KOME MI, U STVARI, VERUJEMO?
NAŠA „TROSPRATNOST“
Čovek je, da tako kažemo, „trospratno“ biće. Vladika Danilo je to jednostavno objasnio, pričom o tri sprata civilizacije:
“Zamislite sada da je civilizacija na tri sprata, kao jedan grafikon.
Prvi najniži sprat je tehnika, sa pijacom u centru.
Drugi sprat je kultura: opera, pozorište, muzej umetnosti, pored njega sudnica, bolnica, armija, demokratske partije, škola. To su ustanove kulture.
Treći sprat: najviše vrednosti jedne civilizacije su kultovi, vere. I svi mi imamo trospratni ukus. Imate svoj pijačni ukus: koju vrstu jela i odela kupujete. Imate svoj kulturni ukus: koju vrstu opera i pozorišta volite, koju vrstu slikarstva u muzeju, koju vrstu medicine ako ste medicinari (jer i tamo ima nekoliko trendova), koju vrstu prava ako ste pravnici, koju vrstu strategije ako ste generali, koju vrstu politike ako ste političari. Treći najvažniji ukus, verski ukus: koju vrstu vere ćete izabrati na trećem spratu.
Ovde je jedna kratka lepeza: pošto svako misli da je njegova najbolja, ja ću u centar da stavim pravoslavnu katoličansku Crkvu.
Od nje se odvojila na jednu stranu, na levo, rimokatolička; na drugu stranu reformisana rimokatolička, ili sada zovu protestantska. Iza rimokatoličke staviću sinagogu za jevreje, a iza protestanata džamiju za muslimane. Iza sinagoge mnogobožije: stari Grci, Rimljani, Sloveni i današnji hinduizam, a onamo iza islama da stavimo budizam. Ovamo iza mnogobožaca, najkrajnje levo, to je kult ličnosti – Staljin, Hitler (ako nema pravoga Boga, on ima za boga šefa partije), a onamo krajnje desno najgori kult iza budizma je satanizam. To je najgrublji izbor tih svetskih religija i tu ide neprestalni rat (grčki polemika, rat) ali argumentima filosofije.
Tamo na trećem spratu nema topova, hvala Bogu, i u tom pogledu tu se nadmudruju svi kultovi, svaki trvdi da je on najbolji i zato nema kompromisa, nagodbe. Na drugom spratu, niže – kultura je tolerancija, trpeljivost, uvažavanje tuđih ukusa i mnenja. Tako idete u operu, pozorište, kada vam se komad sviđa, a uvažavate one koji će doći drugoga dana, kojima se sviđa nešto drugo.
Dođete u muzej umetnosti i volite onoga slikara, onaj voli drugoga ili kič, vi morate da uvažavate njegov ukus. Kada dođete u bolnicu, za istu bolest, dva lekara, dve različite terapije, samo konsilijum mnogih lekara rešava koja je bolja. Dođete u sudnicu – isti paragraf, dva advokata tumače suprotno, samo sudija sa porotom rešava koji je bliži duhu zakona. Dođete u armiju, za isti rat, dva generala, dve različite strategije, opet ceo generalštab rešava koja je bolja. Uđete među demokratske partije, glasate za jednu, a uvažavate one druge. To su da kažem, kulturne partije, pluralističke koje ne obogotvoravaju svoje lidere, kao one partije na trećem spratu.
Kad dođete na pijacu, na prvi pogled nije važno koji je koje vere, kojega stepena kulture, minimalni zahtev je profesionalno ili zanatsko poštenje, da svako donese svoj plod (proizvod), pošteno. Ali tu nisu samo seoski produkti ili tekstilni, tu je i klavir i avion i računar. A ako duže izučavate pijacu, jednog dana dođete i zgrozite se: ljudi se ubijaju na pijaci.
Tek tada shvatite da tu nema nijednoga čoveka, bez nekakvoga Boga ili ersatz boga sa trećega sprata, i da je presudno koju vrstu vere ste izabrali na trećem spratu, jer će ona da utiče i oblikuje dva niža sprata vašega ponašanja. Tako da je kult neodvojiv od kulture i od svakodnevnog života“.(1)
Jednom rečju, sve se zasniva na veri i poverenju.
VERA I POVERENjE
Kako je govorio psiholog Erikson, rađamo se sa „prapoverenjem“ – inače ne bismo mogli da živimo. Svakodnevica se zasniva na veri. Kad legneš, veruješ da ćeš ustati (a ne mora da znači – mnogi umiru u snu); kad sedneš u auto, veruješ da ćeš stići na cilj (a ne mora da znači – možeš da pogineš u saobraćajnoj nesreći); kad zaplivaš, veruješ da će to povoljno uticati na zdravlje (a ne mora da znači – možeš da se utopiš). Kad stupaš u brak, veruješ u vernost bračnog druga (a on, avaj, može i da prevari).
Pa ipak, mi uvek radije verujemo nego što ne verujemo. Bez vere se ne može živeti.
Tako je sa svakodnevicom vere i poverenja.
Ali, strašno je kad veru i poverenje u bitne činjenice društva ruše oni koji treba da ih grade.
Tada u društvu nastaje haos, koji može da vodi u propast.
STRUKA I MORAL
Pogledajte sadašnju situaciju, u kojoj se ispostavlja da mi, Srbi, po naredbi države, trpimo policijski čas, zabranu kretanja, kućni protvor vikendom. Ne daju nam da živimo, da idemo u crkvu, da slobodno ostvarujemo svoje biće – i sve to u ime neprikosnovene „medicinske struke“.
Kao da pripadnost bilo kakvoj, pa i medicinskoj struci, podrazumeva oslobađanje od moralne odgovornosti.
Jedan direktor škole je, posle rata, govorio svojim učiteljima: ”Poštovani nastavniče! Ja sam jedan od malobrojnih koji je preživeo koncentracioni logor. Moje oči su videle takve stvari koje niko ne bi trebalo da vidi: gasne komore koje su konstruisali i izgradili čuveni inženjeri; ljude koje su otrovali visokoobrazovani lekari; dojenčad koje su ubile kvalifikovane medicinske sestre; žene koje su spalili diplomci srednjih škola i univerziteta. Stoga ja ne verujem u školovanje. Moja je molba: pomozite učenicima da postanu čovečniji. Plod vašeg rada ne sme biti učeni društveni šljam, visokokvalifikovane psihopate, obrazovani Ajhmani. Čitanje, pisanje, aritmetika važni su samo ako našu decu čine čovečnijom“.
Ljudi od „struke“ ne smeju da lažu i varaju, pogotovo kad je, na njihov zahtev, u neku zemlju uvedeno vanredno stanje.
A naša „struka“ koja komanduje vanrednim stanjem laže li ga, laže.
LAŽI, LAŽI, DA SE VESELIMO
Mnoge bitne stvari koje su „stručnjaci“ pričali kad je pandemija panike u pitanju bile su – laž.(2) .
Ali, nije to čudo. Oni su poslušnici Svetske zdravstvene organizacije, koja je zasnovana na užasnim lažima. (3)
Oni, u stvari, lažu dugo, u kontinuitetu, kao 2009, kad su nam pretili pomorom od svinjskog gripa, u čemu je, skupa sa ministrom zdravlja Tomicom Milosavljevićem (avanzovao u SZO posle srbijanske afere), učestvovao i famozni Predrag Kon(4) koji je najavljivao da će na jesen 2009. milioni obnoleti od novog gripa. (5)
Konu, vaskrsomrzitelju, pridružio se i famozni dr Nestorović, koji tvrdi da ljudi plavih očiju potiču od vanzemaljaca(6), i koji nas je svesno lagao da je korona virus najsmešniji na svetu(7) pa ga je njegov gospodar, Vrhovni Klovn, branio da to Nestorović nikad nije rekao. (8)
Taj isti Nestorović pokazao se kao vaskrsogonitelj, tvrdeći da je Vaskrs samo krkanluk(9)
UMESTO ZAKLjUČKA
Jasno je zašto ovim mutivodama i obmanjivačiam smeta kad neko ne priča njihovu, Bil Gejts of Hel, priču.(10)
Jasno je zašto su oni dovedeni da sluđuju ovaj jadni i sluđeni narod, koji ni ne misli na to da, ko preživi virus, može da umre od gladi, jer će privreda Srbije doživeti slom.
I mnogo šta je jasno.
Samo nije jasno zašto se oni koji navodno veruju u Vaskrslog Hrista, Koji je Sušto Pričesno Zdravlje, povode za lažovima i laskaju im da su „struka“. To će, kad pređu granice ovog sveta, kao i svi mi, morati da objasne samom Hristu, Koga očito poštuju manje od Kona i Nestorovića.
Neka nas Gospod umudri i sačuva u svakoj trezvenosti!
dr Vladimir Dimitrijević
UPUTNICE (Internetu pristupljeno 24. aprila 2020. godine):
1. http://www.akademijaspc.edu.rs/
2. https://direktno.rs/
3. https://www.ifamnews.com/sr/
4. https://www.vreme.com/
5. https://www.dw.com/sr/
6. https://www.youtube.com/
7. https://www.021.rs/Info/komentari/239402
8. https://www.istinomer.rs/
9. https://srbin.info/
10. https://www.danas.rs/
