Dr Vladimiru Dimitrijeviću se zamera suštinsko nerazumevanje ljudske seksualnosti.
Otkada to nerazumevanje bilo čega može biti predmet tužbe, pita akademik Kosta Čavoški u pismu Višem sudu
VIŠI SUD U BEOGRADU
Timočka broj 15
Poštovana sudija Katarina Todorović Vorkapić,
Kao amicus quriae slobodan sam da Vas upoznam sa svojim mišljenjem o tužbi Udruženja „Da se zna!“ Beograd protiv dr Vladimira Dimitrijevića, profesora, koju je podnela advokat Ivana LJ. Maksimović.
1. Grdno sam iznenađen da ste primili tužbu advokata Ivane LJ. Maksimović, a da je niste vratili s nalogom da bude ispisana ćirilicom. Nadam se da Vam je poznato da je službeni jezik u sudu srpski, a pismo ćirilično. Takođe biste morali znati da je advokatura, baš kao i sud, javna služba, uređena zakonom, te da advokati moraju u obraćanju sudu da koriste službeni jezik i pismo. Privatna lica naravno mogu da se sudu obraćaju ne samo latinicom nego i kineskim pismom. Advokati to ne mogu i ne smeju, jer vrše javnu službu.
2. Na drugoj strani tužbe dr Vladimir Dimitrijević se optužuje zato što je naveo pismo Branislava V. Vujića, za koje, koliko je to meni poznato, Vujić nije ni krivično ni građanski odgovarao. Pa kako onda dr Vladimir Dimitrijević može odgovarati za iskaz koji je neko drugi napisao i objavio, a on ga samo citirao kao ilustraciju?
3. Dr Vladimir Dimitrijević se zatim, na drugoj strani tužbe, optužuje zato što je citirao američke stručnjake Alana K. Karlsona i Pola T. Merua, koji navode da je zajednica između muškarca i žene jedina prirodna zajednica. Ako je to tužiocu i njegovom advokatu toliko sporno, zar nije bilo logično da tuže te stručnjake ili da zamole LGBT organizacije u SAD, koje su inače i moćne i uticajne, da to učine umesto njih? Kako sam i muž i roditelj, meni se čini da je porodica jedina prirodna zajednica. Jer ako je ulaženje u seksualne odnose stvar slobodnog izbora, podizanje i vaspitanje dece nije. To je i prirodna i moralna obaveza, koju zakon svojim sankcijama potkrepljuje.
4. Kada je posredi pol, po mom sudu to je biološka činjenica, koju uvažavaju i naši zakoni tako što nalažu da se pol navede kao element identiteta, što tužilac lako može utvrditi uvidom u lične isprave. Uostalom, odmah po rođenju deteta u matične knjige upisuje se i njegov pol.
5. Na drugoj strani tužbe, dr Vladimiru Dimitrijeviću se zamera suštinsko nerazumevanje ljudske seksualnosti. Otkada to nerazumevanje bilo čega može biti predmet tužbe?
6. Na drugoj strani tužbe dr Vladimir Dimitrijević se tereti što prenosi navodne stavove Crkve o homoseksualnosti. Najpre nije jasno o kojoj je to Crkvi reč – da li pravoslavnoj, katoličkoj ili protestantskoj? Ukoliko su to navodni, a ne istinski, stavovi Crkve, Sud bi trebalo da kao veštake pozove ugledne pravoslavne i katoličke teologe da razjasne kakav je stav Crkve prema homoseksualizmu. Ukoliko se pokaže da je dr Vladimir Dimitrijević tačno naveo stavove Crkve prema homoseksualizmu, ne vidim zašto bi on za njih odgovarao, čak i ako je dobar vernik.
7. Na trećoj strani tužbe dr Vladimir Dimitrijević se optužuje zato što navodi stavove dr Natalije Naročnicke. Ne vidim zašto bi dr Vladimir Dimitrijević odgovarao za njene stavove i zaključke.
8. Tužilac navodi da su LGBT osobe i dalje obespravljene u srpskom društvu, pa se postavlja pitanje kako dr Vladimir Dimitrijević može odgovarati za takvo stanje stvari.
9. Dr Vladimiru Dimitrijeviću se stavlja na teret neopravdano i maliciozno povezivanje homoseksualnosti sa uništenjem prirodne porodice, promocijom pornografije i dečje seksualnosti. Meni se čini da se i heteroseksualnost ponekad izobličuje u zanemarivanje prirodne porodice, promociju pornografije i seksualnu zloupotrebu dece.
10. Konačno, dr Vladimir Dimitrijević se optužuje zbog navodnog diskriminisanja LGBT lica. Tužilac, međutim, ne navodi da je ijedno LGBT lice izgubilo posao, položaj ili neko zvanje zbog diskriminacije koju je navodno provodio dr Vladimir Dimitrijević. Naprotiv, upravo je jedno LGBT lice postalo predsednik Vlade, a nije isključeno da će neko drugo LGBT lice uskoro postati predsednik Republike.
U Beogradu, 14. aprila 2019.
S dužnim poštovanjem, Kosta Čavoški
