Agresivna kvazi-pravna kampanja, koju je LGBT zajednica pokrenula protiv doktora filoloških nauka, autora nekoliko desetina (!) naučnih i publicističkih knjiga i na stotine analitičkih tekstova, Vladimira Dimitrijevića, ušla je u novu fazu i u svoje prljave mahinacije uvukla Viši sud u Beogradu. To da li će sudije pomenute instance biti svesne i pred sobom položiti račune o onome što se zbiva nije pitanje lično, nego društveno i državno. Potpunu pravnu neusaglašenost tužbe protiv Vladimira Dimitrijevića sa Ustavom i normativnim aktima Republike Srbije dokazao je doktor pravnih nauka, profesor Zoran Čvorović.
Razmotrimo sve državne, političke, društvene i etičke aspekte obračuna s Dimitrijevićem, koji imaju pokazno – kazneni karakter. V. Dimitrijević je, u svom tekstu „U odbranu prirodne porodice“ i knjizi „Da se zna/ Poverenik za zaštitu ravnopravnosti protiv slobode mišljenja i izražavanja“ dao niz vrednosnih sudova. Bez poziva na nasilje i diskriminaconi progon. On je nastupio sa pozicije odbrane pravoslavnih, porodičnih, tradicionalnih moralnih i etičkih normi. Da ponovim – autor je naučnik, duboko verujući pravoslavni čovek, koji u svom svakodnevnom životu pokazuje visoki civilizacijski i kulturni standard ponašanja, što može da posvedoči ne samo uži, lični krug njegovih prijatelja, nego i svi koji ga znaju. Dakle, LGBT zajednica je u Srbiji objavila rat pravoslavnom naučniku, piscu, misliocu. Ona mu oduzima pravo na slobodu veroispovesti, mišljenja i javnog izražavanja tog mišljenja.
To nije prvi slučaj agresivnog nasrtaja LGBT – zajednice u Srbiji na ugledne predstavnike srpske naučne elite, doktore nauka, profesore, rukovodioce značajnih naučnih ustanova. Reč je o tome da na državnom (koristeći za svoje ciljeve državne ustanove) i društvenom nivou neka grupa uspostavlja i diktira svoja pravila. Ko se ne pokorava i ne pristaje da bude ućutkan izložen je progonima, uključujući i sudske.
Postavlja se pitanje: a šta da radi društvo povodom neposredne agresije LGBT zajednice i njihovih lukavih propagandističkih lakeja? Šta da se radi ako je već stvar došla dotle da se sudovi pozivaju da bi odigrali ulogu mafijaških grupa za likvidaciju?
Šta ćemo dočekati – da bude uvedeno javno mučenje iz savremenog arsenala Gvantanama zbog odbijanja da se usvoje norme koje diktira LGBT zajednica? Moglo bi se kao oružje upotrebiti i istorijsko iskustvo Inkvizicije vezano za spaljivanje knjiga skupa sa primenom čitavog spektra rigoroso esamine, korišćenog kada je zlotvor jeretik upornošću izluđivao sudije, koje su mu želele samo dobro. Mogao bi da se primeni i pravilnik jedne od starorimskih pogrebnih firmi koje su, između ostalih usluga, nudile i organizovanje raspinjanja osuđenih.
Nije u pitanju surovi futuristički sarkazam, nego ukazivanje na to da u stvarnom državno – političkom životu Srbije nastupa doba psihološkog i pravnog kažnjavanja nespremnih da se saglase, i to onih koji na besprekornom naučnom i kulturnom nivou brane religiozne i moralne norme, kojih se, uzgred budi rečeno, drži ogromna većina građana Srbije. Podvucimo: ovih normi se drže i sve svetske religije – hrišćanstvo, islam, judaizam, budizam, to jest, apsolutna većina stanovništva ove planete.
Na taj način, država dopušta praksu obračuna LGBT zajednice sa hrišćanskim intelektualcima. To je duh i smisao „nove politike“ vladajućeg režima Aleksandra Vučića u Srbiji.
Društvo biva primorano da se pokorava i saglašava. Ali saglasnost u toj oblasti jeste saglasnost o tome da je Bog umro, i da je Niče bio u pravu. To je saglasnost sa duhovnom smrću, udisanje zlosmradnog, umrtvljujućeg vazduha Zapada. Takva vrsta saglasnosti je saglasnost lešine.
Neizbežne posledice po državu i društvo su sledeće:
1. Istinska strategija nije zaštita prava na homoseksualne veze ili prava samih homoseksualaca (srpsko zakonodavstvo ima pun spektar zaštite i obezbeđenja ljudskih prava), nego najšire rasprostiranje i afirmacija seksualne amoralnosti i društvene razuzdanosti, pre svega među mladima. Dečaci i mladi muškarci, kao potencijalni zaštitnici Otadžbine, glavna su ciljna grupa.
Ali psihološko nasilje nad pojedincima i društvom nije dovoljno – odmah posle njega ide ekspanzija na državnom nivou. Državni organi, nauka, kultura, obrazovne ustanove stavljaju se pod nadzor profesionalnih gej aktivista.
2. Cilj im je transformacija društva i države u skladu sa svojim standardima. S obzirom na savremene kognitivne i informativne tehnologije, ova transformacija može da se sprovede veoma brzo.
3. Snažna mreža gej aktivista i njihovih sledbenika, koju podržava sva moć Evropske unije, agencija i ustanova SAD, među kojima je glavna uloga u doba predsednika Obame data USAID, „pogoduje“ oslobađanju od religioznih vrednosti, morala, etike, zdrave logike, istorijskog, kulturnog i civilizacijskog nasleđa, „oslobađanje“ od Boga i same ljudske prirode.
4. USAID dobija novi zadatak – stvaranje međunarodne armije obučenih lobista koji imaju za cilj da nametnu zakone što seksualne manjine izjednačavaju sa seksualnom većinom, naročito kad je u pitanju legalizacija istopolnih brakova i usvajanje dece od strane istih.
5. U skladu sa planovima USAID, prva faza tog programa koncentrisana je na zemlje u kojima je i dalje snažna religiozna svest. (Podsetimo se da je Agencija za međunarodni razvoj Stejt Departmenta, USAID, iz Rusije proterana 2012. godine. Tokom protekle dve decenije USAID, poznat kao glavni izvoznik američke demokratije i drugih zapadnih „vrednosti“, uključujući i homoseksualizam, neposredno se, putem dobrom plaćene mreže NVO, bavio antiruskim podrivačko – razornim akcijama, a sve pod vidom „humanitarne pomoći“).
6. Priprema profesionalaca USAID da lobiraju za prava LGBT zajednice ukazuje da je agresivno nametanje „manjinskih“ prava i džender ideologije proces protivudržavni i antisuverenistički.
7. Suštinski, to je ponižavanje i nasilje nad srpskom državom i društvom, rat bez kraja i be ograničenja, u kome niko neće biti pošteđen.
8. Kad su u pitanju Vladimir Dimitrijević i drugi srpski intelektualci koji su, bez preterivanja, so savremene srpske nauke, oni što pozivaju na funkcionisanje društva na osnovu sakralnih i neprikosnovenih moralnih normi, reč je o svojevrsnim merama odmazde.
9. Brz razvoj bihejvioralno – socijalnog tumora razara ono što je glavno – porodicu, koja je temelj svakog društva.
9. Nastaje svojevrsna „simulakrum armija“ muškaraca koji ne žele da imaju porodicu, decu, unuke i praunuke.
Rezultat: svi postaju neprijatelji – srpski intelektualci, vernici, neposlušni, čitavo društvo i, na kraju, država, protiv koje se treba boriti svim dostupnim sredstvima.
Šta se, pak, nudi u zamenu za religiozne, moralne i porodične vrednosti?
Ništa.
Vakuum.
Individualistička izolovanost, sveopšti nemoral, pravni haos, slatko osećanje pobede među LGBT udruženjima, gnusne radosti požude tzv. „gej parada“, i „mind police“ – eto šta će carevati na ruševinama razorene Srbije.
Anja Filimonova
---
