Почетна - vladimirdimitrijevic.com - Владимир Димитријевић

Глобалисти желе нови свет и златну милијарду робова!

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Видео / Video; Објављено 03 новембар 2020; Погодака: 4750

ВИ ДОВ НИД НОВ ВЕЏИКЕЈШН – Будућност српског образовања

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 30 октобар 2020; Погодака: 2759

Текст

ТОТАЛИТАРИЗАМ И ОБРАЗОВАЊЕ

У класичном тоталитаризму орвелијанског типа јасно се зна да је моћ у рукама државно-партијског врха, који ужива у томе да покаже потенцијале своје страховладе. Границе дозвољеног су оштро исцртане. Ипак, пошто је комунистички експеримент наслеђе просветитељства, у таквом поретку се верује у школу и образовање, макар оно било идеолошки спутано. Школа је, у складу са идејом да ће људи бити бољи што више знања имају, и даље некакав „секуларно – сакрални“ простор, а култ учитеља, као инжењера младих душа, подстиче се.

У хакслијевском „ГУЛАГ Дизниленду“ неолибералног капитализма моћ је скривенија, власт привидно „распршенија“, мада се глобалне газде знају – то су, ако ствар упростимо, банкари Ситија и Вол Стрита, као и силници из мултинационалних компанија. Страх од кредитног ропства управља поступцима већине, па нема непосредне потребе за голим насиљем над дисидентима. Довољно је медијски их игнорисати. Да би се ствари замаскирале, неолиберални капитализам, претварајући све у тржиште и робу, омогућава људима да весело скакућу, плове, лете, путују без граница. Школа која нуди целосно образовање је све мање потребна, али се негује бар привид исте. Знање постаје роба, па ипак се и даље мантрају мантре о томе како ће „политкоректност“ у учионици дати правог грађанина потрошачке утопије. Диплома је, још увек, некаква шанса, макар имагинарна.

КАФКИЈАНСКО КОРОНАРНО ДОБА

Опширније: ВИ ДОВ НИД НОВ ВЕЏИКЕЈШН – Будућност српског образовања

Чији је пријатељ “издајник Миладин” или Мирољуба Петровића за министра спољних послова

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 30 октобар 2020; Погодака: 3233

Текст

НЕ МОРАЈУ СЕ ВИШЕ КРИТИ

Добро, да се више не кријемо иза прста: прошло је доба показне русофилије за домаћу употребу, па „русофил“ Дачић, звани Бананамен, више није потребан на месту министра спољних послова, одакле је слао јелечиће и пољупчиће Марији Захаровој. Биће, од стране Врховног Кловна, пребачен на место председника Скупштине Србије, е да би потпомогао промену Устава и признање „независне“ државе „Косова Репубљик“, на чему су радили његови духовни преци у служби Броза, издајници попут чувеног Петра Стамболића званог „Пера Коњ“ и сличних. Министар спољних послова биће, вероватно, неки нови Буда Лончар, рецимо – Иван Вејвода. To je tak fini gospon, ne? Али, да се не би пренаглашавао титокроатизам будуће Владе Србије, било би добро замаскирати целу ствар избором неког новог живописног лика, који би, попут Дачића, забављао публику „Фарме“ и „Парова“. То би, рецимо, могао да буде човек који је већ дошао на мајице што се купују преко Нета, омиљени домаћи „телевангелист“, Идеш Под Мач Бато Куч Албанац Србин Хришћански Циониста – главом и брадом Мирољуб Петровић.

Ви мислите – бунца маларија? – питао је некад своје читаоце песник Владимир Мајаковски. Али, не бунца. Читаоче, не бунца маларија: ствар је, штоно реч, више него озбиљна. Мирољуб Петровић је прави човек за Дачића уместо Дачића: то је тај ниво компетенције, озбиљности и посвећености послу.

ШТА ЈЕ ВИДЕО ДЕЈАН МИРОВИЋ

Опширније: Чији је пријатељ “издајник Миладин” или Мирољуба Петровића за министра спољних послова

Шта би се десило да је на изложби уместо бебе био ЛГБТ лик са секиром у глави?

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 21 октобар 2020; Погодака: 2879

Текст

beba sa sikirom u glavi Живимо у времену у коме није битан смислотворни подвиг Светог Ђорђа, него бол прободене аждаје, рекао би песник Зоран Костић. За глобалистичку аждају лажи, бесмисла, па и сатанизма, свако мора да има разумевања. Нарочито ако се представља кроз „уметничка дела“.Живимо у времену у коме није битан смислотворни подвиг Светог Ђорђа, него бол прободене аждаје, рекао би песник Зоран Костић. За глобалистичку аждају лажи, бесмисла, па и сатанизма, свако мора да има разумевања. Нарочито ако се представља кроз „уметничка дела“.Уметност је, уосталом, од излагања Дишановог писоара до данас, само оно што се, из центара светске превратничке моћи, уметношћу прогласи. Тако је „уметник“ Манцони својевремено паковао сопствени измет у конзерве и продавао га као „уметничко дело“. Имао је и образложење: као што су алхемичари олово претварали у злато, тако ја свој измет претварам у уметност. Из перспективе савремене наказности маскиране у естетику, али и као гласноговорник турбо -капиталистичког начина мишљења, био је у праву: једна од тих конзерви купљена је за десет хиљада долара.

КОВИТЛАЦ МУВА У БОЦИ

Опширније: Шта би се десило да је на изложби уместо бебе био ЛГБТ лик са секиром у глави?

ДА СЕ ЗНА – А САД МАЛО ЈА - Поводом текста „Почело суђење Димитријевићу због дискриминације ЛГБТ“

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 20 октобар 2020; Погодака: 2456

Текст

vladimirdimitrijevic slika Сматрајући да је објективно информисање јавности веома битно за развој дијалога у Србији, шаљем извесне примедбе на нетачности у тексту горенаведеног наслова. (https://stanjestvari.com/2020/10/13/da-se-zna-dimitrijevic/)

ПРЕТПРИПРЕМНО РОЧИШТЕ И „ПОДРЖАВАОЦИ“ ДИМИТРИЈЕВИЋА

На претприпремно рочиште, одржано 22. јануара 2020, нису дошли никакви анонимни и провокаторски настројени „подржаваоци“ Владимира Димитријевића, него низ угледних интелектуалаца и јавних личности (међу којима и више универзитетских професора). Они су устали не толико у одбрану нижепотписаног, колико права на слободу мишљења и изражавања. Ту слободу су, у датом случају, угрозили Поверник за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, проглашавајући ме „дискриминатором“, и Удружење „Да се зна!“ тужбом суду због мог текста „У одбрану природне породице“.

Они који су 22. јануара дошли у Виши суд у Београду нису никог провоцирали, него су сматрали да имају право да присуствују овом процесу, битном за будућност интелектуалних слобода у нас, јер је реч о парничном поступку који није затворен за јавност. Тог дана (а ово је у извештају НВО „Да се зна!“ датом „Данасу“ прећутано) у суду су били присутни и „подржаваоци“ НВО „Да се зна!“. Судија је, с обзиром на величину суднице, решила да рочишту могу присуствовати свештеник Јован Пламенац и професор др Мило Ломпар, као и двоје симпатизера (чланова?) НВО „Да се зна“.

ПРАВО НА СЛОБОДУ ВЕРОИСПОВЕСТИ

Опширније: ДА СЕ ЗНА – А САД МАЛО ЈА - Поводом текста „Почело суђење Димитријевићу због дискриминације ЛГБТ“

НВО „Да се зна!“: В. Димитријевић помно прати наш рад и извргава га руглу

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 14 октобар 2020; Погодака: 2548

Тужба

Испред удружења „Да се зна!“, које прати и документује случајеве противправног поступања над ЛГБТ+ особама и говор мржње, сведочила Драгослава Барзут

Прво рочиште у приватној тужби Удружења „Да се зна!“ против Владимира Димитријевића, председника Политичког савета Двери због дискриминације, одржано је данас у Палати правде.

За разлику од претприпремног рочишта, одржаног 22. јануара ове године, када је уз Димитријевића дошло преко тридесет његових подржавалаца, који су у више наврата покушали да уђу у судницу у којој није било довољно простора и који су провоцирали активисте/киње “Да се зна!”, данашње суђење је прошло без инцидената.

Удружење „Да се зна!“ покренуло приватну тужбу против Димитријевића након што се он оглушио на препоруку Повереника за заштиту равноправности да се јавно извини особама другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне јер је у тексту „У одбрану породице“, написао низ ненаучних тврдњи, увреда и дискриминаторних изјава о ЛГБТ+ заједници у Србији.

Навео је да је главни циљ „политичког хомосексуализма, уништење природне породице“, као и да се „хомосексуалне тежње лече постом и молитвом”.

Испред удружења „Да се зна!“, које прати и документује случајеве противправног поступања над ЛГБТ+ особама и говор мржње, данас је сведочила Драгослава Барзут, а наредно суђење заказано је за 26. јануар следеће године.

Опширније: НВО „Да се зна!“: В. Димитријевић помно прати наш рад и извргава га руглу

Цариград, Београд и Скопље: изазови аутокефалије

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 07 октобар 2020; Погодака: 2690

Текст

sastanak istambul ПОЛИТИКА И АУТОКЕФАЛИЈА

Однедавно је у току „офанзива“ председника Македоније Стеве Пендаровског и Зорана Заева да се, преко Цариграда, призна аутокефалност на територији Северне Македоније. Офанзива је, наравно, политичка: Скопље је ушло у НАТО, стреми Европској Унији – и то се мора „цементирати“ аутокефелијом.

Али, сигурно је једно: о битним црквеним питањима не треба одлучивати под жестоким притиском политике. У супротном, политика може да надвлада веру и духовност, а то никоме не иде у прилог. Па, на крају крајева, ни самим политичарима.

То се, од краја 2019, јасно видело у Црној Гори, у рату НАТО режима Мила Ђукановића против СПЦ.

Вера је, као и увек, била јача од пуке политике.

Шта се заиста дешава са нашом браћом у Македонији?

Зашто се дешава баш сада?

О ТАКОЗВАНОМ „ТАЈМИНГУ“

„Тајминг“ је, по свему судећи, изабран да би се, на таласу признавања тзв. „Украјинске Православне Цркве“, коју је прогласио за „независну“ (иако она то никако није, јер се миро за Свету Тајну Миропомазања не вари у Кијеву, него га шаљу са Фанара, а да и не говорим о другим знацима потчињености „Стамболу на Босфору“) цариградски патријарх Вартоломеј по наређењу Вашингтона, постигао исти циљ – добијање некакве „аутокефалије“ која то није, зарад учвршћивања Македоније у НАТО блоку.

Опширније: Цариград, Београд и Скопље: изазови аутокефалије

Живот у доба анти-Лазара - двадесет година од петог октобра

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 07 октобар 2020; Погодака: 3090

Текст

5. X (пети октобар) УВОД, ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ ПОСЛЕ

Данас је пети октобар 2020, када се навршава две деценије од силаска са власти Слободана Милошевића. Због свега што је НАТО Империја учинила Србији користећи власт тзв. ДОСманлија (припадника коалиције Демократске опозиције Србије, која је Милошевића сменила на власти), некима се доба СПС властодршца привиђа као „златно доба“, нарочито с обзиром на чињеницу да је он умро у Хагу, под сумњивим околностима суђења које није било суђење само њему, него читавом нашем народу и нашој историји.

Ипак, било је Милошевићево доба далеко од „златног доба“, нарочито из перспективе православне историосифије. Оно што се, по дубоком уверењу потписника ових редова, заиста дешавало у те дане записано је у редовима који следе.

Испод сваког записа су, зарад временске контекстуализације, написане године у којима су настали. Молим читаоца да то има у виду. Текстови нису писани САДА. Сада их објављујем, поново. (УОЧИ 5. ОКТОБРА 2020. )

Опширније: Живот у доба анти-Лазара - двадесет година од петог октобра

СЗО као свемоћни нови Ватикан који има сва решења

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 28 септембар 2020; Погодака: 2702

Текст

Култура у времену „нове нормалности“

Било је тешко у доба „корона ванредног стања“. Требало је, што пре, концептуализовати оно што се дешава, и издржати у изолацији, којом је, кажу, управљала струка. Медицинска. А онда нам је у руке дошао нови број угледног часописа „Градац“ (213–214–215), посвећен Ернесту Сабату.

Читајући свакоме лакне јер претходно потонуо одједном се врати у негдашњег младог себе, неистрошеног животом у оваквој Србији и оваквом свету. Прожети силовитом речју аргентинског генија, поново се постаје онај стари књишки пубертетлија, који је веровао да, овде и сада, постоје решења. Да, значио је тај Сабато, из „Тунела“, са „Херојима и гробовима“… Проговарао је, на сав глас, о човеку и епохи, непатвореним гласом витализма Јужне Америке. У доба короне као „нове нормалности“ која нас је затварала у куће и станове, у складу са Кафкином речју Јаноуху („Ускоро ће нам бити потребна дозвола за излазак у своје двориште“), као гром из ведра неба погађају Сабатове речи о тријумфу сцијентизма у модерном свету. Наука је, јасно је рекао аргентински писац, нова идеологија, која нас смешта у Прокрустову постељу митова маскираних у „објективну истину“. И сам бивши научник, који се одрекао лабораторије да би, на трагу Достојевског, ушао у опите с људском душом, писао је (а „Градац“ преноси):

„Разум је – као покретач науке – ослободио нову, ирационалну веру за просечног човека који не може разумети немушту, моћну параду апстрактних симбола, пошто су дивљење и фетишизам нове магије заменили разумевање.“

Опширније: СЗО као свемоћни нови Ватикан који има сва решења

Маске у школама - психолошке последице

Детаљи: Аутор Vladimir Dimitrijevic (ur-SN); Категорија: Текст; Објављено 31 август 2020; Погодака: 4162

Социјална дистанца као заповест

Борба против корона вируса покреће све чудније видове званичне антипандемијске пропаганде, који непрестано (пре)наглашавају „социјалну дистанцу“, а надлежни препоручују да будемо што даље од вољених, да их не бисмо заразили.

Ђаци треба да крену у школу са маскама на лицима, а маскирани морају да буду и просветари. Ипак, психолошке последице ношења маски нису мале. Поготово за децу и младе.

ОБЕЗЛИЧАВАЊЕ

Клинички психолог Софија Тривунац, која је четири деценије имала праксу на Западу (докторирала је у САД) указује на озбиљност тих последица у интервјуу „Печату“( 14. август 2020). Истичући малу корист од маски (не рачунајући ту озбиљне медицинске маске, које углавном нису доступне обичном човеку) у заштити од болести, она каже: „Ово је директни акт подређивања и учења и деце да се подређују, да немају комуникацију, да немају лице. А кад се беба роди па док не проговори, она, као и примати, има потребу за том основном сликом лица – осмехом и очима, а сад нам већ најављују и наочаре. Значи, „укидају“ нам очи и уста као два највећа комуникациона канала која има човек према човеку и човек према животињама. Одједном смо дошли у ситуацију да тај који не носи маску бива означен као преносник заразе или неко ко је бунџија, неко ко се опире./…/ Нећу да патологија компулсивно – опсесивних особа постане владајућа и да ова корона за нас постане нормалност“.

Наравно, против пандемије се треба борити. Али, та борба не сме да занемари психичке последице ванредног стања. Софија Тривунац истиче: „Ако људски организам посматрамо као пријемник који је у дужем временском периоду оптерећен, или „нечист“, или блокиран, његов имунитет је озбиљно ослабљен и није у стању да енергетски „свари“ све те страхове. Један од великих генератора страха је неизвесност којој смо, такође, изложени у дугом временском периоду, а све нас то води најпре у менталне поремећаје а онда и физичку болест. Јер кад оболи мозак који управља нашом психом и нашим телом, постепено оболевају и други наши органи и исходи су махом тешки и крајње опасни“.

Маскирање и ђаке и просветне раднике уводи у изокренути свет, свет „Алисе иза огледала“, у коме неће бити ни правог образовања, ни насушне социјализације. Али, највећи удар је извршен на суштину међуљудских односа – љубав.

ТАЈНА ЉУБАВИ КАО ОСНОВА ЉУДСКОСТИ

Опширније: Маске у школама - психолошке последице