КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Obraz Beograda, naše prestonice, mora ostati svetao ( Večna zapovest Majora Gavrilovića )
DUHOVNE I ZDRAVSTVENE OPASNOSTI
Dok svet gori u predvorju planetarnog rata, za septembar 2020. u Beogradu je zakazana svetska parada političkih homoseksualaca, iza kojih stoji NATO imperija. Ovaj sramni događaj treba da konačno pokaže da je Srbija pljunula na sebe i odrekla se Hrista i Svetog Save.
To ludilo nosi sa sobom, pored duhovnih, i zdravstvene opasnosti. Marina Bulatović piše:“Kako nam je prethodna kovid pandemija pokazala da je svet „globalno selo“ i da virusi brzo „putuju“, postavlja se pitanje zašto predstavnici vlasti u Srbiji, kao ni SPC ne traže da se hitno otkaže „Evro prajd“ u Beogradu. Na ovoj manifestaciji od 12. do 18. septembra treba da se održi najmasovnija internacionalna parada ponosa na kojoj se očekuje na hiljade i hiljade pripadnika LGBT populacije iz Evrope i sveta.
Marš ponosa je zakazan za 17. septembar 2022. godine./.../ U isto vreme pokrenuta je Peticija protiv „Evro prajda“ u Beogradu koju je potpisalo (do sada) više od 4.000 Srba iz matice i dijaspore, a SPC još uvek nije iznela svoj stav niti dala javno saopštenje. Ovakvim povodima su se već oglašavale Bugarska pravoslavna crkva (protiv održavanja LGBT parade u Sofiji, istakavši da takvi događaji „ugrožavaju moralne temelje društva“), kao i crkve u Gruziji i Jermeniji. Kakve pozitivne efekte ovog događaja SPC vidi za vernike, Srbiju i celokupan naš narod u ovom (epidemiološkom, društvenom, ekonomskom i političkom) trenutku? Zašto državni aparat ćuti i dovodi Srbiju na rub još jedne opasne pandemije?
Zašto se na vreme ne obavesti Evropska asocijacija organizatora prajdova, da manifestaciju otkazujemo iz bezbednosno-epidemioloških razloga, a gradovi kandidati Barselona, Lisabon ili Dablin mogu da „uskoče“ na mesto domaćina. Da li treba da delujemo preventivno ili ćemo ponovo biti svedoci kupovine novih vakcina (ovoga puta za majmunske boginje) i ponovo otvoriti Halu jedan Beogradskog sajma za prijem obolelih. Da li nas možda čekaju nove zabrane kretanja i novo vanredno stanje?Da li je naš prioritet da: Srbija mora biti zdrava?! I na kraju: I šta ćemo sad? Da li ćemo dozvoliti novu destabilizaciju Srbije i kolaps zdravstvenog sistema da bi se dopali i dodvorili Zapadu?“
Zaista – kome se mi više dodvoravamo?
KAKVA „LJUDSKA PRAVA“?
Opširnije: DA HRISTU I NEBESKOJ SRBIJI, NE „NATO PRAJDU“ I KULTURI SMRTI
Polazimo od osnovnog postulata ortodoksne eklisiologije prema kome je Pravoslavna Crkva, kao telo Hristovo, sastavljena od mnogo udova, jer kao što reče apostol Pavle, „kad bi svi bili jedan ud, gdje je tijelo“ (1. Kor. 12, 12). Shodno tome, Crkvu Hristovu čini jerarhija (klir) i verni narod. Pritom je verni narod pozvan da sluša učitelje svoje i da im se povinuje (Jevr. 13, 17), pošto je jerarhija dobila vlast od Boga preko Svetih Apostola i bez te vlasti ne bi moglo biti Crkve. Međutim, ta vlast, po rečima velikog kanoničara episkopa dr Nikodima (Milaša), „nije jerarhiji dana radi same jerarhije, nego radi Crkve, koju sastavljaju vjerni svjetovnjaci zajedno sa jerarhijom, pošto ovi vjerni svjetovnjaci moraju biti živi i djelatni udovi Crkve, te svojim silama i sposobnostima sudjelovati općem dobru i napretku Crkve, to i značaj njihov mora biti priznat od jerarhije u svemu što se tiče Crkve“. Pravoslavna Crkva je priznala vernom narodu najveći mogući značaj u Crkvi, potvrđujući Okružnom poslanicom Istočnih patrijaraha od 1848. godine da je „čuvar blagočastija (pravoverja) samo telo Crkve, to jest sam narod,“ što je „iz glave cijela naroda“ godinu dana pre toga Njegoš izrazio stihom – muž je branič žene i đeteta, narod branič crkve i plemena.
Ante Pavelić i Josip Broz su likvidirali duhovnu, privrednu i intelektualnu elitu srpskog naroda. A o ovome se i danas jedva govori, kaže Nikola N. Živković.
Nikola Živković, srpski pisac, prevodilac i publicista, rođen je 1950. godine u selu Dragoševci, Žumberak, u današnjoj Hrvatskoj (nedaleko od slovenačke granice). Od jeseni 1969. do leta 1972. plovio je po svim morima sveta na trgovačkim brodovima, a potom, u jesen 1972, upisao studije na Zagrebačkom univerzitetu i 1977. diplomirao istoriju i filozofiju. Od decembra 1978. do 2010. živeo je u Berlinu, gde je dve godine proveo na postdiplomskim studijama na tamošnjem Slobodnom univerzitetu (Frei Universität). Pored brojnih tekstova za srpske, ruske, nemačke i engleske novine, časopise i sajtove, objavio je i nekoliko knjiga: „Pisma iz Berlina“, „Kosovo – Dnevnik“, „Tragajući za istinom“, „Srpsko pitanje“, „Slika Srba u nemačkim medijima“, „Berlinski zapisi“ (u šest tomova). Preveo je nekoliko knjiga s nemačkog na srpski: „Istoriju unijaćenja Srba u Žumberku“ od Johana Hajnriha Švikera; „Srbi u ratnom dnevniku Vermahta“; „Specijalni zadatak Balkan“ Hermana Nojbahera; „Pesme“ Huga fon Hofmanstala (zajedno sa Vladimirom Jagličićem i Nikolom Živanovićem) i memoare Gleza fon Horstenaua „Jedan kontroverzni general“; „Preziranje sopstvenog“ nemačkog autora Franka Lisona. Otac je troje dece. Od 2011. godine živi u Beogradu. Očekujući još jedan tom njegovih „Berlinskih zapisa“, razgovarali smo na aktuelne teme.
Vaši „Berlinski zapisi“ živo su svedočenje i lične, i kolektivne sudbine – tu ste vi sa svojom porodicom, ali i vaš narod, sa svom svojom tragičnošću. Nedavno ste objavili zapis iz logorske arhive Dahaua, o vašem stricu Milanu, koji je, kao mladić od 19 godina, došao u logor, bio podvrgnut nečovečnim medicinskim ogledima i umro neposredno posle rata, ne ostavivši potomstvo. Crnjanski je, u „Lirici Itake“, zavapio: „Jauk i groblje je narod moj.“ Šta smo sve preživeli u prošlom, i šta nas čeka u ovom veku?
Opširnije: Bez istinske elite nema vaskrsa nijedne nacije – pa ni srpske!
U POTRAZI ZA MUTIMIROM ILI ZAŠTO OD OVE KNJIGE NIJE NASTAO ROMAN
Odavno sam, gledajući dve ratne fotografije pesnika Vladislava Petkovića Disa i đenerala Dragoljuba Mihailovića, uočio izuzetnu sličnost njihovih očiju. To su oči osenjene setom, to su oči koje su gledale patnju svog naroda, to su oči koje znaju da je tužbalica naša osnovna pesma… Naravno, moj prijatelj iOdavno sam, gledajući dve ratne fotografije pesnika Vladislava Petkovića Disa i đenerala Dragoljuba Mihailovića, uočio izuzetnu sličnost njihovih očiju. To su oči osenjene setom, to su oči koje su gledale patnju svog naroda, to su oči koje znaju da je tužbalica naša osnovna pesma… Naravno, moj prijatelj iistoričar ravnogorstva, Miloslav Samardžić, ne bi se složio sa svođenjem đenerala na metafizičkog tugomira – bio je on obaveštajni oficir, heroj Prvog svetskog rata, vođa jedinog ozbiljnog pokreta otpora u ovom delu Evrope, čovek kome su se divili...
Razlozi za ovu borbu, koju vodimo i u Velikom postu, mnogi su i važni, od moralnih do religioznih, ali jedan od najvažnijih je, svakako, sreća našeg budućeg potomstva. Jer, zdravo potomstvo rađa se u zdravoj porodici, a zdrave porodice nema bez ljubavi i čistote, o čemu sjajno piše gospođa Marija Stajić,kourednik portala iFamNews-a na srpskom jeziku, u pogovoru za ovu knjigu.
Da bismo objasnili kakve posledice roditeljski greh može imati na potomstvo, izlažemo svetopredanjsko učenje o tome.
O NASLEĐU KOD DECE
Konstantin Zorin, u svojoj knjizi „Šta je nasledni greh/ Zagonetke nasleđivanja: poroci predaka – geni potomaka“ bavi se plodovima muško-ženske uzajamnosti – a to su deca. On pre svega ističe da naše ponašanje, i duhovno i telesno, dokazano utiče na potomstvo, i da je učenje i Crkve i savremene genetike po tom pitanju srodno. Recimo, hemofilija, bolest teškog zgrušavanja krvi, bila je česta na evropskim dvorovima, zato što je dolazilo do sklapanja rođačkih brakova. Čoveka prati reč proroka Davida – u bezakonjima se začinje, i u gresima se rađa (Ps. 50,7).
Što se tiče nasleđivanja, ne nasleđuju se lični gresi predaka, nego njihove grehovne sklonosti, svojevrsna izopačenost prirode, koja dovodi do patoloških promena u čovekovom telu i duši.
Recimo, čovek se rodi sa osetljivom dušom. I to je neutralna osobina. Neko na osnovu toga razvije otvorenost, milosrđe, srdačnost, umešnost da se ljudi shvate i prihvate. A neko postane ranjiv, podozriv, nepoverljiv. Zorin ističe: „Vrline, stečene ličnim trudom i borbom protiv strasti, u očima Božjim mnogo su više iznad dobrih osobina nasleđenih od roditelja“.
Posle pada, truležnost se takla i duše i tela. Čitav organizam se svagda raspada i obnavlja: hrana se čisti kroz utrobu, eritrociti umiru na svakih 120 dana, epiderm se ljušti i nastaje novi. Zorin kaže: „Suštinski, sva čovekova fiziologija izgrađena je na borbi protiv truležnosti dok se biološki život ne okonča raspadanjem trupa. Nije Sveti Grigorije Bogoslov dušu uzalud zvao truponosicom“.
Nasledna grehovnost, strasnost, truležnost i smrtnost vezuju čoveka za materijalni svet.
O NAČINU NA KOJI JE BOG SAZDAO NASLEDNOST
Ovih dana, Zoran Čvorović na svom fejsbuk profilu piše: “Vučić je potvrdio da Srbija neće zarađivati na sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji, pa će posle posete nemačke ministarke ukinuti čak i tek uvedene dopunske avionske letove za Moskvu. Na isti način sprečio je posle pripajanja Krima Rusiji 2014. godine da srpski poljoprivredni proizvodi zamene zapadne na ruskom tržištu. Vučić time ne samo da posredno uvodi sankcije Rusiji, jer je sprečava da radi preko Srbije, već pre svega kažnjava građane Srbije.
Tako je to u koloniji u kojoj se na vlast ne dolazi po volji naroda, već po odobrenju stranaca. Stoga takva vlast ispunjava naloge stranaca, a ne interes sopstvenog naroda. Narod u koloniji služi samo za održavanje kompradorske elite, pošto kolonijalnu vlast ne plaća metropola, već lokalno stanovništvo putem poreza i korupcije. Da se ta vitalna veza između naroda i kompradora ne bi dovela u pitanje, a i da metropola ne posumnja u uspešnost kompradora da kontrolišu sopstveni narod, vlast neprestano zloupotrebljava patriotski diskurs. Tako ispada da je u interesu srpskog naroda, a ne Vašingtona i Brisela, to što zvanična Srbija odbija da zaradi u sadašnjoj situacije i što se solidariše sa svojim iskonskim neprijateljima, a ne sa Rusijom.“
Opširnije: NI DANA BEZ SRAMA: Knjiga o klovnijadi zvanoj Vučić - (NA POKLON)
Evo kako je Vuk Karadžić opisao pobožnost svog naroda:
“Srbi se obično mole Bogu tri put na dan: u jutru kad ustanu, u veče kad hoće da večeraju, i poslije večere kad hoće da spavaju. U jutru se mole Bogu kad koje ustane, poslije večere kad koje dospije da spava, a pred večeru svi se mole zajedno: muškarci (po što se umiju: jer se obično svagda pred jelo umivaju po rukama, a po varošima i poslije jela, kao i Turci) stanu naprijed a žene i djeca za njima, i ni jedno ne smije prestati ni sjesti dok starješina ne svrši. Oni se ne mole Bogu jednako, nego što koje zna, ono i govori (šapćući, samo starješina može govoritn malo pobolje, da se čuje), i što želi ono i ište (npr. ja sam slušao kako se moja mati moli Bogu za mene i za mojega brata, da joj budemo živi i zdravi i srećni. Tako sestra ako je spremila brata na vojsku, moli se Bogu da joj zdravo dođe itd); mnogi ovako počinju: „Da se sa strahom pomolimo i poklonimo Gospodu Bogu i Bogorodici, blagome Ristu i častnome krstu.“ Uoči nedjelje i uoči velikijeh praznika zapale voštanu svijeću i prilijepe za zid, pa uzme starješnna vatre i tamljana, teokadi najprije svijeću (i ikonu ako imaju), po tom se okade svi redom, i mole se Bogu prema svijeći. Osim toga Srbin ima običaj reći: „Bože, pomozi“ iprekrstiti se, kad sjede za trpezu da jede, kad hoće da ustane iza trpeze (ali tadaj kaže: „Bog da pomože i da naspori“), kad hoće da se napije rakije ilivina, kad hoće da leže spavati, kad hoće da uzjaše na konja i kad kihne; kad što počinje raditi, onda samo reče: „Bože, pomozi“ a ne krsti se, tako ikad hoće da se napije vode, kad zijevne i kad uzdahne, onda reče: „Bože milostivi, ti pomozi“ ili „Živa Bogorodice, ti pomozi“; a kad ugovara što da radi,ili da ide kuda, onda reče: „Ako Bog da“ ili „Ako Bog da zdravlje“, itd.“
Dok je bilo tako kako opisuje Vuk Karadžić, od nas je nešto i bilo. A onda su došli komunisti, i zaratili protiv Boga Živoga, čega posledice osećamo i danas.
Zato se vredi setiti čuda Gospodnjih koja nas okružuju, i, misleći o njima, vratiti se veri našeg naroda, koji je znao: „Bez Boga ni preko praga, a s Bogom i preko mora“.
Da ne zaboravimo: mi živimo čudom koje je Bog sazdao. Gde god pogledamo, čuda su Gospodnja.
ATOM
U knjizi „Veliki prasak je eksplodirao” Rasel i Kolin Kevendiš govore o velikom čudu Božjeg stvaranja atoma: „Čini se da je, kada udarite glavom o betonski stub, teško shvatiti činjenicu da 99,999 procenata atoma čini prostor. No, ta činjenica je tačna kada je u pitanju betonski stub isto kao i kada su u pitanju atomi od kojih se sastoji naša atmosfera.
Opširnije: Bez Boga ni preko praga - o divnim delima Gospodnjim
Čovečanstvo nije mrtvo. Čuveni advokat Rajnhard Fulmih pokrenuo je građansku inicijativu zvanu „Drugi Nirnberg“ protiv Svetske zdravstvene organizacije, Svetskog ekonomskog foruma i sličnih organizacija koje su krive za haos izazvan korona – trovanjem i nametanjem nesigurnih i štetnih kvazi-vakcina. Skupština Poljske već je ozbiljno uzela ovu stvar u razmatranje. Sudi se novim nacistima, maskiranim u humanitarce.
Kako je, što kažu, u regionu?
Moj prijatelj, Srbin iz Hrvatske, Dušan Kosanović, mi piše (pismo ostavljam kako je pisano):
Mi se u Hrvatskoj sada nalazimo u izvanrednom stanju! Ukinuta je treća glava ustavnog zakona:
III. ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA I TEMELJNIH SLOBODA
Zdrave ljude se nezakonitim mjerama prisiljava i ucjenjuje da se podvrgavaju nestručnim i neznanstvenim invazivnim metodama testiranja zbog nečeg što NE POSTOJI – u prirodi! Tako zvani SARS-CoV-2 je patentiran još 2004 godine! – o čemu izvještavaju svjedoci i pisani dokumenti.
Sprečava se sloboda kretanja, a slobodno se mišljenje sankcionira!
Nitko se ne pita zašto zadnje vrijeme brojni mladi sportaši umiru na treninzima i takmičenjima od moždanog udara! Navode javnosti samo 1% umrlih na terenu, ali su svi bili cijepljeni!
Izmišljanjem novih “sojeva” pokrivaju se žrtve cijepiva koje ubija (zgrušavanjem krvi)! To nisu cjepiva, već pripravci!
Napokon, započelo je i suđenje, kolokvijalno nazvano “Bijeli Nürnberg” – sud za kolektivnu tužbu hiljada advokata širom svijeta u organizaciji američko-njemačkog advokata Reinera Fuellmicha, koji goni odgovorne za skandal Covid-19 kojim manipulira forum u Davosu.
Probudite se! Budite sve oko sebe, jer smo svi mi u agendi za planetarni genocid! Niko neće biti pošteđen.
Istina se može ignorirati, ali se posljedice ignoriranja ne mogu izbijeći!
Knjiga koja se nudi čitaocu, pod naslovom „Decu vam nećemo oprostiti/ Vakcinacizam neće proći“ doprinos je u borbi protiv novog nacizma.
Preuzmi knjigu: (Download PDF 0,6MB)
dr Vladimir Dimitrijević
Nakon odsluženog pomena će dr Vladimiru Dimitrijeviću biti svečano dodeljeno najviše priznanje Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma – Memorijalna plaketa „Nebojša M. Krstić“
Na Vavedenje Presvete Bogorodice, u subotu 21. novembra/4. decembra 2021. godine Gospodnje, navršava se pune dve decenije od mučeničkog i nikada do kraja razjašnjenog postradanja novog političara sa krstom i osnivača Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, brata Nebojše M. Krstića.
Toga dana, u beogradskom Hramu Svetog Apostola i Jevanđeliste Luke u Košutnjaku (ul. Kneza Višeslava br. 100), sa početkom u 16:00 sati, biće služen pomen za pokoj njegove viteške duše, te pozivamo sve njegove prijatelje, saborce i poštovaoce, kao i saradnike Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma, da se saberu pod svodovima ovog velelepnog hrama i uznesu svoje iskrene molitve u neprekinutom i trajnom molitvenom sećanju na jednog od najvećih poslenika savremenog srpskog pravoslavnog monarhizma i svetosavskog nacionalizma.
Nakon odsluženog pomena će ovogodišnjem slavodobitniku, dr Vladimiru Dimitrijeviću (pogledajte оvde), biti svečano dodeljena najviše priznanje Centra za istraživanje pravoslavnog monarhizma – Memorijalna plaketa „Nebojša M. Krstić“, a u produžetku će biti služeno uobičajeno bdenije.
Kao i svake godine od tog krvavog Vavedenja 2001. godine Gospodnje, koristimo ovu tužno-radosnu priliku da pozovemo nadležne državne organe da daju istinit i verodostojan odgovor na dvanaest pitanja (pogledajte ovde), koja neućuto i uporno ponavljamo već punih dvadeset godina, u nadi da će nekome proraditi savest i u veri da se istina o postradanju Nebojše M. Krstića, Milana Živkovića i Spomenke Đurić neće moći skrivati doveka!koja neućuto i uporno ponavljamo već punih dvadeset godina, u nadi da će nekome proraditi savest i u veri da se istina o postradanju Nebojše M. Krstića, Milana Živkovića i Spomenke Đurić neće moći skrivati doveka!
Naslov i oprema: Stanje stvari
Po ko zna koji put: to nije knjiga protiv vakcinisanja pouzdanim cepivima, nego protiv eksperimentisanja zdravljem i budućnošću svih nas, i, pre svega, budućnošću naše dece.
Stvar je prilično prosta, bar kad je logika u pitanju:
Ako su vakcine dobre, jednu dejstvuju. Ja sam vakcinisan protiv velikih boginja, i nisam ih dobio; vakcinisan sam protiv tuberkuloze, i nisam dobio. Kad primim antitetanusnu vakcinu, godinama sam siguran. Ako su vakcine dobre, primamo ih, i jedno će delovati.
Ako su vakcine beskorisne – niti štete, niti koriste, glupo ih je primati, jer se čovek bezraložno traumatizira.
Ko se vakciniše, pa se, vakcinisan, razboli od korone, čak i u teškom obliku, kažu mu: „Da se nije vakcinisao, ti bi umro“. Iz perspektive formalne logike, može se, međutim, reći: „Ne mora da znači da bih umro, možda se ne bi ni razboleo, ili bi imao savim blage simptome“.
Dve doze ne pomažu – da li će pomoći treća?
Najavljuju i četvrtu, a u italijanskim kovid pasošima ima mesta za osam pečata.
Prošle godine – deca i trudnice nipošto da se ne vakcinišu, ove godine: obavezno da se vakcinišu.
Opširnije: Vakcinisanje u mozak (poklon knjiga - besplatno preuzimanje)
akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA
Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM
КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)
SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA
Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)
ŠKOLOKAUST
Kako razaraju naše obrazovanje
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I SRBOCID
Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)
IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA
Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)
HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)
Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)
KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA
Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►
SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!
Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2009.
Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►
Izdato: 2007.
Mesto: Gornji Milanovac
Izdavač: LIO, Gornji Milanovac
Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►
Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►
izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.
Ko je na mreži: 54 gostiju i nema prijavljenih članova