КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Nedavno sam od brata Hadži Dragana Pešića iz Ivanjice dobio zapis jednog narodnog predanja iz njegovog kraja. On piše: “Na jednoj kosi, na brdu između sela Luka i Osonice, na desetom kilometru od Ivanjice, nalazi se mesto zvano Vladikin grob. Ovo su kazivanja Mladomira Ocokoljića, bogomoljca iz sela Lise, i arhimandrita Makarija Milenkovića, o stradanju grčkog vladike fanariota, koja su oni čuli od starih pobožnih ljudi koji odavno već nisu u životu:
„Za vreme vladavine Turaka ovim prostorom, u selo Luke kod Ivanjice upadaju turske kadije i sa sobom dovode vladiku Nikanora, Grka fanariota, u zaseok Benovići. U to vreme u porobljenoj Srbiji bilo je 6 do 7 vladika, Grka koji su radili za Turke. Namera im je bila da tu i konače u jednoj kući. Pošto je među njima paša imao najviše zvanje to mu je bilo potrebno ukazati posebnu čast. Međutim, zli paša je želeo da tu noć spava sa devojkom iz porodice Benović, u kojoj je bilo sedam brata. Toj njihovoj sestri je bilo naređeno da tu noć spava sa pašom. Braća se sa tim nisu složila, nisu hteli svoj obraz i čast porodice da izgube. Dogovore se da najmlađeg brata preobuku u žensko odelo i da čekaju pogodan momenat kada paša bude u sobi sa najmlađim bratom. Čekali su trenutak kada paša primeti da je sa njim u postelji najmlađi brat umesto sestre. Nastala je borba između njih. Po završetku borbe u kući i ubistva paše, koji je pogubljen pod šatorom zajedno sa ostalim Turcima, napolju zatiču i vladiku.
(koje će biti održano januara 2020. godine u Beogradu, uoči Savindana, po tužbi nevladine organizacije "Da se zna" zbog navodne diskriminacije)
Brak između muškarca i žene je jedini prirodan. Da je apostol Pavle ovu misao izrekao pred današnjim Srbima, umesto pred starim Rimljanima i Korinćanima, bio bi mesecima mrcvaren, ucenjivan i ponižavan, konačno izveden i na sud zato što se usudio da javno ugrožava „rodnu ravnopravnost, da marginalizuje transrodne osobe, i propagira porodicu kao jedinu vrednost“, kako već stoji u tužbi koja je podneta protiv dr Vladimir Dimitrijevića srpskom pravosuđu.
Opširnije: Reč uoči suđenja dr Vladimiru Dimitrijeviću (Željko Perović)
Da su nam dozvolili. Da smo imali mudrosti. Da nismo, kako reče Vladika Nikolaj, narod mnogih početaka. I Andrićgrad je svojevrsni početak
Andrićgrad ne sme da laže. On postoji kao svedočanstvo na granici svetova da je moguće, makar uz napor i trud, ići putem Istine
Pre Andrićgrada, bio je Drvengrad.
„Drvene kuće koje su uhvaćene u trenutku raspadanja, demontirane su i odnesene, dobile su u Drvengradu još jedan život“.[1]
Emir Kusturica je pregao da sagradi mesto predaha u apokaliptičnim ritmovima sadašnjice. Kada se, na Mećavniku, pojavio Drvengrad, izgledalo je da smo dobili kvintesenciju naših starih dobrih varoši, čije su razmere bile, vo vremja ono, neporecivo ljudske. (Kao kod Platona – polis ne treba da ima više od pet hiljada stanovnika. Jer moral je moguć samo kao, po Žarku Vidoviću, zavičajna običajnost; a još u 19. veku Bodler je uočio da mesec dana možeš da lutaš Parizom, i da ne sretneš poznato lice – tu moral više ne stanuje).
Vrhovni Klovn je, u pokušaju odbrane Siniše Malog, narodski govoreći – „zaklapus`o“
Godine 2002, na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, student Boško Obradović je diplomirao sa temom o poziciji srpske književne desnice tridesetih godina dvadesetog veka. Mentor mu je bio jedan od najuglednijih stručnjaka naše nauke o književnosti druge polovine prošlog veka, profesor dr Novica Petković, koji je, prilikom odbrane Obradovićevog rada, istakao da bi isti mogao biti osnova za magistraturu, jer je napisan posle višemesečnog skrupuloznog istraživanja, sa nizom ozbiljnih zaključaka o, do tada nedovoljno izučavanom, fenomenu ideološki ostrakizovane književnosti.
Opširnije: Kako je diplomirao Boško Obradović (svedočenje očevica)
Uprkos značajnom broju grčkih episkopa koji se protive priznanju lažne ukrajinske pravoslavne crkve od Carigradske patrijaršije, pritisak Carigrada, u kombinaciji sa pritiskom Amerike, doveo je do toga da se rukovodstvo grčke crkve opredeli da krene jednim nekanonskim putem, kaže za Sputnjik pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević.
On podseća da je još 1821. godine, kada je dignut ustanak protiv Otomanske imperije, Carigradska patrijaršija, koja se još uvek nalazila u „snažnom stisku sultana“, bila primorana da anatemiše grčke ustanike, zato što se ne pokoravaju „legalnoj vlasti“.
Sagovornik Sputnjika dodaje da je posle toga zavladao jedan period u kome je Grcima nametnuta strana, germanska dinastija i onda je stvorena autokefalija Grčke pravoslavne crkve, nasuprot Carigradu, upravo zato što Carigrad nije mogao da se oslobodi sultanove vlasti, a Grci su hteli da, pored nezavisne države, imaju i nezavisnu crkvu.
Opširnije: I Grčka Crkva pala na kolena pred NATO i Amerikom
Kad govorimo o osam vekova autokefalnosti SPC ne smemo da zaboravimo da Crkva nije samo najstarija ustanova koju imamo, nego da je upravo ona i dala ime Srbiji.
U tekstu našeg poznatog mediaveliste Đorđa Trifunovića „Srednjovekovna imena Srbije“, saznajemo da je prvi pomen imena ove zemlje dat u kanonu službe sastavljene za praznik prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova u Mileševu, 6 maja 1237 godine.
U toj službi se na više mesta Savino otačastvo naziva „Srpskaja zemlja“, što je bilo uobičajeno. Međutim, u tom kanonu se koristi, prvi put, ime Srbija, u sledećim stihovima:
„U Egiptu negda na rekama Djeve nošen besovska trebišta, idolišta, uzdrmao jesi.U Srbiju sad Savu poslao jesi da svima objavi tvoje očovečenje i Božiju, Hriste, Tvoju tajnu.“
Ako krenemo makar samo od te činjence, jasno nam je kakva je uloga SPC u istoriji srpskog naroda. Čak je i Erik Hobebaum uočio da su Srbi, kao „proto nacija“, postojali još od srednjeg veka, da je njihov identitet svetosavski, bilo je jasno svakom ko je s njima došao u dodir. Zato je preveravanje u nas (mada ima izuzetaka) značilo i odnarođavanje.
Čuveni ruski naučnik i putopisac Aleksandar Hiljferding, koji je posetio naše zemlje sredinom XIX veska, zabeležio je sledeće:
BY STANjE STVARI on 25. OKTOBRA 2019.
Knjige našeg saradnika Vladimira Dimitrijevića na Sajmu knjiga u Beogradu mogu se naći na galeriji Hale 4, antikvarno odeljenje. Izdavačka kuća Romanov na tom mestu nudi sledeće naslove Vladimira Dimitrijevića: „Pravoslavlje i okultura“, „Od ličnosti do maske“, „Apokalipsa i Treći svetski rat“, „Crkva od Istoka i tajna Zapada“, „Četvrti Rajh protiv Trećeg Rima“, „Gramatika ekumenizma“.
Izdavačka kuća Duhovni lug u Ulici Miloša Crnjanskog, drugi štand sa desne strane, nudi Dimitrijevićeve knjige „Soko i medved/ Srbi i Rusi na putu Gospodnjem“ i „Građanin nepokorni“ (o progonu Dimitrijevića od strane političkih homoseksualaca).
Dramatično smanjivanje broja Jasenovačkih novomučenika, dakle zvanično kanonizovanih od strane naše svete Crkve, predstavlja neku vrstu ponovnog ubistva tih mučenika
Vaša Svetosti, Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva!
Pišemo duboko uznemireni pokušajima revizije istorije stradanja srpskog naroda u kleronacističkoj NDH i svesnog potpuno neutemeljenog smanjivanja broja žrtava kako u zloglasnom koncentracionom logoru Jasenovac, tako i u celoj NDH. Ono što posebno uznemirava sve nas jeste činjenica da se „Tuđmanovoj istoriografiji” poslednjih godina sve više i sve glasnije pridružuje i vladika slavonski Jovan (Ćulibrk).
I ne samo neutemeljenom odbranom Stepinca (uzgred, potpuno raskrinkanom), nego i uznemirujućom revizijom o pitanju broja žrtava u Jasenovcu. Vladika Jovan i predstavnici Muzeja žrtava genocida iz Beograda na čelu sa Veljkom Đurićem Mišinom (čija direktorska fotelja direktno zavisi upravo od vladike Jovana kao predsednika Upravnog odbora Muzeja) ignorišu nalaze statističara, oficira i obaveštajaca iz Slovenije, Nemačke, Italije i Hrvatske, iako je, na primer, poznato da su veoma tačni i precizni izveštaji koje su Nemački obaveštajci i oficiri slali Hitleru i svojim nadređenim. Oni ignorišu rad desetina komisija, konferencija, istraživača, sada već i takvih kakav je Gideon Grajf, glavni istraživač Instituta za holokaust „Šem olam” u Izraelu, koji je priredio studiju „Jasenovac, Aušvic Balkana”.
Opširnije: Apel SPC za odbranu Svetih Srpskih Novomučenika Jasenovačkih
Na nama je da se, svim sredstvima pravne države i građanskog otpora, borimo za slobodu i ukazujemo na gej sluge krupnog kapitala
Nikola Vrzić, novinar nedeljnika „Pečat“, ponudio je preciznu analizu onoga što se u nas zbilo tokom „gej parada“. U tekstu „LGBT politika“ (objavljenom 27. septembra 2019. godine, on je uočio da je američka imperija već odavno instrumentalizovala pokret političkih homoseksualaca, ističući da se „mapa širenja NATO-a i njegovih ambicija upadljivo poklapa s mapom širenja LGBT+ parada ponosa“, pri čemu su bivši pederasti, a sad „veselnici“ (gay), svojevrsna prethodnica američke vojske. Uostalom, kaže Vrzić, setimo se šta je govorio znameniti trbuhozborac američkog profit-carstva, Džozef Bajden, u Los Anđelesu 25. marta 2014: „Barak (Obama) i ja verujemo da su prava LGBT osoba neodvojivi deo američke promocije ljudskih prava širom sveta… Prva i najvažnija stvar koju je ova administracija uradila je to što je iskoristila svoju nadmoć najmoćnije nacije na Zemlji da stane u odbranu LGBT prava širom sveta… A to znači i da smo svoje diplomate obučili i opremili tako da LGBT prava integrišu u spoljnu politiku Amerike u 21. veku.”
Jasno? Jasno!
Opširnije: Gej kvislinzi – parade političkih homoseksualaca i „meka okupacija Srbije“
akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA
Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM
КANONIZACIJA ALOJZIJA STEPINCA - IZAZOVI I ODGOVORI
Fotografije na koricama:
Stepinac u gostima kod Pavelića 1941. godine,
Na paradi u Zagrebu u maju 1945, nakon ulaska JNA i
Crvene armije sede Stepinac, Bakarić i pukovnik NKVD Rak.
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)
Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)
Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)
SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA
Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)
ŠKOLOKAUST
Kako razaraju naše obrazovanje
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I SRBOCID
Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)
IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA
Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)
HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)
Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)
KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika
Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)
SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA
Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►
SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!
Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2009.
Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►
Izdato: 2007.
Mesto: Gornji Milanovac
Izdavač: LIO, Gornji Milanovac
Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►
Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►
izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.
Ko je na mreži: 173 gostiju i nema prijavljenih članova