појављују се као два начина постојања у једној људској природи. Њима је неопходно општење и узајамно допуњавање.

Међутим, у палом свету односи међу половима могу да се изопаче и да престану да буду израз богомдане љубави, изродивши се у испољавање грешне пристрасиости палога човека према сопственом „ја“. Високо ценећи подвиг добровољне целомудрене безбрачности, прихваћене ради Христа и Еванђеља и признајући посебну улогу монаштва у својој историји и савременом животу, Црква никада није била немарна према браку и осуђивала је оне, који су из погрешно схваћене тежње ка чистоти унижавали (презрели) брачни однос.“

 

Опширније...

Разбити огледала, још једном или нови живот "Речника технологије"-разговор са Александром Петровићем

recnik tehnologije aleksandar petrovic knjiga 001 Професор Александар Петровић предаје културну антропологију, теорију цивилизације и историју науке на Универзитету у Београду. Поред ових „европских“ предмета предаје и Културну историју Индије где често држи предавања на тамошњим универзитетима. Овај разговор посвећен је ренесанси Речника технологије после два научна скупа посвећена овом несвакидашњем спису у Институту за филозофију и друштвену теорију и Институту за европске студије. 

 Речник је професор Петровић је као један од аутора објавио при крају својих студија на Универзитету у Београду када брани магистарску тезу Уметност и технологија.. То између осталог показује да је наш најбољи универзитет био расадник слободне, критичке мисли и да је судећи по глобалним показатељима свој стваралачки капацитет упркос свему задржао и данас. Наравно, по објављивању Речника професор је уз велику медијску помпу са својим сатрудницима био смењен, али у томе се огледа коб слободе и потврда да су постављена права питања на које тада, а добрим делом и сада, није било одговора.

Опширније...

Образовање или обука – српске школе на удару капитализма

prosveta srbijeЈЕДАН СИМБОЛИЧКИ ЧИН

У јануару месецу 2018, уочи Савиндана, јавност је сазнала да Железничка техничка школа треба да се прода на лицитацији. Зграда, површине 6 355 квадратних метара, поред Хале Пионир, чија је вредност процењена на више од 483 милиона динара, нашла се, по тврдњи министра просвете Младена Шарчевића, на лицитацији „случајно“, и он је рекао „да школа неће бити продата и да су држави потребни кадрови које школује“. Тако је министар поново испао мајстор за правдање „случајности“, како је чинио са ЛГБТ приручницима за спречавање „родно заснованог насиља“, против којих је устала Србија у пролеће 2017. Покушај продаје једне школе је био симболичан тренутак за сагледавање истине о стању нашег образовања. Које је, по ко зна који пут, запловило реформским водама.

Опширније...

Who is Online

Ко је на мрежи: 104 гостију и нема пријављених чланова