Почетна - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Владимир Димитријевић - докторирао

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 25 јул 2016; Погодака: 16921

"Наш сарадник, г. Владимир Димитријевић, у среду, 20. јула 2016, одбранио је, пред комисијом у саставу проф.др Милан Радуловић (председник комисије), проф. др Јован Делић (ментор) и др Драган Хамовић, на Филолошком факултету Универзитета у Београду докторску дисертацију "Владимир Вујић као књижевник, критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата", на чему му срдачно честитамо.

Уредништво" - Борба за веру

Опширније: Владимир Димитријевић - докторирао

Дух Свети и Свеци Божији или по чему смо другчији од инославних

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 21 јун 2016; Погодака: 15230

Pedesetnica - silazak Sv Duha na apostole УМЕСТО УВОДА

Док три дана славимо Духа Светога са Оцем и Сином, вреди се увек сетити шта је циљ и смисао наше вере – а она је, то сви знамо, достизање светости кроз обожење. Ако се по нечему разликујемо од инославних – пре свега од римокатолика – онда су то плодови наше Цркве и плодови њихове верске заједнице, људи које нам је Бог открио као свеце и људи који су свети међу римокатолицима.

Много пута сам рекао, и понављам: између нас и римокатолика има низ спољашњих сличности. И они имају своје крштење, и своју мису – литургију, и своје храмове, и своје бројанице, и своје монаштво, и своју теологију, у којој има здравих и читких места, са којима се можемо сложити. И тамо има добрих људи, који искрено верују у Христа и Мајку Божју. И то никад нико није оспорио, нити може оспорити.

Ствар је, међутим, у нечем другом. Римокатолицизам је јерес, инославље, другачији начин слављења Бога, који им није Богом откривен и благословен, и који не даје обожене људе - свеце. И зато православни који одбијају екуменизам као „љубав“ без истине, и који одбијају молитву с папистима и јеретицима уопште, нису никакви човекомрсци, него људи доследни у својој вери. Наша љубав према инославнима увек би се показала у томе да им сведочимо Истину Божју, и да чинимо добра дела. Када би видели нашу доследност, многи би кренули путем Христовим и нашли Цркву од Истока, као што се са некима до сада десило и дешава. Ако им не сведочимо, него их тапшемо по рамену и кажемо да је њихова вера исто што и наша, ето нас пред Богом као лажова и покварених људи, који заблуделима повлађују у њиховој заблуди.

ТРАГЕДИЈА ХРВАТА

Опширније: Дух Свети и Свеци Божији или по чему смо другчији од инославних

Да ли је Свети Вукашин био могућ?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 10 јун 2016; Погодака: 19752

Текст

ИЗ ИСТОРИЈЕ СРБСКОГ СТРАДАЛНИШТВА

КО ЈЕ БИО СВЕТИ ВУКАШИН?

Крајем маја сваке године у СПЦ се помиње Свети Вукашин Јасеновачки, од Мандрапа родом из Хецеговине, чија је породица живела у Сарајеву и била веома угледна и побожна. Доведен је у Јасеновац да би био заклан са хиљадама других Срба. Усташе су се, једне ноћи, такмичеле у клању, и највише жртава је побио извесни Жиле Фригановић (Фрковић).

Усташки зликовац, видећи Вукашина како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од њега да викне „Живео Павелић“. Како Свети Вукашин није ништа одговарао, него је само мирно и спокојно ћутао, убица му је ножем секао једно по једно ухо и нос. Када му је мучитељ запретио да ће му и срце из груди извадити, ако не викне похвалу Павелићу, блажени Вукашин је, мирно погледавши у мучитеља, рекао: „Ради ти, дијете, свој посао!“ Овај одговор разбеснео је убицу, па му је у бесу ископао очи, исекао срце, преклао му грло од уха до уха, и онда га ногама сјурио у јаму. Мучитељ убица је затим полудео, и ово је све испричао у логорској амбуланти доктору Неду Зецу, који је ово касније и записао и објавио.

СУМЊЕ У ПОВЕСТ О СТАРЦУ ВУКАШИНУ

Философ Александар Пражић, у својој књизи „Национално самоубиство“ (Београд, 2009), у којој поставља питање наше склоности колективном суициду, сматра да је Недо Зец целу ову повест измислио, и то по налогу комуниста.

Опширније: Да ли је Свети Вукашин био могућ?

Да ли ће се 1666. поновити 2016?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 07 јун 2016; Погодака: 30054

Текст

2016. godina СИМБОЛИКА БРОЈЕВА

Текст Радета Јанковића о окултној симболици скривеној у датум скупа на Криту изазвао је пажњу. Један мој пријатељ преко електронске преписке, након тог текста, уочио је следеће: “А што се тиче 2016., да је ту само последњи број, ни по јада. Има ту шестица "за све паре": 2016 = 3 × 666 + 3 × 6.Кад се исто то овако напише, делује још црње: 2016 = 666 +666 + 666 + 6 + 6 + 6.

А може и друга рачуница: 2016 = 3 × 600 + 6 × 6 × 6. Или, исто то: 2016 = 600 + 600 + 600 + 6 × 6 × 6. Значи, окултисти имају безброј разлога зашто им баш тај датум прија - а Бог очигледно жели да их и на тај начин п(р)окаже вернима.“

Наравно да не треба паничити, и падати у нумеролошке замке. Али, не одушевљавамо се ми, православни, нумерологијом, него то чине управо окултисти. И, уопште, нешто може, као својеврсна праслика, да се повеже са бројем 666 у календарском смислу. Довољно је да се сетимо 1666. и ондашњих збивања. (Рецимо, у Лондону је престала куга, али је почео огроман пожар који је сажегао престоницу Енглеске; али, нећемо о томе. Погледајмо нешто важније, духовно.)

СЛУЧАЈ ПРВИ: ШАБАТАЈ ЦВИ

Опширније: Да ли ће се 1666. поновити 2016?

Тоталитаризам технике и пораз човека-Жак Елил и свет у коме живимо

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 21 мај 2016; Погодака: 11852

Izdaja od strane tehnologije КАКО САМ ПОСТАО ПРЕВАЗИЂЕН?

Рођен сам 1969. године. Тада су рачунари у истраживачким институтима заузимали читаве спратове. Појединци их нису имали. Кад сам био ђак Гимназије, појавио се „Комодор 64“, рачунар чије перформансе данас изгледају смешно.

Видео-игрице су, у оно време, биле на нивоу „пакмена“. Онда се, средином деведесетих година, појавио Интернет. Појавили су се мобилни телефони. Видео – игрице су постале тродимензионалне. Кренуло се у спајање човека и рачунара: данашњи људи су, све више, чиповани робови система, а прича се и о тријумфу „трансхуманизма“.

Немачки философ Гинтер Андерс објавио је, пре шездесетак година, књигу „Застарелост човека“, у којој је указао на чињеницу да нас је техника одавно превазишла. Ми смо постали непотребни у свету машина које су саздале људске руке.

А зашто? Шта је техника која нас је таквима учинила?

О томе је писао и говорио француски хришћански мислилац Жак Елил: “Техника је свеукупност рационално разрађених метода које (на датом степену развоја) поседују апсолутну ефикасност у свакој области људске активности“.

Она је, дакле, плод рационалности - вештачка, усмерена на саму себе, развија се сама од себе, недељива, универзална и аутономна. Техника собом замењује природу, и постаје неодољива спољашња сила на коју, и са којом, човек мора да рачуна.

ЦРТЕ ЖИВОТА

Жак Елил (1912-1994) био је социолог и правник, професор Римског права на Универзитету у Бордоу и аутор преко педесет књига и стотинак чланака. За време Другог светског рата спасавао је Јевреје од нациста и учествовао у Покрету отпора, али је и бранио Французе „колаборационисте“ од левичарске хајке после рата. Слободан ум, себе је називао хришћанским анархистом.

Опширније: Тоталитаризам технике и пораз човека-Жак Елил и свет у коме живимо

Бошко Обрадовић као „амерички човек“ (2. део)

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 23 април 2016; Погодака: 6170

Ето, сад је Бошко Обрадовић, у плаћеном огласу, и на Вучићевим медијима, постао „амерички човек“. Јер, тврде пропагатори ове „генијалне“ идеје, професорка др Јасмина Вујић је „америчка жена“, а она је у Политичком савету Двери, па је, самим тим, и Бошко Обрадовић „амерички човек“.

Занимљиво је да ту „чињеницу“ из плаћеног огласа нису уочили ни академик Коста Чавошки, највећи правник кога Србија има и борац против хашких лажи, ни професор др Мило Ломпар, аутор „Духа самопорицања“, ни професор др Љубомир Протић, легенда борбе за образовање на „несорошевским“ основама, ни др Срђа Трифковић, геополитичар светског гласа и разобличитељ енглеских превара у нашој историји, ни Милорад Црњанин, велико име патриотског новинарства, ни овејани русофил доцент др Зоран Чворовић, заточник србске косовске правде, ни др Слободан Јанковић, који је будућност наше науке о међународним односима, ни др Зорица Кубуровић, угледна србска књижевница, ни Милослав Самарџић, уредник крагујевачких „Погледа“ и сведок истине о ђенералу Дражи, ни Мирослав Крстић, привредник. Они су такође чланови Политичког савета Двери. Да ли то значи да су они „амерички људи“? Или је то професор др Миладин Шеварлић, нестраначки кандидат на листи Двери – ДСС, борац против ГМО-а? Или је то пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант Кошара 1999. године, такође нестраначки кандидат на листи Двери? Или професор др Иван Дојчиновић, физичар, члан Председништва Двери? Ето, ни ја, Владимир Димитријевић, нисам уочио да је Обрадовић „амерички човек.“ Можда сам, и не знајући то, постао „амерички човек“, јер ни по чему не видим да је Бошко Обрадовић „амерички човек“.

По плодовима се дрво познаје

Еванђељски критеријум за нечију делатност је – по плодовима ћете их познати. Који су то американофилни и антисрбски плодови Двери од 1999. наовамо?

Опширније: Бошко Обрадовић као „амерички човек“ (2. део)

Како се води борба против Двери

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 08 април 2016; Погодака: 6315

Двери

То јест има ли Србија право на срећу „Јао, јао“ шмиранта Вучића.

После ослобађајуће хашке пресуде др Војиславу Шешељу ( који није био крив ни за шта, што смо знали од почетка, и о чему смо несустајно сведочили ), Александар Вучић је кренуо у једну од својих кловновских политичких прича – као, јао, јао, изгубих изборе, сад ће сви формирати коалицију против мене, а ја, упркос томе што губим, никад нећу бити за Велику Србију, него ћу погинути за „EU vrednote“. Јао, јао, јадан ја, како ме је Запад напустио ( а ја им све учинио, од продаје Косова и Метохије до неформалног уласка у НАТО ).

И тако је, по ко зна који пут, Вучић на србском патетичан (шмирант из провинцијског позоришта 19. века ), а не енглеском „pathetic“ ( јадан у свом глуматању ). Главни циљ је да гласачи „умерењаци“ прибегну Вучићу, да нас опет, због „Велике Србије“, НАТО не би бомбардовао ( а о бомбардовању, наравно, у свету у коме је Русија сада то што јесте не би било ни помена)…

Опширније: Како се води борба против Двери

Папа Фрањо и америчка реконквиста

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 27 март 2016; Погодака: 29949

Текст

Papa УМЕСТО УВОДА ИЛИ ШТА ЈЕ ПРЕДВИЂАО ДОСТОЈЕВСКИ

Овај текст сам објавио у недељнику „Печат“ 29. марта 2013. године. Није се појављивао на Интернету. Пошто у овом тренутку постоје, бар код неких, наде да је папа Фрањо „фактор стабилности“ и борац против Трећег светског рата, па да се зато с њим требало састајати у Хавани, вреди се сетити чињеница. И пророчанства генијалног Достојевског, који је у будућности видео папу што ће се свету удварати левичарским фразама:

"Папа ће изгубити световну власт. Изгубивши власт, католичка црква ће се можда и узвисити и прочистити, али то јој неће помоћи јер ће то бити само један хокус-покус. Нема вере у самом папи. Католички свештеници су у најбољем случају сујеверни./…/Наивне вернике у целом свету пренеразиће пропаст саме папске државе, а њихово топло саучешће према развлашћеном папи прећи ће у ентузијазам који ће свакако веома утицати на развој европских догађаја. Немири ће захватити Европу и многе снаге поделиће се за и против папе. С друге стране и црква ће започети своју обнову, али то ће опет бити у две фазе – кроз језуитизам и кроз социјализам.“(Ф. М. Достојевски, Бележнице, Партизанска књига, Београд, стр.63). Читаоче, обрати пажњу, јер си свему томе присуствовао:

Опширније: Папа Фрањо и америчка реконквиста

Срби, свиње и вакцинисање или Вучићева концлогорска Србија

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 15 март 2016; Погодака: 15060

Текст

СВИЊЕ, ДЕЦА И ЕУ

У Србији ће свиње ускоро имати већа „људска права“ него Срби и њихова деца. Бар кад је вакцинисање у питању. Наиме, свиње из Србије не могу да се извозе у ЕУ зато што је код нас обавезна вакцинација ових домаћих животиња ради заштите од свињске куге, па је речено да ће ово бити укинуто, зарад ЕУ извоза.(1) Али, зато је недавно пооштрен закон о обавезној вакцинацији деце, па је уведена казна од 150 хиљада динара за оне који одбијају да децу вакцинишу, плус забрана уписивања невакцинисане деце у школе и вртиће. Родитељима се може скинути новац са рачуна, запленити имовина, или се могу послати на принудни рад. Инспекција зове Центар за социјални рад, који непослушном Србину може да одузме дете.(2)

УСКОРО У СРБИЈИ ПРЕСТАЈЕ ВАКЦИНАЦИЈА СВИЊА, АЛИ ВАКЦИНАЦИЈА ДЕЦЕ ПОСТАЈЕ ОБАВЕЗНА, СА КОНЦЛОГОРСКИМ МЕРАМА ЗА ОНЕ КОЈИ СЕ ПРОТИВЕ.

О „БЕЗОПАСНИМ“ ВАКЦИНАМА

Крајем 2015. године родитељи Драшка Бабића, двадесетосмогодишњака из Младеновца, преко суда су добили одштету у вредности од 30 милиона динара зато што је њихов син добио парализу после вакцинисања крајем осамдесетих година 20. века, и због које је сад у инвалидским колицима.

Опширније: Срби, свиње и вакцинисање или Вучићева концлогорска Србија

Зашто Бог не спречи рат

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 16 фебруар 2016; Погодака: 13882

Текст

ВРАТИТИ ТВОРЦУ КАРТУ?

Ако хоћемо искрено, живимо у чудовишном свету.

Марина Цветајева, која је толико волела Немачку и њеног Рилкеа, када је видела куда се запутила Немачка под Хитлером, вриснула је, у једној песми, „Германијо, безумље, безумље чиниш“…Скрхана призорима кланице која тек што је почињала, написала је страшни стих: “Време је, време, време вратити Творцу карту“…И 1941, у Јелабуги, кад јој је син Мур одведен на фронт (а кћи већ у логору), дигла је руку на себе.

У јужноамеричком изгнанству, убио се познати биограф, приповедач и хуманиста, Штефан Цвајг; у књизи „Јучерашњи свет“ описао је сав слом идеала Европе коју је градио, и која је нестала од Првог до Другог светског рата; завршио књигу и полетео у смрт. Ко зна колико још људи у овом часу пролази кроз сличну кризу смисла? И завршавају тако што дижу руку на себе; као Иван Карамазов „враћају Творцу карту.“

Знамо да је светски рат у току, са људима који гину, којима секу главе, са женама и децом која вриште, са болом који се до неба диже, који опаљује небеса пламеном вапаја… Па зашто Бог не спречи рат?

Опширније: Зашто Бог не спречи рат