На нама је да се, свим средствима правне државе и грађанског отпора, боримо за слободу и указујемо на геј слуге крупног капитала
Ударна песница људских права
Никола Врзић, новинар недељника „Печат“, понудио је прецизну анализу онога што се у нас збило током „геј парада“. У тексту „ЛГБТ политика“ (објављеном 27. септембра 2019. године, он је уочио да је америчка империја већ одавно инструментализовала покрет политичких хомосексуалаца, истичући да се „мапа ширења НАТО-а и његових амбиција упадљиво поклапа с мапом ширења ЛГБТ+ парада поноса“, при чему су бивши педерасти, а сад „веселници“ (gay), својеврсна претходница америчке војске. Уосталом, каже Врзић, сетимо се шта је говорио знаменити трбухозборац америчког профит-царства, Џозеф Бајден, у Лос Анђелесу 25. марта 2014: „Барак (Обама) и ја верујемо да су права ЛГБТ особа неодвојиви део америчке промоције људских права широм света… Прва и најважнија ствар коју је ова администрација урадила је то што је искористила своју надмоћ најмоћније нације на Земљи да стане у одбрану ЛГБТ права широм света… А то значи и да смо своје дипломате обучили и опремили тако да ЛГБТ права интегришу у спољну политику Америке у 21. веку.”
Јасно? Јасно!
Геј парадери као војници америчког милитаризма
Врзић додаје: „Бајден даље у свом говору износи похвале на рачун партнера у заштити ЛГБТ права као што је Албанија – да, Албанија – и критикује оне који та права не поштују по мери америчке спољне политике – погађате, критика је пре свега усмерена према Русији и Кини – и све би то још можда и могло да се помеша са искреном борбом за људска права, додуше, овде нам на памет опет пада злосрећна Либија, само да је потпредседник Бајден и једном речју, а није ниједном, споменуо Саудијску Арабију. У којој се манифестовање хомосексуализма – према извештајима Би-Би-Си-ја, „Гардијана“ и „Вашингтон поста“ – кажњава и мучењем, доживотним затвором, па чак и смрћу./…/ Тако да нимало не треба да нас чуди што је тај свој говор у Лос Анђелесу, сав посвећен глобалној америчкој борби за права сексуалних мањина, завршио речима: „Нека Бог заштити нашу војску.“ После чега је, стоји у званичном транскрипту, уследио аплауз.“
Врзић указује на чињеницу да „European Pride Organisers Association” – организација организатора парада поноса широм Европе, окупља и оне земље које се налазе на нишану НАТО чланства, готово без изузетка. Од Србије, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и наравно Црне Горе, преко Молдавије па до оне две постсовјетске државе у којима је НАТО удар на Русију најизраженији, Украјине и Грузије.“
У Русији, Белорусији, Казахстану и Кини прајдова нема. Јер, тамо нема америчке окупације. Ни меке, ни тврде.
Ана Брнабић, гаулајтерско „оно“ окупација Србије
Врзић додаје: „Све нас то доводи до Србије и Београда који ће, пошто су имали задовољство да овог септембра организују Параду поноса којој је – наравно – присуствовао и одлазећи амерички амбасадор Кајл Скот, имати и нарочито задовољство да кроз три године, 2022, буду домаћини Еуро прајда, паневропске Параде поноса. У надметању за организацију тога победили смо Барселону, Лисабон и Даблин. И све то можда не би ни било вредно нарочитог осврта да организатори београдског прајда, уз своју пријаву на конкурс за 2022, нису приложили и писмо премијерке Србије Ане Брнабић у коме она у име Владе Србије пружа „пуну подршку“ кандидатури и обећава помоћ у организацији ове манифестације. Због које ће, најављено је већ, „главна обележја града бити декорисана дугиним бојама“ а наш град, иако нас о томе нико ништа није питао, сав раздраган и весео (енглески геј). Иако бисмо, из пристојности, радије по страни оставили премијеркино сексуално опредељење (њена лична ствар, уосталом), то не можемо већ и због разложне сумње да је упала у, такорећи, морални сукоб интереса будући да функцију коју обавља користи за афирмацију сопствених склоности.“
Иако се томе, што се јасно видело и у Ваљеву и у Чачку у септембру 2019, већинска Србија овоме одлучно противи. Чак и напредњаци, чије вођство води, на известан начин, назадну сексуалну политику. Разумете шта сам написао, наравно.
Не треба нам прираштај, треба нам парада
Све је то, упозорава Врзић, у потпуној супротности са Стратегијом безбедности Србије, која је пред усвајањем у Скупштини. Тамо пише да „све већи безбедносни ризик представља стање у демографској сфери које карактерише ниска стопа наталитета“, да „проблеми демографског развоја Републике Србије“, који се „испољавају у виду ниске стопе наталитета“, могу „допринети (…) старењу становништва и, у крајњем, угрожавању самих основа биолошког опстанка становништва Републике Србије“. Тамо је речено да је „развој демографског потенцијала од примарног значаја за Републику Србију и њене грађане. У складу с тим, предузеће се интензивно системско деловање друштвених субјеката у свим сферама демографског развитка, и то: повећања наталитета, смањења морталитета и миграција грађана (унутрашњих и међународних) ради повећања радног и фертилног потенцијала неопходног за репродукцију нових генерација.“
Врзић је јасан кад пита „каква се то друштвена клима ствара, не поштовањем права мањина јер уопште о томе није реч, већ овако агресивним јавним заговарањем опредељења које (таква је, наиме, биолошка нужност), представља слепо црево када се ради о „повећању радног и фертилног потенцијала неопходног за репродукцију нових генерација“, ово насупрот „угрожавању самих основа биолошког опстанка становништва Републике Србије“.“
Зар је биолошки опстанак могућ кад је партијска политика напредна, а сексуална оријентација назадна?
Разумете? Знам да разумете.
А политичка коректност?
Врзић упозорава и на лудило политичке коректности које нас чека: “Што се пак будућности ових процеса тиче, наставе ли да иду путем којим су кренули, па, њу већ можемо да видимо тамо одакле нам је и дошла. Примера ради, Масачусетски технолошки институт, чувени МИТ, студентима објављује упутство за употребу родно неутралних личних заменица (ни мушки, ни женски, ни средњи род, измишљене су неке нове речи), извесна Кејт Денијелс на Би-Би-Си-ју деци предшколског узраста објашњава да не постоји само мушко и женско, бата и сека, него „више од 100, ако не и више, полних идентитета“, а кад смо већ код образовања деце, широм Америке, пишу „Њујорк тајмс“ и „Гардијан“, травестити по књижарама деци читају приче као што је „Џулијан је сирена“, све то са циљем да се „деци дају гламурозни, позитивни, и непоколебљиво квир узори“…“
Ана/А Брнабић/ка најавила је да ће све те напредне назадности ући у наше школе. Морају деца педерасте да воле. Јер, педерасти, још од доба старе Грчке, воле децу. То им име и значи: они који воле дечаке.
Дијего Фузаро о лакрдијаштву парадера
Изврсни италијански философ Дијего Фузаро, у свом тексту о „хомосексуалним лакрдијама“ (у истом броју „Печата“), јасно каже да је покрет „политичког хомосексуализма“ у ствари квислиншки покрет помоћника крупног капитала, који уништава последње трагове људскости ради тријумфа безумне потрошње:“Зашто су се медији, телевизије, академски и новинарски дискурси намерили да промовишу трансродну фигуру? Капитал има за циљ уништење породице: не жели солидарне заједнице, већ само потрошачке атоме (…) Као што је Маркс рекао, свака идеологија има нарочиту шифру прикривања своје суштине и представљања себе као природне. Овде је циљ уништити људску природу и заменити је ситном прашином атома без идентитета којом се може неограничено манипулисати путем рекламе и капитала“.
Уништити људску природу – какав задатак! Просветитељско – луциферијански, зар не?
Смета им млада мајка
Ако се уништи примарна социјализација породице, ако победи обескорењени „потрошач похоте“, „аполитични бесполни појединац“, ако случајни сусрети замене осећајне везе, ако полни чин није израз љубав него потрошње, ако је породица антикапиталистичка „препрека“ која мора бити уништена, ако су слободно време, болести, забава, туга, сан и јава заузети у име тријумфа турбо -капитала, онда је јасно шта је циљ: убити човештво као такво. Фузаро каже: „Млада жена на Универзитету у Парми доји бебу. Гест нежне хуманости природног живота. А шта се дешава? Девојка је удаљена из зграде: „Може да узнемири студенте.“ То је надреално образложење (таман и да студенти имају десет година). Али подразумева се да су хомосексуалне лакрдије добродошле. Не да се толеришу већ да су добродошле: и поздрављене су као суштински еманципаторне.“
Еманципација од изворне људскости. Опет просветитељско луциферијанство, зар не? Јер, Луцифер, по њима, беше први просветитељ. А они су илуминирани – просветљени. Капитализам је глобална илуминација, Луциферов ватромет. И такви „воле децу“. А кога би другог? УНИЦЕФ сведочи о томе на својим маскенбалима, где се славне личности показују у сатанистичким костимима, и са роговима на главама. (овде)
Пролетеријат, прекаријат и права веселника (gay)
Наравно да геј параде служе за прикривање чињенице да је пут савременог капитализма пут у пропаст -људи су непотребни, нико им не да и неће им дати посао. Фузаро нас учи: „Људи, хомо или хетеро, морају имати могућност да имају посао, образовање, здравство… Апсурдно је да им је данас формално загарантовано право на склапање брака, али да за то материјално немају могућност. То су све ствари које служе да одврате пажњу, оружје за масовно одвлачење пажње.“
Он додаје да капиталистички систем „истовремено дисциплинује и понижава до мере у којој посматра и третира на сличан начин, као да су идентична стварност, школе и компаније, болнице и банке, финансијска улагања и људски животи, пословни пројекти и снови о слободи, берзанске трансакције и сентиментална питања./…/ А када се једном изгради ова аксиоматска основа, лако се намеће свет флексибилности и радничке несигурности („апсолутни капитализам“ за разлику од „дијалектичког капитализма“ с почетка двадесетог века). То је либерализовани и конзумеристички пансексуализам за атоме који воле џендер задовољство, недефинисану родност и да буду без дугорочних веза несвојствених апсолутном капитализму.“
Будимо у коми, весели атоми!
Хиперсексуализација и џендеризација
Турбокапиталистичко друштво мора бити, кажу идеолози „сексуалне коректности“, родно неутрално и хиперсексуализовано, јер истовремено треба уништити природну границу између полова и десакрализовати мушко–женске односе, лишивши их жеље за рађањем, и натерати потрошачке атоме да се хаотично крећу у потрази за новим задовољством. И тако, аd nauseam, све до бесмисла престанка живљења у овом свету:“У том смислу, кријумчарећи као права она права који су у ствари приватне жеље у складу са антрополошким стварањем хомопотрошача, родна идеологија поверава појединцу избор сексуалног идентитета – обећава еманципацију и, у стварности, ствара отуђеност, дезоријентацију, губитак идентитета и све интензивнију потчињеност човека економском намету. Постојање људске расе зависи од постојања хетеросексуалности и управо с обзиром на овај циљ објашњава се постојање полних органа. „То не значи“, каже Фузаро, „да човек нема лично право и на друге облике сексуалног понашања, али значи да се хетеросексуалност не може свести на једну од „оријентација“ међу многима“. Од ње зависи биолошки опстанак човечанства. А капиталисти му, они илуминирани, одавно желе смрт, звану „златна милијарда“.
Рат против биологије
Злочиначки капиталистички поредак је решио да уништи човека пустошећи његов стварни и симболички свет. Опет, по Фузару: „Баш као што на економској страни либерализам тежи да сруши државна политичка ограничења, тако и са сексуалне стране он има за циљ растварање концепта природне границе, растварање идеје о природи која није у потпуности разрешена у друштву и историји. Неолиберални мит о транснационалном се огледа и у сфери сексуалности, у сталном медијском хваљењу трансродне особе, оне која је прешла сваку меру и сваку природну границу, сваки остатак историјске традиције. Пошто либерални транснационализам циља на дерегулисано и од свега ослобођено глобално тржиште, нарочито од демократске националне суверености, онда се и трансџендеризам, као медијски модел, заснива на сексуалној дерегулацији, уништавању сваке границе и сваког суверенитета везаног за природу и биологију.“
Давно је рекао велики Честертон: Рокфелери и Ротшилди не бране приватну својину; њу брани обични човек који жели да се његово имање јасно граничи са имањем његовог комшије. А Рокфелери и Ротшилди желе да све међе нестану, да би сва имања била њихова.
Турбокапиталистички лудаци и политичка коректност
Све је могуће, и све је потрошно у свету који су створили турбокапиталистички лудаци што пропагирају права политичких хомосексуалаца. Зато нас њихове слугерање, маскиране у политички коректне, нападају: „Унисекс појединац тежи ка потпуној андрогинији, јер не сме бити ни мушкарац ни жена, како би био обоје одједном. Односно мора да пређе све границе и буде у стању да буде све без природних или моралних, биолошких или културних инхибиција. Хомофобија је помодни епитет којим се ућуткавају они који се усуде да мисле да постоје мушкарци и жене и да, упркос бројним сексуалним оријентацијама, постоје само два пола. Нису осуђени као хомофобични само они који користе насиље (у овом случају, наравно, исправна је пуна осуда насилништва, јер је исправно да се осуди и казни било које насиље), већ и оних који мисле да, како рекох, по природи постоје само два пола.“
Не смеш ни да мислиш против турбокапиталистичких квислинга,геј парадера: и то је „нама наша борба дала“.
Ако мислиш ПРОТИВ, већ си насилник.
Шта је на крају тунела?
Шта им је коначни циљ? Ево Фузара: „Мондијалистичка џендер идеологија жели да створи и извезе нови антрополошки модел, потпуно функционалан у неолибералном капитализму: појединац без идентитета, изолован, бескрајно лак за манипулацију, без културне подлоге, чист производ стратегије манипулације.“ Зато се џендерист боре против нормалног људског језика:“Не можете више рећи одређени пол, већ само уопштено род; не можете више рећи отац и мајка, већ родитељ 1 и 2 и тако даље. Стварање новоговора је у функцији пустошења мисли и спречавања могућности за замишљање другачије стварности од оне коју пропагира, urbi et orbi, владајући светски поредак.“
Орвеловски новоговор уместо живог и слободног људског општења. Наравно. Дизниленд је, баш данас, само маскирани ГУЛАГ.
Борба се наставља
Али, не будимо уплашени. Почињемо од вести: „На Породичној шетњи у Чачку окупило се око 2.000 Чачана како би заједно поручили да је породица наша највећа вредност.
Професорка Радмила Живковић, одборник Двери у Чачку је истакла да данас бити родитељ није само лична срећа већ и својеврстан патриотски чин. „А рађање није одлука само брачног пара већ ствар услова и рађање мора имати подршку државе“, рекла је она. Она је нагласила да ово није политички скуп и да је циљ окупљања да „заједничким снагама спречимо промовисање антихришћанских и антипородичних идеологија“. Професор др Зоран Чворовић истакао је да неотуђиво право сваког родитеља јесте да васпитава и образује своју децу и прочитао је обраћање Владимира Димитријевића. У том обраћању се истиче: „Политички хомосексуализам нема везе ни са каквим „правима хомосексуалаца“; он је противпородична идеологија.
Не сумњајте у то! Савремена лезбо–феминисткиња, Маша Гесен, мрзитељка Владимира Путина, открила је планове политичких хомосексуалаца: „Овде се не ради о правима хомосексуалаца на брак, већ о томе, да институцију и брак, као такав, односно породицу, треба – демонтирати!“ Истомишљеници Маше Гесен не желе да окупирају само Београд. Они су кренули широм Србије, па им је стало да окупирају и Чачак, град жупана Страцимира и владике Николаја, Танаска Рајића и војводе Степе, Надежде Петровић и Владислава Петковића Диса. Зато смо се овде скупили да им кажемо: Нећете моћи!“ (овде)
Крстовданској породичној шетњи претходио је низ провокативних најава да ће у Чачку бити одржана противпородична парада политичких хомосексуалаца (овде), која је, на покварен начин (без најава, изненадним упадом на улице уз полицијску пратњу), била изведена у низу градова Србије. Сјајно се супроставило Ваљево. А ево га и Чачак.
Али, и православни Београд је пружио отпор. (овде)
Отпор се наставља.
Неодустајање од борбе
„Тврда“ или „мека“, окупација се наставља. Геј парада на челу са премијер/ком и амбасадорима држава НАТО Империје је у Београду 2019. је, на сасвим постмодеран начин, оно што је била парада нацистичких окупатора у том истом Београду 1941. Might is right. Ма је ли можно, чуди се наш ЕУ малограђанин. Јесте, јесте, ЕУ малограђанине.
Нацистички милитанти су, на почетку Хитлерове власти у Немачкој, масовно имали „геј“ оријентацију. Ко не верује, нека чита. (овде, овде) А нацизам је, гле чуда, у Немачкој настао спојем наказног шовинизма и крупног капитала, маскираног у национал – социјализам. И имао је вођу који је веровао у идеју звану Један вођа, Један народ, Један поредак. И тај је држао дуге говоре народу окупљеном на стадионима, и обећавао куле и градове. А волео је и ауто – путеве. И користио је борбене гејеве – СА одреде, на челу са Ернстом Ремом, ради учвршћивања власти.
Знам да ме разумете, наравно.
Но, такође наравно, ништа није изгубљено док све није изгубљено. Прозрели смо милитантне квислинге у служби глобалног животомрзачког капитализма. И то, бар за сада, није мало. Сад се сабирамо. И сабраћемо се, ако Бог да.
А парадери треба да знају: они су, да опет и опет нагласимо, квислинзи који нису хтели дијалог са србијанским друштвом, него су дошли до политичке и медијске моћи захваљујући тренутној окупацији Србије. За сада – мекој; у будућности, све тврђој, што се више ближи планетарни рат за Нови поредак. Ипак, кад се заврши окупација, они ће остати без јавне сцене; биће простора за дијалог само са онима који нису сарађивали са империјалном окупацијом.
На нама је да се, свим средствима правне државе и грађанског отпора, боримо за слободу и указујемо на геј слуге крупног капитала. Места у тој борби има за све којима је слобода дража од плаћених илузија.
А слобода ће доћи. Јер слобода увек долази.
Др Владимир Димитријевић
