beba sa sikirom u glaviЖивимо у времену у коме није битан смислотворни подвиг Светог Ђорђа, него бол прободене аждаје, рекао би песник Зоран Костић. За глобалистичку аждају лажи, бесмисла, па и сатанизма, свако мора да има разумевања. Нарочито ако се представља кроз „уметничка дела“.Живимо у времену у коме није битан смислотворни подвиг Светог Ђорђа, него бол прободене аждаје, рекао би песник Зоран Костић. За глобалистичку аждају лажи, бесмисла, па и сатанизма, свако мора да има разумевања. Нарочито ако се представља кроз „уметничка дела“.Уметност је, уосталом, од излагања Дишановог писоара до данас, само оно што се, из центара светске превратничке моћи, уметношћу прогласи. Тако је „уметник“ Манцони својевремено паковао сопствени измет у конзерве и продавао га као „уметничко дело“. Имао је и образложење: као што су алхемичари олово претварали у злато, тако ја свој измет претварам у уметност. Из перспективе савремене наказности маскиране у естетику, али и као гласноговорник турбо -капиталистичког начина мишљења, био је у праву: једна од тих конзерви купљена је за десет хиљада долара.

КОВИТЛАЦ МУВА У БОЦИ

 

Све је почело у доба када је модернизам трајно разбио антички идеал калокагатије, јединства Лепог, Доброг и Истинитог. Антиуметност је заузела место истинске уметности, наводно у име побуне против дехуманизованог света у коме живимо. Наравно, она није понудила нову логосност, него још радикалније рашчовечење. У књизи о уметности у доба тријумфа технике, „Царство бесмисла“, француски хришћански мислилац, Жак Елил, записао је: „Откривајући ирационалности наше епохе, антиуметност производи те исте ирационалности, изазива неприлагођена понашања. Она производи експлицитне и видљиве моделе колективних фантазама наше епохе, опседнутост смрћу, одсуство смисла, деструкцију. Модерна уметност је уметност самонегације, то јест немоћи овладавања ситуацијом. Она је супротност магијској или религијској уметности, из које човек црпи снагу за овладавње светом или његово уређивање. Модерна уметност, напротив, припрема овце за клање. То је непрекидно изјављивање како се ништа не може учинити. То је збркано покретање лажних акција које које искључиво производе панични ковитлац мува у боци.“[1]
Пошто ово инфантилно „мување“ више нико ни не сматра за нешто превратничко, а камоли естетски битно, потребно је изазвати и додатну провокацију, да би се привукла пажња. Медијска пажња, пре свега. Зато се иде до краја.

ТРИЈУМФ СМРТИ КАО „УМЕТНОСТ“

Самопроглашена неонихилистичка „уметност“ ставила се, одавно, у некрофилну службу неолибералном капитализму, уништитељу свих табуа ради тријумфа „слободног тржишта“. Култ смрти нарочито се запажа у случају Гинтера фон Хагенса, који је 1995. у галерије почео да уноси пластифициране лешеве људи погубљених у Кини или преузетих у болницама Трећег света. Ове изложбе је видело преко 26 милиона људи. Хагенс је изјавио: „Двадесет година сам провео као професор анатомије у Хајделбергу. За људе који немају такву професионалну оријентацију она је представљала мрачну науку. Ја сам је претворио у забаву: ентертаинмент– догађајну анатомију. Ради се о демократизацији анатомије.”[2]
Медиолог Биљана Ђоровић каже: „Етички и правни аспекти нису никаква препрека овом бизнису: Фон Хагенса су оптуживали да је набављао тела илегално из Кине, да је кријумчарио затворенике над којима је извршена смртна казна, који нису претходно потписали никакав документ који би легализовао донирање. Други „извор” су преминули у болници у Киргистану. Правни аспекти су рационализовани фарсичном реториком (премда, како ћемо видети, иста аргументација има дугу законску традицију у Европи): употреба затвореника над којима је извршена смртна казна, у комерцијалне сврхе, у Кини, која годишње изврши егзекуцију над 2000 – 3000 затвореника и има дугу историју слободног коришћења њиховог леша у медицинске сврхе, никога не би требало да узнемири.“
Али, овде лешеви нису коришћени у медицинске сврхе, – мада је и такво коришћење, с моралне стране, проблематично – него као „уметност“.

АНИМАЛИЗАМ НА ДЕЛУ

Сам „уметник“ Фон Хагенс је изјавио да ће свој леш завештати будућим „уметницима“: „Са огромним задовољством… биће ми част да наставим да служим анатомији и просветљењу. Моје колеге ће са уживањем утрошити 1500 радних сати како би од мене начинили збиља добар комад који ће наставити своју земаљску егзистенцију и у наредним вековима. Пластификација је врста утехе која лежи у промени самог лица смрти.” Упитнике за „донирање” тела је послао широм света и тиме је обезбедио преко девет хиљада донација, преко хиљаду из Америке. Међу питањима у упитнику била су и ова: Да ли бисте пристали да ваше тело ставимо у позицију сексуалног чина са партнером супротног пола? Да ли бисте пристали да ваше тело ставимо у позицију сексуалног чина са партнером истог пола? Да ли бисте пристали да ваше тело комбинујемо са телом неке животиње или предмета?”[3]
И то је, такође, „уметност“.

„УМЕТНОСТ НИКАД НИЈЕ НЕМОРАЛНА“?

Уочавајући све ово, Пол Вирилио је још 1998. године истакао оно о чему пише Биљана Ђоровић: „Под паролом ‘Уметност никада није неморална’ опсцено постаје предуслов успеха, при чему се заборавља на порекло ове речи чије првобитно значење води од латинског обсценус што значи злослутан” – како је Пол Вирилио (Паул Вирилио) разумео догађај из 1998, када се у Музеју технике и рада у Манхајму, 780.000 посетилаца тискало како би могло да посматра 200 људских лешева које је представио Гинтер фон Хагенс који је овакво интересовање прокоментарисао речима: „Овде се ради о сламању последњих табуа“.[4]
Радикалне лезбо – феминисткиње, попут Шуламит Фајерстон, најављивале су, још пре пола века, да ће њихов покрет уништити инцестни табу. Хагенс је радио на уништењу табуа смрти. А све у име тријумфа оних 0,666% банкстерског олоша, маскираног у глобалистичку „елиту“.
И тако је данас, у глобализованој Србији, која тек што не уђе у ЕУ и НАТО, могуће да држава финансира „уметност“ кроулијевке Марине Абрамовић, а да се у Земуну излаже „уметност“ са карикатурама искасапљених беба.
А онда дођу неки маскирани (пуна их је СНС Србија), и насилно прекину земунску изложбу.

И ЈА САМ ПРОТИВ НАСИЉА!

Свако ко у данашњој Србији брани нормалност и породичне вредности прво мора да се закуне да не подржава никакво насиље и насилнике, јер се, међу НВО јуришницима, подразумева да је бранилац породичних вредности, сам по себи, насилник, ако не делом, а оно мишљу. Бранилац породичног човечанства, по дефиницији, не пристаје на глобалистичко испирање мозга које се своди на „детабуизацију“ сваког табуа, од „уметничког“ до сексуалног – а ко на лаж Система не пристаје, тај је, наравно, „фашиста“. То знам из сопственог искуства, јер сам, између осталог, под парничном тужбом удружења политичких хомосексуалаца, „Да се зна“.Они тврде да сам, наводно, својим текстом „У одбрану природне породице“, доприносио стварању „непријатељског окружења“ које води ка насиљу према грађанима „нестандардне сексуалне оријентације“. Логика мојих НВО тужилаца је проста: чим о нечему пишеш како се њима не свиђа, ти подстичеш на насиље. Достојевски је, том НВО логиком, у „Злочину и казни“, подстицао своје читаоце на убиство баба – зеленашица, исто као што сам ја, тврдећи да не смемо дозволити институционалну редефиницију брака и породице, крив за нечије насиље према некоме.

ЛИБЕРАЛНЕ ПЕРЈАНИЦЕ ПРОТИВ МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ

Зато, ево, да опет кажем: против сам сваког насиља. Против сам насиља на изложбама, чак и кад су то изложбе које се ругају свакој нормалности, пристојности, елементарној свести о томе шта је човештво. Али, ништа ми то не вреди. Јер, и Министарство културе државе Србије је осудило насиље на изложби морбидарија у Земуну, па је, од либералних перјаница, добило оптужбу да је „фашистичко“ и да заговара насиље. Либералне перјанице (најчешће сасвим лукративно, као и НАТО – ЕУ НВО јуришници) сматрају да је „фашизам“ кад неко нормалан каже, позивајући, притом, полицију и судство да хитно реагује и приведе „изложбене“ насилнике правди: „Призори са искасапљеним бебама одсечених удова или са секирама у главама недоношчади, представљају патологију и девијацију свести, а не уметност у било ком њеном облику. Ма колико то неко желео да оповргава, ово друштво и даље уме да разликује добро и зло у њиховим основним садржајима и постојаће све док то буде умело.“
Наравно, Министарство културе је устало у одбрану здравог разума: не, не и не било чијем насиљу и маскираним насилницима, али не и пропаганди мрака закрабуљеној у „уметност“. Свако нормалан, онај ко стоји под углом од 90 степени у односу на тле, незгрбљен и непропузао, говори једно логично НЕ покушају естетизације крајњег зла у име глобалистичке „детабуизације“.

ШТА КАЖЕ ЗДРАВ РАЗУМ?

Коментаришући један текст на Интернету, писан као апологија права на слободу изражавања – сасвим легитимног права, наравно, као што су легитимни и сви облици протеста против насиља на изложбама – извесни читаоци су уочили суштину збивања. Један од њих се успротивио фарисејском морализму апологета земунских „црнохуморниста“: „Тај морал је последица свођења човека на ниво подживотиње. Постављање овакве изложбе у земљи где је нестало на хиљаде беба у породилиштима је, у најмању руку, тешка провокација. А што се тиче саме слободе уметности, баш бих волео да видим како би прошла изложба на којој би се нашла слика хомосексуаца натакнутог на колац са натписом “пе*еришка дај*узић у максималном уживању”.“
Одговор је јасан: таква изложба би, полицијски, одмах била затворена, њени организатори похапшени, а сви „леви либерали“ би тражили да се онај ко је то насликао и изложио стреља. (Наравно, ни потписник ових редова ту врсту „уметности“ не би сматрао уметношћу, јер би и она била ругање човештву, и не би подржао било кога који, на основу неонацистичких морбидарија, себе проглашава „уметником“).

А ево још једног коментатора: „Зна ли неко податак да је пре осам година, управо у Земуну, мајка у стању постпорођајне депресије (како су медији пренели) искасапила четрдесет дана стару бебу јер није могла да поденсе плакање? И да је недељу дана раније сличан случај забележен у Младеновцу. Могло би се и морало би се дискутовати о томе да ли спорна „карикатура” представља хумор у било ком облику, па макар и црни. Можда би се то „дело” могло назвати и изругавањем породичној трагедији (на жалост, може да се претпостави да наведени случајеви нису усамљени). Друштво једноставно не сме да дозволи да се такве девијације, у најмању руку незрелост и неразумност, на било који начин карактеришу као уметност, хумор и сл. Додатна трагедија у овом случају је што се није нашао нико цивилизован да реагује пре хулигана, да се спорна изложба прекине на неки други начин, мирно и достојанствено. Сам наступ хулигана је шлаг на торту и додатна доза бесмисла целог овог бизарног случаја који, на жалост, осликава трулеж друштва.“
Заиста, штета коју су насилници учинили је велика. Они су ударили на темељне вредности правне државе, која налаже сигурност за све њене грађане, али и скренули пажњу на инфантилни сатанизам тзв. „уметника“, који не би били ни примећени без упада маскираних насилника у изложбени простор.

НЕ ОДУСТАЈЕМО!

Како рече онај коментатор са Интернета, наше друштво је труло. Оно умире јер се одрекло нормалности, људскости, љубави према животу и рађању. Тзв. „култура смрти“, сасвим у складу са плановима оних 0,666% банкстерско – глобалистичког олоша, победила је, и на нашем тлу, културу живота. Али, не смемо дизати руке од смислотворства: треба нам рађати децу и стварати праву уметност. Морамо насликати више икона него што варвари могу да их униште, говорио је владика будимски Данило. То је једини пут ка препороду који нам је, као живот сам, неопходан овде и сада.

др Владимир Димитријевић

ПЕТИЦИЈА за Др Владимира Димитријевића

peticija dr vladimir dimitrijevic

 

 

Број прегледа чланака
1877073

Новe књигe за преузимање - (Download)

istina o slucaju zorana cvorovica v d i k cavoski

академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА

knjiga sta se rodi kad se gender rodi vladimir dimitrijevic

Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ

 Kanonizacija alojza Stepinca - knjiga

klovnokratija dr vladimir dimitrijevic zoran cvorovic knjiga

КЛОВНОКРАТИЈА

Србија за владе Александра Вучића
Др Зоран Чворовић
Др Владимир Димитријевић

Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)

 da se zna knjiga

ДА СЕ ЗНА

Повереник за заштиту
равноправности против
слободе мишљења и изражавања

Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)

srbi krivi za sve

Мала књига велике мржње
РЕЧНИК СРБОФОБИЈЕ

Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

ЕВРОУНИЈАЋЕЊЕ
Православље и папизам на крају историје

Преузмите комплетну књигу (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

ГРАМАТИКА ЕКУМЕНИЗМА
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

ДНЕВНИК АПОКАЛИПСЕ
ОХРАНА - Романов

Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

ОД СВЕТОГ САВЕ ДО ЂЕРЂА СОРОША
Зборник радова о реформи школства

Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

ОБОЖЕЊЕ НИЈЕ ИНДИВИДУАЦИЈА
Православни поглед на Хесеа и Јунга

Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање

 Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД

Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА 
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА 

Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ЗАВЕТНИЦИ И БЕГУНЦИ
КОМЕ ЋЕ „БЛАЖЕНИ АЛОЗИЈЕ” БИТИ КРСНА СЛАВА?


Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника


Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА

Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!

Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

ТЕХНОЛОГИЈА ИЛИ ТЕОЛОГИЈА

Издавач

Лио, Горњи Милановац, 2009.

Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

ОКЛЕВЕТАНИ СВЕТАЦ
(Владика Николај и србофобија)

Издато: 2007.

Место: Горњи Милановац

Издавач: ЛИО, Горњи Милановац

Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

СВЕТА ЛИТУРГИЈА И ТАЈНА ОЧИНСТВА
(Трпеза Господња кроз векове и данас)

Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

ХЛЕБ НЕБЕСНИ И ЧАША ЖИВОТА
(Свети Николај Охридски и Жички и Преподобни Јустин Ћелијски о Светој Литургији и Причешћу)

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

ЈАГЊЕ И ЗМИЈА
(Православље и неогностичка психологија)

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

ОБНОВА ИЛИ ОБМАНА?
Литургијска реформа и криза римокатолицизма

Лио, Горњи Милановац, 2007.

Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

ПУТ ЗА НИГДИНУ
РОКМУЗИКА И ДОБА НИХИЛИЗМА

Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

РЕЧ НА РЕЧ
(одговор Еп. Атанасију)

Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

ДОЂИ И ВИДИ
(Иконостас и светиња олтара у православном Предању)

издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.

Преузми комплетну књигу: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ко је на мрежи: 121 гостију и нема пријављених чланова

Врт здравља

Врт здравља

vrtzdravlja

БОТАНИЧКА БАШТА И РАСАДНИК СА ПРЕКО 2000 ВРСТА