Како су нас зауставили Да је Вучићев режим на путу ка најгрубљем насиљу видело се и данас из многих градова земље Србије, међу којима је и Чачак. Кренули смо из града на Морави у 14 часова у Београд, на скуп испред храма Светог Саве, да бисмо се подсетили свих косовских јунака од Газиместана 1389. до Кошара 1999, и да бисмо Вучићу и његовим криптофашистичко – сендвичарским сеизима поручили да Косово није на продају. Нису нам дозволили да стигнемо. Полиција нас је зауставила пре Прељине, и почели су да малтретирају возача зато што у аутобусу нема овога или онога, па му је напукла шофершајбна, да би му на крају писали казну од четрдесет хиљада динара – пензија му је двадесет пет хиљада. Покушавали су да га отерају на технички преглед, узели му документе.
Свему овоме је претходних дана претходило застрашивање једног аутопревозника, који је, на крају, одустао да вози људе на скуп у престоници. Удбаши у цивилу су гледали наше окупљање испред железничке станице у Чачку, одакле је аутобус кренуо, а полиција нас је све време пратила, са налогом да заустави путовање ка храму Светог Саве.
Неколико младих пандура ( полицајци са правном свешћу очито нису, јер им је од полиса важније бедно радно место у служби режима ) слегали су раменима, и понашали се онако како их, у разним издањима, знамо већ деценијама…
Онда су путници изашли из аутобуса и блокирали пут ка Прељини. Пандури ( сејмени, титомилицајаци, како ко хоће) су почели да преусмеравају саобраћај. Нису нас пустили ка Београду – очито су имали „чврста наређења“.
„Шта ћу? Имам децу!“
Блокада је трајала скоро два сата. Пуштали смо аутомобиле с децом и болеснима, али, због преусмеравања саобраћаја, ускоро није ни било аутомобила.
Путници ка Београду су певали косовске песме, а проф. др Зоран Чворовић је покушавао да надлежнима објасни да могу да пишу пријаву, али да не могу да спрече слободу кретања. И ја сам нешто причао, и други су нешто причали, али није вредело – млади пандури су били упорни, јер су, као и сви у служби Вучића, заборавили да од Приштине до Краљева има као од Краљева до Београда, и да, ако сад не спрече Великог Кловна да изда, могу да чекају НАТО Шиптаре у Краљеву, па и у Чачку.
Јадна је логика наших „чувара реда“. Јадна је била и у комунизму, јадна је и сада. Када је, пред излогом неке књижаре, где је удбаш застао да и он, уз писца кога је уходио, гледа наслове, Бранко Ћопић питао свог пратиоца:“Би ли ти мене убио кад би ти наредили?“, овај је, као да се то подразумева, рекао:“Шта ћу? Имам децу!“ Зато је најбоља сцена у Ковачевићевом филму „Професионалац“ она када Лука Лабан ( сјајно га тумачи Бора Тодоровић ), који је упропастио толико туђих живота, у својој невољи, као право невинашце, каже:“Шта сам ја Богу згрешио?“
Златановић у затвору, монах антоније у затвору: До када ћемо то трпети?
Срамна власт Великог Фашистоликог Кловна продужила је притвор Дејану Петру Златановићу и Дамјану Кнежевићу, политичким затвореницима који робијају само зато што се режимлије плаше њихових, слободно и српски, изговорених речи. Зато вичем, у име свих слободних Срба: НОВИНАР ЗЛАТАНОВИЋ ЈОШ ЈЕ У ЗАТВОРУ! НОВИНАР ЗЛАТАНОВИЋ ЈОШ ЈЕ У ЗАТВОРУ! НОВИНАР ЗЛАТАНОВИЋ ЈОШ ЈЕ У ЗАТВОРУ!
Док сам стајао на путу ка Прељини, јавио ми се човек да каже да је монах Антоније поново ухапшен ( трећи пут за три дана ) и да му је одређен затвор од пет дана, а до сада су му наплатили преко четири стотине хиљада динара разних казни. Зато вичем: МОНАХ АНТОНИЈЕ ЈЕ ОПЕТ У ЗАТВОРУ! МОНАХ АНТОНИЈЕ ЈЕ ОПЕТ У ЗАТВОРУ! МОНАХ АНТОНИЈЕ ЈЕ ОПЕТ У ЗАТВОРУ!
Да ли ово ко чује? Хоћемо ли на то пристајати?
Голо насиље у име олоша
Многи Срби нису свесни да Кловну није остало ништа осим голог насиља. Проваљен је, и мрзи сваког ко га је разобличио. Кловн је, иначе, око себе окупио срамне измећаре. И у мантији и у цивилу, са брадом и ћосаве, са лажним докторатима и правим пљачкама, наводне Београђане Београда на води, але, бауке и наркоманске жврљотине, мурате и бранковиће, јуде и јауде, и јуришају под заставом мрака са пет ЕУ крака, служећи Кловну који се одева као да је он Србија. Кад их је окупио, рекао им је:“Ви знате да сте олош, и да немате другу шансу осим мене. Зато слушајте! Иначе знате шта вас чека“. И они слушају – праве му сендвиче, малтретирају запослене у државним службама да иду у Врање на митинг, каче натписе „Бошко фашиста“ и „Милош Француз“. А у позадини сеире његове газде, Ескобари, Хилови, Лајчаци и Борељи, њушке глобалистичког смрада који је окупирао нашу земљу.
Зар њима да се предамо?
Зар да се са има помиримо?
Зар да пристанемо на капитулацију?
Никад, никад, никад!
Часна брада српског митрополита
Ипак, борба се наставља, а њен смисао нам је објаснио митрополит црногорско – приморски Јоаникије, човек светосавско – лазаревске мудрости којој је дуга и седа брада символ ( вреди му брада три царска града, рекла би народна почашница). Он нас је, поводом још једне годишњице шиптарског погрома над Србима, спроведеног уз помоћ НАТО усташа, подсетио на пуну истину о споразуму између Вучића и НАТО Шиптара, иза кога стоје Американци маскирани у Немце и Французе:“Тај споразум од стране Србије није потписан. Међутим, ако је текст споразума дефинисан као оквир за даље преговоре, а у њему се Косово третира као независна држава, онда је он у потпуности неприхватљив/…/ Седамнаестог марта 2004. године њемачки војници, припадници КФОР-а нијесу прстом мрднули док су шиптарски терористи пљачкали и палили светиње: девет цркава у Призрену, међу којима и Богородицу Љевишку, Богословију и резиденцију Епископа рашко-призренског. Ето каква нам је била њемачка заштита. Французи су исто тако допустили да шиптарски терористи опљачкају и запале манастир Девич и да разоре гроб Светог Јоаникија Девичког./…/Још је мања сигурност за наш народ и његове светиње на Косову и Метохији тзв. француско-њемачки споразум“.
Е, па сви ми које фашистолики Кловн Без Смисла За Хумор покушава да спречи да кажемо своју косовску реч мислимо баш онако како каже митрополит Јоаникије – и они које су спречили да аутобусима стигну у Београд испред храма Светог Саве 17. марта 2023, и заточени Златановић и Кнежевић, и сви ухапшени и прогоњени, и сваки нормалан Србин, са брадом или без браде, богат или сиромашан, у матици или у дијаспори.
И непрестано хапшени монах Антоније нас подсећа на истину – не смемо дати Свету Земљу.
Када би Кловн знао шта то значи, било би му јасно да је Бирнамска шума кренула. Ако то не разуме, онда би могао да појми нешто једноставније – требало би да га на то бар подсете његови клирици ( који су, у ствари, паполики клерици): да се не може живети срећно са тридесет сребрњака у џепу, или на текућем рачуну, или на кредитној картици.
Косово је, наравно, Србија!
Три клетве, да се не заборави
Онај ко хоће да изда Косово и Метохију, нека чита шта овде пише
Лазарева клетва
Ко је Србин и српскога рода,
И од српске крви и колена,
А не дош’о на бој на Косово:
Не имао од срца порода,
Ни мушкога, ни девојачкога!
Од руке му ништа не родило,
Рујно вино, ни ’шеница бела!
Рђом кап’о, док му је колена!
( Народна епска песма „Мусић Стеван“ )
Заклетва проте Атанасија Буковичког на скупу у Орашцу, новембра 1803. године
Ко издао, издало га тело;
Пожелео али не могао поћи,
Нити му се старо и младо у кући јављало.
Од руке му се све скаменило.
У тору не блејала стока, у обору не рикала.
Да Бог дâ да се у сињи камен створи
Да се други на њега угледају.
Нити био срећан ни дуговечан
Нит лица Божја игда угледао!“
( Р. Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд )
Клетва сердара Вукоте пред борбу са потурицама
А ко изда онога те почне,
свака му се сатвар скаменила!
Бог велики и његова сила
у њиву му сјеме скаменило,
у жене му ђецу скаменио!
Од њега се излегли губавци
да их народ по прсту казује!
Траг се грдни његов ископао
како што је шареним коњима!
У кућу му пушке не висило,
главе мушке не копа од пушке;
жељела му кућа мушке главе!
Ко издао, браћо, те јунаке
који почну на наше крвнике,
спопала га брука Бранковића
часне посте за пса испостио;
гроб се његов пропа на та’ свијет!
Ко издао, браћо, те јунаке,
не предава пуње ни проскуре,
него пасју вјеру вјеровао;
крвљу му се прелили бадњаци
крвљу крсно име ославио,
своју ђецу на њ печену ио;
у помамни вјетар ударио,
а у лик се манит обратио!
ко издао, браћо, те јунаке,
рђа му се на дом распртила;
за његовим трагом покајнице
све кукале до вијек лагале!
(Петар Други Петровић Његош: „Горски вијенац“)
др Владимир Димитријевић
