КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Када је руски кнез Владимир бирао веру којој ће његов народ приступити, послао је своје изасланике широм васељене, да му опишу своје утиске и препоруче шта изабрати – за вечност.
Осећај лепоте, оне која ће, по Достојевском, спасити свет (јер је Христова, а Христос, по псалмопојцу Давиду, „најлепши од синова људских”) веома је снажно присутан у православној Литургији. Када је руски кнез Владимир бирао веру којој ће његов народ приступити, послао је своје изасланике широм васељене, да му опишу своје утиске и препоруче шта изабрати – за вечност.
Изасланици који су дошли из Цариграда испричали су о свом присуствовању на служби у храму Свете Софије, Премудрости Божје, задужбини цара Јустинијана. Рекли су да не знају јесу ли били на небу или на земљи – такво је било богослужење: појање, кађење, кандила, покрети свештеника – све је говорило о нечему вечном, непролазном, надземаљском. И кнез Владимир се, због те литургијске лепоте, определио за православно хришћанство.
Култ (богослужење) је средиште културе. Свештеник Павле Флоренски, вишеструко талентовани руски стваралац, говорио је да богослужење преображава оно што је „природно”, приземно, случајно у свештено и хармонично, у идеално. Богослужење устројава целокупно човеково биће, помажући му да изрази пуноту свих осећања (радости и туге, пре свега.)
Ако се нађемо у кућним изолацијама, молимо се Богу и Светим Царским Мученицима да издржимо на путевима Господњим. И верујмо од Бога и силу Његову, а не у вирусе и лажи овога света
Живимо у тешким околностима, у којима ћемо, по свему судећи, моћи да се нађемо у кућној изолацији због ванредног стања уведеног у Србији. То ће бити озбиљно и захтевно искушење. Па ипак, не смемо заборавити да смо православни хришћани, који се уздају у Бога и надају у Његову милост. Зато је час да се сетимо Светих Царских Мученика, који су, после хапшења Цара Николаја фебруара 1917, одведени у заточење. Пали су са висине власти, али се испоставило да су прави хришћани. Потписник ових редова, приређивач књиге „Љубав је јача од смрти“, о Светим Романовима, срећан је када са својом браћом и сестрама у Христу може да подели искуство смисла који нам је Господом откривен кроз мучеништво ових прекрасних страдалника. Како је тешко писати романе, у којима мора да се смишља и измишља, а како је лако писати житија православних светих о којима постоје дивна и многа сведочења од непосредно присутних у њиховој близини!
Опширније: Свети царски мученици – наши помоћници у доба ванредног стања
У овом тренутку, а све на основу приче о дигитализацији образовања, у школе се, путем новог законодавства иза кога стоји Влада Србије, уводе електронски дневници, а ученицима треба да се додели ЈОБ ( јединствени образовни број ), који треба да их прати од вртића до факулетета, али и касније. Ми, долепотписани, сматрајући ово непосредним ударом на приватност и слободу личности, шаљемо ово отворено писмо јавности и све људе добре воље позивамо да нам се придруже у борби за очување основних људских права.
Процес дигитализације, ма како га неко оправдавао разлозима техничког и економског прогреса, мора да се одвија у границама уставних одредби о људским правима. Заштита личних података о деци мора имати апсолутни приоритет у односу на захтеве дигитализације, а свако прикупљање, а нарочито коришћење личних података о деци и њиховим породицама мора се свести на минимум, уз испуњење строгог техничког и правног контролног механизма у корист даваоца података. Најављено је да ће се подаци о деци и њиховим породицама, пошто се при упису деце дају и бројни подаци о породичном статусу, здравственом стању, користити не само у школске сврхе, већ ће се ови подаци трајно архивирати у личној бази података, заједно са подацима о професионалној каријери, личним примањима итд, па ће корисници ових података бити и други државни органи (нпр. Национална служба запошљавања), а посредно и компаније. Насупрот томе, члан 42 став 2 Устава Србије прописује да "забрањена је и кажњива употреба података о личности изван сврхе за коју су прикупљени," па сходно томе родитељ не може дати држави генералну сагласност за прикупљање и коришћење података о детету, већ само за школске сврхе.
Опширније: ДА ЛИ ЋЕ НАШЕ ШКОЛЕ ПОСТАТИ ЕЛЕКТРОНСКИ ЛОГОР?/ ОТВОРЕНО ПИСМО ЈАВНОСТИ СРБИЈЕ
У својој, више него упутној, књизи „Косово на крају историје“ (изашла недавно у Матици српској ), Александар Петровић и Дарко Камчевски истичу: “Постструктурализам промовише деконструкцију као метод који служи да покаже да нема истине, да је све само испаравање из прегрејаног магијског котла, односно идеологија која силом и лукавством опседа историју. Али постструктурални приступ, са својим презиром према истини, извесности, суштини, не може изградити било шта поуздано јер се искључиво служи краткотрајним привидима. Постструктурални идентитет је вртешка на којој би се стварни свет заменио кулама (близнакињама) од песка, метастазираним ткањем економије и политике штампаног папира. Реч је напросто – послужићемо се опет шекспировским речником – о чистом вештичарењу које треба да омогући нелегални државни удар. У случају албанског идентитета, постструктуралистичка изградња се служи присилним преузимањем, извртањем и кривотворењем.
Таква збрка никада не може да буде држава, већ се њоме може само корпоративно управљати све док има довољно разлога за то.
Изгледа да је промена, односно монтирање вештаственог идентитета, основно колонијално средство. То је нека дезинтеграција која ослобађа одређену енергију, али потпуно губи повезаност с вишим облицима постојања све док се не издахне у унапред изгубљеном рвању с привидом. Косово је тако постало нека врста царства заблуда: све чему се могу додати префикси псеудо- или квази као да се појавило на Косову. Оно је пример per excellence за виртуелну стварност која добија свој коначно историјски, или боље речено, постисторијски облик. Као Илирија у „Емпедоклу на Етни“ Метјуа Арнолда, Косово је „место заборавности, скоро па и брисања које забрињава”. Независно Косово може се уздићи само тамо где је све заборављено. Ако косовска политика заборава узме маха, Косово ће постати место одакле ће почети да се шире вештачка сећања. Уколико се покаже да она могу да се ту добро приме, попут семена зла ће се лакше расејати по целом свету.“
Бавећи се, дакле, Косовом, морамо бити свесни да је оно у овом тренутку простор заточен у привиде, саставни део глобалног царства привида.
Опширније: Ламент над Америком. Крис Хеџиз, Империја илузија: крај писмености и тријумф спектакла
Данашњи човек је склон различитим мистификацијима – бежању од истине у лавиринте заблуда, скривању стварности иза медијских „реконструкција“ и „дописивања“ историје, самоослепљивању разним врстама поп-гностицизма (довољно је само сетити се кривотворине зване „Света крв, Свети Граал“, „Сионског приората“, “Да Винчијевог кода“ и сличних холивудских измишљотина, па видети да је савремени ум пречесто потопљен у море лажних „чињеница“, и да тешко из њега испливава.)
Горан Ж. Комар, истраживач наше ћириличне баштине и надгробних споменика, живи и ради у Херцег Новом. Студије медицине завршио је у Новом Саду, а специјализацију Опште медицине у Београду. Члан је Удружења књижевника Црне Горе, сарадник Музеја Херцеговине. На пољу историографије ради на обради изворних ћириличних докумената Боке Которске и Дубровника из раздобља од XVII до XIX вијека, као и на сабирању података за политичку и нарочито црквену историју херцегновског краја. Објављује монографска дјела посвећена изучавању историјског хода херцегновских села, као и радове из историје Српске православне цркве у Боки и Херцеговини. Велики број радова посветио је рушењу тезе о измјени етничке слике Боке Которске након млетачког-савезничког заузећа Херцег Новог 1687.
Недавно је, на преко хиљаду страна, изашла његова књига Ћирилични натписи на стећцима (издавачи: Штампар Макарије и Компанија Новости), а затим и Књига о стећку: поводом 800 година самосталности Српске православне цркве (Фондација Кнез Мирослав, Требиње). То је био повод за овај разговор.
Ваше вишегодишње искуство истраживања стећака довело нас је до драгоцених исхода: од тога да се стећак везује за просторе доминације Котроманића до тога да су српска гробља доказ премоћног присуства Срба у 18. и 19. веку, рецимо на подручју Гламоча, где су надробници сведочанство петвековног постојања ћиричилке писмености. Када сте својевремено започели истраживања, колико сте били спремни за сва открића до којих сте дошли?
Нови гост емисије Васељенска у продукцији ХелмКаст био је професор Владимир Димитријевић. Он се великим делом осврнуо на недавно објављену књигу Олге Четверикове "Изопаченици", где се говори не само о утицају Ватикана на православну цркву, већ и на све битне историјске догађаје у Србији и Русији након другог светског рата.
Аутор и водитељ Весна Веизовић
Антихрист и Ватикан имају исти циљ! - Владимир Димитријевић 2020
ВЕШТИ ЗВУЦИ ДИВНИЈЕХ ГУСАЛАХ
ИЛИ ОВЕ ГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ
ПОВОДОМ НОВЕ ПЕСМЕ „БЕОГРАДСКОГ СИНДИКАТА“
ЧИТАЊЕ ДУХА ВРЕМЕНА
У уводнику за нови број „Печата“, „Нема предаје“, главна и одговорна уредница, госпођа Љиљана Богдановић, записала је:“Величанствене литије за одбрану светиња у Црној Гори добиле су о празнику Сретење Господње ове године и своју химну. Објављујући нову ангажовану песму и спот „Свиће рујна зора“, хип-хоп састав Београдски синдикат потврдио је свој познати истанчани осећај за портретисање духа времена. Њихово најновије музичко живописање знакова модерног српско-црногорског „цајтгајста“ надахнуле су нарочите побуде: „У знак захвалности нашој браћи и сестрама из Црне Горе, што су нам показали како се љубављу и слогом бране вера, наслеђе и људско достојанство.“ Како препознавање духа времена не значи само појавама дати име, већ и расклопити њихове тајне, у споту Београдског синдиката читко се тумачи наслов. „Напољу је тама, ноћи, глуво доба, све(т) тоне у сан, а нас тек чека борба, неизвесног исхода, нема другог избора, у одбрану светиња, милом силом приморан.“ Химне славе живот, а „несаломиви момци са Дорћола“ шаљу јасне поруке: „Увек је најцрње пред зору, а ми ко у строју / Снага нам у ходу. Сабрани у Богу! / Преци нас зову да вратимо слободу…“ Рујна зора Београдског синдиката намах је пригрљена, данас се пева у Србији и Црној Гори, а чини се и да је нова песма следствујушчи наставак њихове патриотске и жестоке, замало забрањене „Догодине у Призрену“. Стихови насловљени овим легендарним српским поздравом који предсказује будућност, поручили су тада, крајем 2018, и ово: „Јер у нама и даље живи предсказање – / Косовски завет који трајаће занавек. / Зато учимо децу да знају праву истину. / И нек нам поздрав буде: ’Догодине у Призрену!’“ На овдашње проеуропско мргођење поводом борбеног духа песме „Догодине у Призрену“, Синдикат је поручио – Одавно смо рекли, и безброј пута поновили, да у борби за оно у шта човек верује нема повлачења, нити предаје.“
КАКВА ЈЕ ТО ПЕСМА
О „ИЗОПАЧЕНИЦИМА“ ОЛГЕ ЧЕТВЕРИКОВЕ / ПОГОВОР ПРИРЕЂИВАЧА И РЕДАКТОРА ПРЕВОДА
Олга Четверикова, руски стручњак за међународне односе, жена вишеструко обдарена и сјајних увида у стварност глобализма, написала је књигу „Изопаченици“, о савременом Ватикану и утицају који он има у свету.
Ова обимна и озбиљна књига мора бити у рукама сваког оног ко жели да се сретне са папизмом који је увек више био политика него мистика. После ове књиге, нико не може да каже да му стање у међународним религиозно – политичким односима није јасно.
Четверикова пише о свим битним питањима: и о језуитима као „специјалним јединицама“ Ватикана кроз векове; о њиховом увлачењу у Русију;о криптокатолицизму и источном обреду Рима као Тројанском коњу намењеном да сруши тврђаву Цркве од Истока; о сарадњи папе Пија Дванаестог са Хитлером и Мусолинијем, али и о преласку на истога папе на атлантизам и непосредну сарадњу са Вашингтоном у послератном прекрајању Европе. Папе су биле ту и кад је требало учврстити „верски плурализам“ на европском подручју, али с циљем да очувају своју водећу улогу и представе се као „апостоли толеранције“.
Као центар западне конзервативне моћи на заласку, Ватикан је, после Другог светског рата, ипак био растакан идејама левог либерализма. И то - изнутра. Да би у свет дошао антихрист, последњи лажни месија у злу уједињеог човечанства, требало је срушити све што је у Европи и свету остало од хришћанског морала.
Српска академија наука штампа Речник Драгачева Милоја Стевановића
Зидару је лако: кад му је тешко, куће зида.
Лекару још лакше: када је болестан, људе лечи.
Мени је најтеже, љубави моја чиста –
мене у јатима напуштају речи.
Тако је певао наш велики Брана Петровић, пореклом из Бјелуше код Ариља, темељно из Слатине, престонице детињства његовог, а близу Заблаћа. Дисовог. И ових дана ни о чему не мислим толико колико о Браниним стиховима. Они ми не дају да тонем у дремеж навикнутости на кружење апсурда у коме живимо, крећемо се и јесмо.
Као професор књижевности, улазим у учионице у којима седе наша лепа и паметна деца, која ће, авај, углавном да се одшколују у својој земљи, па да, јатимице, крену у бели свет за црним хлебом који неонски сија. А Србија да опусти, да нема ко у њој да живи, осим стараца и старица у реду за гробље. У јатима одлазе наши птићи, деца наша, али има још један бол: у јатима нас напуштају и наше лепе и паметне речи. И то не само у иностранству, где се забораве јер се ретко кад користе. Него, овде, у Србији, одлећу у неповрат чудесне речи овога језика. Не само што се међу младима мало читају књиге, и не само да се мисли електронским сличицама и емотиконима, званим смајлићи; него је нестао и читав свет у коме су многе речи биле саморазумљиве, пошто без њих није било стварности. Ако већ годинама нема тромесечне снежне зиме, како ће деца знати за реч целац, која сведочи о снегу без пртине? Ако нема деде и бабе да живе како се живело, неће се школарци сетити ни трапа ( рођен 1969, гледао сам свог деду у Кулиновцима код Чачка како затрапљује јабуке и крушке). Или, како ми прича колега који припрема матуранте за пријемне испите: збуни се ђак кад треба да избаци уљеза из низа – ковач, спавач, пливач, корбач, јер није чуо за корбач, пошто одавно нема кочијашења. У низу учитељица, наставница, васпитачица, спајалица ни спајалица му није за избацивање – то је, сматрају будући студенти, жена из „кол центра“ која спаја таксисту са муштеријом.
Опширније: ПОВОДОМ ЈЕДНЕ ВЕСТИ ПОЧИЊЕ ВЕЛИКИ РАТ ЗА РЕЧИ / РЕЧНИК ДРАГАЧЕВА И ПОВРАТАК СЕБСТВУ
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 267 гостију и нема пријављених чланова