Hristos voskrese! Hristos voskrese!
Želeći svako dobro od Gospoda šaljem, vaskršnje utehe radi, odlomke iz pisama Carice mučenice Aleksandre, supruge Svetoga cara Nikolaja, koja je poslednja svoja dva Vaskrsa na zemlji provela u zatočenju, da bi se, skupa sa suprugom, sinom i ćerkama vinula u Nebeski Jerusalim u noći između 16. i 17. jula 1918. godine. Neka nam Vaskrsli Gospod pomogne da ostanemo na putu ka Nebeskoj Otadžbini našoj.
Uskoro će proleće i u srcu je radost. Krsni put, a zatim - Hristos voskrese! Ima skoro godinu dana kako se rastadosmo, ali šta je vreme? Ništa. Život je - sujeta, svi se pripremamo za Carstvo Nebesko. Sve čoveku mogu uzeti, ali dušu niko ne može, mada đavo prati na svakom koraku, lukavi, no mi smo dužni da se hrabro borimo protiv njega: on bolje od nas poznaje naše slabosti i njima se služi. Naše je delo, međutim, da budemo na straži, da ne spavamo, nego da vojujemo. Sav život js - borba, inače ne bi bilo podviga i nagrade. Sva su iskušenja, Bogom poslata, dopuštena - da bi nas privela boljem; svuda vidiš ruku Njegovu. Ljudi ti čine zlo. Primi to bez roptanja:
On će ti poslati angela - čuvara, utešitelja Svoga. Nikad mi nismo sami, tu je On - Svudaprisutni - Sveznajući, On - ljubav sama. Kako da Mu ne verujemo! Sunce jarko sija, mada svet greši, mada caruju tama i zlo, ali sunce sija; samo treba oči otvoriti, dveri duše držati otvorenima, da bismo zrake toga sunca primili. Mi Ga volimo, dete moje, i znamo da tako i treba. Samo još pretrpi, dušice, i proći će stradanja ova, a mi ćemo zaboraviti muke, i za sve ćemo posle blagodariti. Ovo je velika škola. Gospode, pomozi on ima koji ljubav Božiju ne puštaju u surova srca, koji sve vide u lošem svetlu i ne trude se da shvate kako će sve to proći; ne može drukčije - Spasitelj je došao, dao nam primer. Ko ide Njegovim putem, putem ljubavi i stradanja, shvata svu veličinu Carstva Božijeg. - Ne, mi moramo shvatiti da je Bog iznad svega i da On želi da nas kroz stradanja Sebi približi. Volite Ga više i silnije od svih i od svega.(2. mart 1918. godine)On će ti poslati angela - čuvara, utešitelja Svoga. Nikad mi nismo sami, tu je On - Svudaprisutni - Sveznajući, On - ljubav sama. Kako da Mu ne verujemo! Sunce jarko sija, mada svet greši, mada caruju tama i zlo, ali sunce sija; samo treba oči otvoriti, dveri duše držati otvorenima, da bismo zrake toga sunca primili. Mi Ga volimo, dete moje, i znamo da tako i treba. Samo još pretrpi, dušice, i proći će stradanja ova, a mi ćemo zaboraviti muke, i za sve ćemo posle blagodariti. Ovo je velika škola. Gospode, pomozi on ima koji ljubav Božiju ne puštaju u surova srca, koji sve vide u lošem svetlu i ne trude se da shvate kako će sve to proći; ne može drukčije - Spasitelj je došao, dao nam primer. Ko ide Njegovim putem, putem ljubavi i stradanja, shvata svu veličinu Carstva Božijeg. - Ne, mi moramo shvatiti da je Bog iznad svega i da On želi da nas kroz stradanja Sebi približi. Volite Ga više i silnije od svih i od svega.(2. mart 1918. godine) Ide nam On, Car slave, poklonimo se Krstu Njegovome i sa Njim ponesimo težinu Krsta. Zar ne osećamo pomoć Njegovu, potporu u nošenju Krsta? On će ustati uskoro, uskoro, i sabraće svoje oko Sebe, i spasiće Otadžbinu, jarkim suncem će je obasjati. Nevidljivo, Njegova ruka tvoj Krst pridržava, od Njega snage treba tražiti; NAŠI KRSTOVI SAMO SU SENKA NjEGOVOG. On je štedar i milostiv. Kako da ti prenesem ono čime je obasjana moja duša? Nepojamnom, neobjasnivom radošću - ne mogu da objasnim, samo hvalim, blagodarim i molim se. Duša moja i duh Bogu pripadaju. Ja osećam onu radost koju osećam posle Pričešća ili kraj svetih ikona. Kako, Bože, da Ti zablagodarim? Ja sam nedostojna takve milosti! Duša likuje, oseća dolazak Ženiha: stiže On, uskoro ćemo Ga slaviti i pevati:
HRISTOS VOSKRESE! (20. marta 1918. godine).
