Почетна - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

И Грчка Црква пала на колена пред НАТО и Америком

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Ћирилица; Објављено 21 новембар 2019; Погодака: 9076

Текст

grcka nato crkva fanar ksenofont i pantokrator sluzba rimska

Спутњик Србија:

Упркос значајном броју грчких епископа који се противе признању лажне украјинске православне цркве од Цариградске патријаршије, притисак Цариграда, у комбинацији са притиском Америке, довео је до тога да се руководство грчке цркве определи да крене једним неканонским путем, каже за Спутњик православни публициста Владимир Димитријевић.

Он подсећа да је још 1821. године, када је дигнут устанак против Отоманске империје, Цариградска патријаршија, која се још увек налазила у „снажном стиску султана“, била приморана да анатемише грчке устанике, зато што се не покоравају „легалној власти“.

Саговорник Спутњика додаје да је после тога завладао један период у коме је Грцима наметнута страна, германска династија и онда је створена аутокефалија Грчке православне цркве, насупрот Цариграду, управо зато што Цариград није могао да се ослободи султанове власти, а Грци су хтели да, поред независне државе, имају и независну цркву.

Опширније: И Грчка Црква пала на колена пред НАТО и Америком

(НИ)ЈЕСТЕ ли ЗНАЛИ: Ко је дао име Србији?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 18 новембар 2019; Погодака: 4897

Текст

miroslavljevo jevandjelje Кад говоримо о осам векова аутокефалности СПЦ не смемо да заборавимо да Црква није само најстарија установа коју имамо, него да је управо она и дала име Србији.
У тексту нашег познатог медиавелисте Ђорђа Трифуновића „Средњовековна имена Србије“, сазнајемо да је први помен имена ове земље дат у канону службе састављене за празник преноса моштију Светог Саве из Трнова у Милешеву, 6 маја 1237 године.

У тој служби се на више места Савино отачаство назива „Српскаја земља“, што је било уобичајено. Међутим, у том канону се користи, први пут, име Србија, у следећим стиховима:

„У Египту негда на рекама Дјеве ношен бесовска требишта, идолишта, уздрмао јеси.
У Србију сад Саву послао јеси да свима објави твоје очовечење и Божију, Христе, Твоју тајну.“

Ако кренемо макар само од те чињенце, јасно нам је каква је улога СПЦ у историји српског народа. Чак је и Ерик Хобебаум уочио да су Срби, као „прото нација“, постојали још од средњег века, да је њихов идентитет светосавски, било је јасно сваком ко је с њима дошао у додир. Зато је преверавање у нас (мада има изузетака) значило и однарођавање.

Чувени руски научник и путописац Александар Хиљфердинг, који је посетио наше земље средином XIX веска, забележио је следеће:

Опширније: (НИ)ЈЕСТЕ ли ЗНАЛИ: Ко је дао име Србији?

8 ВЕКОВА СВЕТОСАВСКОГ ИДЕНТИТЕТА

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Видео / Video; Објављено 31 октобар 2019; Погодака: 9336

Књиге Владимира Димитријевића на 64. Сајму књига

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 29 октобар 2019; Погодака: 4072

Најава

sajam knjiga dr vladimir dimitrijevic 2019 BY СТАЊЕ СТВАРИ on 25. ОКТОБРА 2019.

Књиге нашег сарадника Владимира Димитријевића на Сајму књига у Београду могу се наћи на галерији Хале 4, антикварно одељење. Издавачка кућа Романов на том месту нуди следеће наслове Владимира Димитријевића: „Православље и окултура“, „Од личности до маске“, „Апокалипса и Трећи светски рат“, „Црква од Истока и тајна Запада“, „Четврти Рајх против Трећег Рима“, „Граматика екуменизма“.

Издавачка кућа Духовни луг у Улици Милоша Црњанског, други штанд са десне стране, нуди Димитријевићеве књиге „Соко и медвед/ Срби и Руси на путу Господњем“ и „Грађанин непокорни“ (о прогону Димитријевића од стране политичких хомосексуалаца).

Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 23 октобар 2019; Погодака: 5181

Драматично смањивање броја Јасеновачких новомученика, дакле званично канонизованих од стране наше свете Цркве, представља неку врсту поновног убиства тих мученика

Ваша Светости, Ваша Високoпреосвештенства, Ваша Преосвештенства!

Пишемо дубоко узнемирени покушајима ревизије историје страдања српског народа у клеронацистичкој НДХ и свесног потпуно неутемељеног смањивања броја жртава како у злогласном концентрационом логору Јасеновац, тако и у целој НДХ. Оно што посебно узнемирава све нас јесте чињеница да се „Туђмановој историографији” последњих година све више и све гласније придружује и владика славонски Јован (Ћулибрк).

И не само неутемељеном одбраном Степинца (узгред, потпуно раскринканом), него и узнемирујућом ревизијом о питању броја жртава у Јасеновцу. Владика Јован и представници Музеја жртава геноцида из Београда на челу са Вељком Ђурићем Мишином (чија директорска фотеља директно зависи управо од владике Јована као председника Управног одбора Музеја) игноришу налазе статистичара, официра и обавештајаца из Словеније, Немачке, Италије и Хрватске, иако је, на пример, познато да су веома тачни и прецизни извештаји које су Немачки обавештајци и официри слали Хитлеру и својим надређеним. Они игноришу рад десетина комисија, конференција, истраживача, сада већ и таквих какав је Гидеон Грајф, главни истраживач Института за холокауст „Шем олам” у Израелу, који је приредио студију „Јасеновац, Аушвиц Балкана”.

Опширније: Апел СПЦ за одбрану Светих Српских Новомученика Јасеновачких

Геј квислинзи – параде политичких хомосексуалаца и „мека окупација Србије“

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 01 октобар 2019; Погодака: 4516

Текст

На нама је да се, свим средствима правне државе и грађанског отпора, боримо за слободу и указујемо на геј слуге крупног капитала

Ударна песница људских права

Никола Врзић, новинар недељника „Печат“, понудио је прецизну анализу онога што се у нас збило током „геј парада“. У тексту „ЛГБТ политика“ (објављеном 27. септембра 2019. године, он је уочио да је америчка империја већ одавно инструментализовала покрет политичких хомосексуалаца, истичући да се „мапа ширења НАТО-а и његових амбиција упадљиво поклапа с мапом ширења ЛГБТ+ парада поноса“, при чему су бивши педерасти, а сад „веселници“ (gay), својеврсна претходница америчке војске. Уосталом, каже Врзић, сетимо се шта је говорио знаменити трбухозборац америчког профит-царства, Џозеф Бајден, у Лос Анђелесу 25. марта 2014: „Барак (Обама) и ја верујемо да су права ЛГБТ особа неодвојиви део америчке промоције људских права широм света… Прва и најважнија ствар коју је ова администрација урадила је то што је искористила своју надмоћ најмоћније нације на Земљи да стане у одбрану ЛГБТ права широм света… А то значи и да смо своје дипломате обучили и опремили тако да ЛГБТ права интегришу у спољну политику Америке у 21. веку.”

Јасно? Јасно!

Геј парадери као војници америчког милитаризма

Опширније: Геј квислинзи – параде политичких хомосексуалаца и „мека окупација Србије“

Три сата и тридесеттри минута

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Видео / Video; Објављено 19 септембар 2019; Погодака: 8235

Видео

Један од коментара: "Да могу хиљаду пута да 'лајкујем,' не би ми било тешко." (Цитат гледаоца)

О детињству и родољубљу

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 15 септембар 2019; Погодака: 4651

Текст

smederevac sporet Остати дете

Архиепископ Јован (кнез Шаховској), познати руски духовник и тумач књижевности, записао је: „1940. године, у Рио де Жанеиру, великом француском писцу Жоржу Бернаносу, западном ученику Достојевског, кћи бразилског писца Амороза Лиме, девојчица, пружила је свој албум. И Жорж Бернанос, чија је мисао као и мисао Достојевског продирала испод површине ствари, написао је у тај дечији албум следеће речи: „Пре пет минута сам себи постављао питање, шта да напишем у ваш албум? И изненада ми је пало на памет, да је сама по себи та идеја – имати албум – врло дирљива, врло мила, јер је она дечија; њу сматрају смешном, као и све детиње замисли, зато што људи не схватају децу. Мале девојчице пружају свој албум „одраслима“, као што сиромаси пружају руку. Већина тих „одраслих“, према којима сте ви пружили своје руке, – кардинали, теолози, историчари, есејисти, писци – дају вам само свој потпис, који је раван ситној парици. Никада не заборављајте да се овај безобразни свет држи још само захваљујући сладосном свету песника и деце. Против њега се људи непрестано боре, али се он непрестано обнавља. Будите верни песницима и детињству. Не постајте одрасли, јер су одрасли у завери против деце; прочитајте Јеванђеље и ви ћете се уверити у ово. Господ Бог је рекао кардиналима, богословима, есејистима, историчарима, писцима и свима уопште: „Будите као деца“. А кардинали и други горе наведени једнако понављају деци: „Будите као ми!“ Када некад касније прочитате ове моје редове – помислите тада и помолите се за старог писца, који све више мисли о неисцељивој лакомислености озбиљних људи. Све чудесно, што постоји у историји света, дошло је невидљиво за све, по тајанственој сагласности великог трпљења људског и милосрђа Божијег. Треба надилазити живот. Међутим, једино чиме се он може преодолети – јесте да се он воли, а волети се живот може само на један начин: до краја га раздавати.“

Завичајна основа

На трагу Бернаноса, размишљам о томе шта је патриотизам у мом животу. И схватам да потиче из детињства. Постоји један архетипски, прадубински, дечји патриотизам, који се заснива на оном што смо доживели кад смо били мали… Уосталом, како би рекао Достојевски, цео живот зависи од неколико лепих успомена из детињства. А ја сам детињство удисао као сушти сјај у селу Кулиновци код Чачка, одакле ми је мајка, и где су ме деда и баба носили на плећима своје љубави, и где сам се, јединац, играо са братом и сестром од ујака, који су ми били најрођенији. А Кулиновци су космос слободе: тамо смо могли да се, до миле воље, јуримо по дворишту и око старог салаша пуног кукурузних клипова; тамо смо пластили понад једног старог бунара, на који су свраћали комшија Јован Копрена и његова жена Сена да захвате воду – а сува трава је, на тој ливади, точила миро; тамо је Стублина, извор хладне и огледалски јасне воде у пању једне букве; тамо је Которац, где је деда имао виноград; тамо је, у дну имања, била једна мушмула; тамо је тајанствени Забран, одакле је деда додавао дрва зими, кад понестане купљени огрев… Мој ујак је ишао у лов, са зеленим шеширићем и фазановим пером заденутим за њега; а доносио је и фазане и зечеве уловљене у шумарцима и врзинама сеоског атара… Баба је, на обрамачи, верним муштеријама сваки дан носила млеко у Чачак, и кад се враћала куповала нам понеки слаткиш или јефтину играчкицу на пијаци; а кад нема пара, а ми навалимо да је питамо шта нам је купила, она каже, да нас се ратосиља: „Нисам ништа купила, умро продавац“.

Шта је све Србија?

Опширније: О детињству и родољубљу

Брат брата бије - из историје болне подељености

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 27 август 2019; Погодака: 4939

Нека нас Бог од тога сачува, јер наши непријатељи се неће либити да опет призову демоне братоубилаштва!

Случај Меше Селимовића

Протеран од стране комунистичких кабадахија из Босне и Херцеговине, Мехмед – Меша Селимовић нашао се у Београду. Биле су седамдесете године 20. века, и полако је почела да се распада прича о братству и јединству. Стварана је Титова муслиманска нација, богумилство је проглашавано за његову основу, Срби и Хрвати су, имплицитно, постајали страно тело у будућем вилајету браће Поздерац, итд. Слутећи да би, после смрти, његово дело неко могао да отме, Меша Селимовић је записао и Српској академији наука и уметности оставио следеће сведочење: „Потичем из муслиманске породице из Босне, а по националној припадности сам Србин. Припадам српској литератури, док књижевно стваралаштво у Босни и Херцеговини, коме такође припадам, сматрам само завичајним књижевним центром, а не посебном књижевношћу српскохрватског језика. Једнако поштујем своје поријекло и своје опредјељење, јер сам везан за све оно што је одредило моју личност и мој рад. Сваки покушај да се то раздваја, у било какве сврхе, сматрао бих злоупотребом свог основног права загарантованог Уставом. Припадам, дакле, нацији и књижевности Вука, Матавуља, Стевана Сремца, Борисава Станковића, Петра Кочића, Иве Андрића, а своје сродство са њима немам потребе да доказујем…“(1)

Па ипак, и данас има оних који покушавају да докажу да Селимовић није знао шта прича, и да он не може бити Србин, иако се тако осећао и изјашњавао.

Опширније: Брат брата бије - из историје болне подељености