Poručilac (budući „suprug”) može da odabere sve: od boje očiju, kože, kose, veličine grudi, pa do znanja pohranjenog u glavu.
Evo šta se, još pre desetak godina, moglo čitati u novinama: „Britani je prirodna brineta, ima plave oči, nežnu belu kožu, koristi karmin boje breskve i malo se šminka. Oblači se klasično, zna istoriju Vizantije napamet, dobro kuva i fantastična je ljubavnica. Ona ispunjava muškarcu i najbezobraznije fantazije, ne zvoca, nema izlive ljubomore i ni u teoriji neće prevariti muškarca sa drugim. Za ženu ovakvih osobina svi će se muškarci složiti da je cena od 6800 dolara „prava sitnica”! Američki proizvođači androida „Real Doll”, koji se hvale da proizvode anatomski savršene lutke još od 1996, prilično su uzdrmani informacijama iz nemačkog gradića Nojmark, kraj Nirnberga, da je počela proizvodnja androida sa toplom i mekom kožom, a hladnim stopalima. A dobri poznavaoci znaju da je to odlika prave žene. „Njena koža je sintetička, ali se ne razlikuje mnogo od ljudske. Ona ima ugrađene senzore i ako je programirana za jednog muškarca neće primiti drugoga u krevet, već će se senzori isključiti. Ta ‘spodoba’ hoda, kuva čaj, recituje Getea…” Poručilac (budući „suprug”) može da odabere sve: od boje očiju, kože, kose, njene visine, veličine grudi, bokova i usana, pa do znanja koje će biti pohranjeno u njenu glavu. Pritom, takva „žena” ima neograničeno strpljenje, ne mrzi svekrvu, ne smeta joj subotnje pijančenje sa ortacima, gledanje utakmica, razbacivanje stvari, noge na stolu, podrigivanje…”
„Ovi androidi su ništa manje nego preteče novog svetskog poretka”, kaže Dejvid Levi, autor knjige „Ljubav i seks sa robotima”. „Evolucija ljudskog roda podrazumeva da će u budućnosti čovek voditi ljubav sa robotima! To će se desiti za najviše 40 godina. Roboti će ljudima postati veoma atraktivni kao partneri zbog njihovih prednosti i mogućnosti.“
A danas? U svom tekstu o uznemiravajućem usponu prodaje seksualnih robota, Majkl Eškroft kaže da će doba Internet pornografije biti zamenjeno nečim još strašnijim – a to su tzv. „seks roboti“. Oni su mnogo realističniji od plastičnih lutaka korišćenih u ranijoj fazi zapadne seksualne revolucije. I zabrinuti su svi: vernici, ateisti, ljudi koji ni ne misle o religiji.
Jevrejski etičar Barak Lurije već je iskazao istinski strah: „Uskoro ćemo i vi i ja imati poznanike, uglavnom muškarce, koji će živeti sa seksualnim robotima. Pošto će ti roboti izgledati živi onoliko koliko je to moguće, ti ljudi će imati „veze” sa seks-robotima, lepim onoliko koliko oni to žele, seksualno privlačnim po njihovoj želji, i poslušnim baš koliko oni traže“. I pornografija na internetu već je nanela ogromnu štetu, jer su preko smartfona mnogi muškarci odustali od žena koje treba pridobiti – a šta će tek biti sa seks robotima, koje je dovoljno kupiti? Lurije nema mnogo nade za buduće čovečanstvo: „Seksualni roboti biće gori od pornografije jer će stvarati iluziju odnosa, iluziju čulnog dodira, dodira puti sa drugom puti, što je muškarcima veoma važno. Imaće iluziju da to nije puko samozadovoljstvo i da oni nisu obični gubitnici. A jesu.“
Seksualnog robota ne možeš ni da siluješ, ni da „seksualno uznemiriš” – i muškarci će odustajati od žena koje stalno nešto traže i „zvocaju“.
Džejms Jang (BBC) je novinar koji se bavi novim tehnologijama, i veoma ih ceni, jer mu je robotika nadomestila delove tela koje je izgubio u nesreći na pruzi. Ali u svom dokumentarcu „Budućnost seksa / Seksualni roboti i mi”, ukazuje da ova vrsta robotike može biti mračna strana veštačke inteligencije. Opasnost će nastupati kad se odnos sa robotom bude primenjivao na odnos prema ženama.
Noel Šarki, naučnik u oblasti kompjuteristike i profesor Univerziteta u Šefildu, saosnivač i jedan od upravnika Fondacije za odgovornu robotiku, istakao je da razvoj seksualnih robota ima teške posledice: „To stvara raspoloćenje za olaki seks jer su roboti uvek dostupni. Mada volim veštačku inteligenciju, borim se da ne zaboravimo ljudsku kulturu, koja je za nas smislena. Radimo sve to sa mašinama zato što možemo, ali ne mislimo zaista o uticaju na društvo koji bi sasvim mogao da izmeni čovečanstvo i da nas pretvori u zombije. Od takvih razmišljanja se budim noću”, kaže on.
Iako su Japanci bili lideri u pravljenju seksi – lutaka, jedna španska firma ide dalje. Lutkama dodaju veštačku inteligenciju, one govore i reaguju, zahvaljujući senzorima, na različite nadražaje u „erogenim zonama”, skupljaju podatke o odnosima i prilagođavaju svoje ponašanje „partneru“. Koštaju oko 20 hiljada dolara. Zbog kvaliteta veštačke kože, izrade lica i ljudskog glasa, zovu ih „hiperrealnim” lutkama.
U javnim kućama Barselone trend se prati – mušterijama se nude i žive žene i roboti.
Kada je Jang posetio fabriku seks-robota u Japanu, i tamo ugledao modele koji izgledaju kao nezrele devojčice, počeo je da rida – doživeo je užas od budućnosti kakva nam se sprema.
Postoje oni koji se bore protiv takve budućnosti, poput američkog republikanskog kongresmena Dana Donovana koji traži da se zabrane pedofilski „seks-roboti“: „Kada zlostavitelju dece dosadi seksualni robot, samo je mali korak do nasrtaja na nevino dete. To nije puka spekulacija. Psiholozi i istraživači veruju da ovakve lutke osnažuju, čine „normalnim” i ohrabruju pedofilsko ponašanje, donoseći još veće rizike za decu“.
Branitelji „slobode” već su se javili, i rekli da će seks sa mladolikim roboticama smanjiti pedofiliju. Profesor Šarki ističe da to nije tačno, jer će imati opasan uticaj na društvo i normalizovaće nasrtaje na decu. Biće pravljene robotske replike na osnovu dečjih slika. Moraju se, smatra Šarki, doneti međunarodni zakoni koji će to sprečiti.
dr Vladimir Dimitrijević
