Поручилац (будући „супруг”) може да одабере све: од боје очију, коже, косе, величине груди, па до знања похрањеног у главу.
Ево шта се, још пре десетак година, могло читати у новинама: „Британи је природна бринета, има плаве очи, нежну белу кожу, користи кармин боје брескве и мало се шминка. Облачи се класично, зна историју Византије напамет, добро кува и фантастична је љубавница. Она испуњава мушкарцу и најбезобразније фантазије, не звоца, нема изливе љубоморе и ни у теорији неће преварити мушкарца са другим. За жену оваквих особина сви ће се мушкарци сложити да је цена од 6800 долара „права ситница”! Амерички произвођачи андроида „Real Doll”, који се хвале да производе анатомски савршене лутке још од 1996, прилично су уздрмани информацијама из немачког градића Нојмарк, крај Нирнберга, да је почела производња андроида са топлом и меком кожом, а хладним стопалима. А добри познаваоци знају да је то одлика праве жене. „Њена кожа је синтетичка, али се не разликује много од људске. Она има уграђене сензоре и ако је програмирана за једног мушкарца неће примити другога у кревет, већ ће се сензори искључити. Та ‘сподоба’ хода, кува чај, рецитује Гетеа…” Поручилац (будући „супруг”) може да одабере све: од боје очију, коже, косе, њене висине, величине груди, бокова и усана, па до знања које ће бити похрањено у њену главу. Притом, таква „жена” има неограничено стрпљење, не мрзи свекрву, не смета јој суботње пијанчење са ортацима, гледање утакмица, разбацивање ствари, ноге на столу, подригивање…”
„Ови андроиди су ништа мање него претече новог светског поретка”, каже Дејвид Леви, аутор књиге „Љубав и секс са роботима”. „Еволуција људског рода подразумева да ће у будућности човек водити љубав са роботима! То ће се десити за највише 40 година. Роботи ће људима постати веома атрактивни као партнери због њихових предности и могућности.“
А данас? У свом тексту о узнемиравајућем успону продаје сексуалних робота, Мајкл Ешкрофт каже да ће доба Интернет порнографије бити замењено нечим још страшнијим – а то су тзв. „секс роботи“. Они су много реалистичнији од пластичних лутака коришћених у ранијој фази западне сексуалне револуције. И забринути су сви: верници, атеисти, људи који ни не мисле о религији.
Јеврејски етичар Барак Лурије већ је исказао истински страх: „Ускоро ћемо и ви и ја имати познанике, углавном мушкарце, који ће живети са сексуалним роботима. Пошто ће ти роботи изгледати живи онолико колико је то могуће, ти људи ће имати „везе” са секс-роботима, лепим онолико колико они то желе, сексуално привлачним по њиховој жељи, и послушним баш колико они траже“. И порнографија на интернету већ је нанела огромну штету, јер су преко смартфона многи мушкарци одустали од жена које треба придобити – а шта ће тек бити са секс роботима, које је довољно купити? Лурије нема много наде за будуће човечанство: „Сексуални роботи биће гори од порнографије јер ће стварати илузију односа, илузију чулног додира, додира пути са другом пути, што је мушкарцима веома важно. Имаће илузију да то није пуко самозадовољство и да они нису обични губитници. А јесу.“
Сексуалног робота не можеш ни да силујеш, ни да „сексуално узнемириш” – и мушкарци ће одустајати од жена које стално нешто траже и „звоцају“.
Џејмс Јанг (BBC) је новинар који се бави новим технологијама, и веома их цени, јер му је роботика надоместила делове тела које је изгубио у несрећи на прузи. Али у свом документарцу „Будућност секса / Сексуални роботи и ми”, указује да ова врста роботике може бити мрачна страна вештачке интелигенције. Опасност ће наступати кад се однос са роботом буде примењивао на однос према женама.
Ноел Шарки, научник у области компјутеристике и професор Универзитета у Шефилду, саоснивач и један од управника Фондације за одговорну роботику, истакао је да развој сексуалних робота има тешке последице: „То ствара располоћење за олаки секс јер су роботи увек доступни. Мада волим вештачку интелигенцију, борим се да не заборавимо људску културу, која је за нас смислена. Радимо све то са машинама зато што можемо, али не мислимо заиста о утицају на друштво који би сасвим могао да измени човечанство и да нас претвори у зомбије. Од таквих размишљања се будим ноћу”, каже он.
Иако су Јапанци били лидери у прављењу секси – лутака, једна шпанска фирма иде даље. Луткама додају вештачку интелигенцију, оне говоре и реагују, захваљујући сензорима, на различите надражаје у „ерогеним зонама”, скупљају податке о односима и прилагођавају своје понашање „партнеру“. Коштају око 20 хиљада долара. Због квалитета вештачке коже, израде лица и људског гласа, зову их „хиперреалним” луткама.
У јавним кућама Барселоне тренд се прати – муштеријама се нуде и живе жене и роботи.
Када је Јанг посетио фабрику секс-робота у Јапану, и тамо угледао моделе који изгледају као незреле девојчице, почео је да рида – доживео је ужас од будућности каква нам се спрема.
Постоје они који се боре против такве будућности, попут америчког републиканског конгресмена Дана Донована који тражи да се забране педофилски „секс-роботи“: „Када злоставитељу деце досади сексуални робот, само је мали корак до насртаја на невино дете. То није пука спекулација. Психолози и истраживачи верују да овакве лутке оснажују, чине „нормалним” и охрабрују педофилско понашање, доносећи још веће ризике за децу“.
Бранитељи „слободе” већ су се јавили, и рекли да ће секс са младоликим роботицама смањити педофилију. Професор Шарки истиче да то није тачно, јер ће имати опасан утицај на друштво и нормализоваће насртаје на децу. Биће прављене роботске реплике на основу дечјих слика. Морају се, сматра Шарки, донети међународни закони који ће то спречити.
др Владимир Димитријевић
