Vladimir Dimitrijević, profesor čačanske gimnazije, autor desetina knjiga i stotina članaka, mahom na teme vere, književnosti i prosvete, optužen je pred sudom da vređa dostojanstvo LBGT osoba. Tako on staje u red optuženih i opominjanih ljudi od pera i ugleda, prof. Branislava Ristivojevića, prof. Milana Brdara, dr Miše Đurkovića, koji treba da pokazno odgovaraju kako se običan Srbin ili Srpkinja, građanin Srbije, ne bi usudili da budu nepokorni diktatu novih ideologija.
Vladimir Dimitrijević je kriv, kaže tužilac koju je angažovala izvesna NVO koja se bori, kako ističu, za prava LGBT osoba, između ostalog jer govori i piše da je jedina prirodna porodica ona koju čine muškarac, žena i deca! Kakva druga prirodna porodica može postojati? Ko može dobiti decu? Muškarac i žena, ili možda to mogu dva muškarca, dve žene, dva ljudska bića i ameba, ko?
Kriv je Dimitrijević, kako tvrdi tužba, jer citira druge naučnike i istraživače, javne ličnosti i stavove Srpske pravoslavne crkve koji ukazuju na različitost homoseksualnih veza u odnosu na heteroseksualne. Dakle, on navodi tuđa istraživanja i mišljenja, te je stoga kriv! U komunizmu se nije smeo kritikovati marksizam, a danas deluje da imamo sistem u kome ne sme da se kritikuje homoseksualizam. Sve ostalo je dozvoljeno, srpska istorija, država, srpski heroji od svetoga cara Lazara do generala Mladića mogu da se blate, dnevna i periodična štampa može da se pretvara u zbornik vulgarnosti i pornografije, ali ono što pišu i govore ljudi od morala i čestitosti smeta.
Vladimir Dimitrijević nije osudio nijednu osobu jer je homoseksualac, lezbejka, transvestit ili šta već. On se zalaže da štitimo porodicu koja odumire, i to mu se jasno stavlja na teret u tužbi. Navodi se da je kriv i jer ukazuje na „navodne stavove Crkve i navodi: homoseksualne veze su grešne i podležu osudi…” Nisu to nikakvi navodni stavovi Crkve već su hrišćansko učenje zasnovano na Svetom pismu. Nije on napao homoseksualce, već preneo učenje Pravoslavne crkve da je takva veza grešna. Ako je kriv za to, krivi smo svi koji u Hrista verujemo i Sveto pismo svetim smatramo. Ali, isto tako krivi su i svi oni koji nisu spremni da kažu kako je svetlo tama i istina laž, jer šta piše u Bibliji lako je dostupno gotovo svakom.
Kada je 2009. godine usvajan Zakon o zabrani diskriminacije, koji nije ispoštovao zakonsku proceduru o javnoj raspravi, na zatvorenoj diskusiji je Nacrt teksta hvaljen kao izuzetno napredan i za Evropu. Uprkos brojnim naučnim ispitivanjima, političko agitovanje je dovelo do nametanja ličnih preferenci kao poželjnog obrasca ponašanja, prvo u SAD, a onda i šire. Pomenuti Zakon je, zbog svojih nedostataka, doprineo produbljivanju ograničavanja slobode govora nasuprot praksi slobode izražavanja kao jedne od osnovnih sloboda. Ne samo to, nego ova tužba i slična delovanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ukazuju na opasnost po slobodu veroispovesti, takođe jedne od osnovnih sloboda garantovanih Poveljom UN. Samo nakon primedbi Srpske pravoslavne crkve i tradicionalnih verskih zajednica u Srbiji, sveštena lica imaju slobodu da javno iznose njihovo religijsko učenje. Šta je sa verskim slobodama više od 90 odsto državljana Republike Srbije?
Srbija 2019. godine od rođenja Hrista je zemlja sa 2,5 puta većom stopom obolelih od raka u odnosu na svetski prosek, zemlja u kojoj svake godine desetine hiljada ljudi više ode nego što se vrati (koliko tačno ne znamo jer se ti podaci ne objavljuju). U našoj zemlji, što već većina zna, više od trideset hiljada ljudi umre nego što ih se rodi. Srbija je zemlja u kojoj gotovo svakodnevno izvršitelji izbacuju ljude iz njihovih stanova i kuća. Naša je zemlja pravde i prava, zemlja u kojoj je zabranjena diskriminacija? To je zemlja u kojoj ljudi od ugleda i pera, pokazno za većinu žitelja, bivaju opominjani i tuženi jer, navodno, vređaju dostojanstvo LGBT osoba.
U takvoj zemlji Vladimir Dimitrijević je sumnjiv i optužen, kako bi drugačije i bilo? Ali, kako kaže rodoljubiva škotska pesma koju navode i tuženik i tužilac „Sve dok nas je i sto živih…”
Slobodan Janković
Autor je član organizacionog odbora Društva za slobodu govora i mišljenja
---
