Otvoreno pismo javnosti Republike Srbije povodom suđenja dr Vladimiru Dimitrijeviću potpisalo preko sto javnih ličnosti iz zemlje i inostranstva
Protiv dr Vladimira Dimitrijevića, pravoslavnog publiciste, poznatog po svom radu i van granica Srbije, uglednog doktora filoloških nauka i profesora Čačanske gimnazije, pokrenut je sudski postupak po tužbi udruženja građana „Da se zna“, koje se bavi zaštitom prava LGBT osoba.
Tužilac zahteva od suda da utvrdi da je dr Vladimir Dimitrijević, „tekstom U odbranu prirodne porodice objavljenim na vebsajtu www.vladimirdimitrijevic.com dana 12. 01. 2018. godine i tekstom Odgovor na tužbu LGBT zaštitara ili Ponovo As Long There Is One Hundred dana 30. 05. 2018. izvršio težak oblik diskriminacije – ponovljenu diskriminaciju pripadnika i pripadnica LGBT populacije po osnovu seksualne orijentacije.“ Prema navodu tužioca, dr Vladimir Dimitrijević je izvršio akt diskriminacije time što je u javno publikovanim tekstovima preneo istraživačke uvide o negativnim društvenim posledicama propagande ideologije političkog homoseksualizma pojedinih svetski poznatih autora iz oblasti društvenih nauka koji su navedeni u tužbi, od Alana K. Karlsona i Pola T. Merua do Slobodana Antonića i Natalije Naročnicke. Shodno takvom razumevanju prava, tužilac traži od suda da naloži dr Vladimiru Dimitrijeviću da sa svog vebsajta ukloni proskribovane tekstove, te da mu zabrani da ubuduće na bilo kom mestu javno iznosi slične vrednosne stavove.
Ovakav tužbeni zahtev jasno pokazuje da tužilac ima nameru da uz pomoć suda spreči javno izražavanje svakog mišljenje koje je drugačije od mišljenja grupe koju on zastupa.
Imajući to u vidu, ukazujemo da državni sudovi samo u totalitarnim režimima mogu da zadiru u oblast čovekove savesti i da uz pomoć aparata prinude, koji finansiraju svi građani, nameću pojedincu „službeno mišljenje“. U liberalnoj i pluralističkoj demokratiji, ne samo da je vlast države, oličene u sudu, apsolutno proterana iz unutrašnje sfere čovekove savesti (forum internum), već se svakom građaninu garantuje neprikosnoveno pravo da slobodno saopšti svoje mišljenje. Jer, sloboda izražavanja i pravo na slobodno kritičko mišljenje ugrađeni su u same temelje demokratskog društva, a iz slobode misli i izražavanja izvedena su sva druga politička prava.
Uz to, podsećamo da praksa Evropskog suda za ljudska prava jasno potvrđuje da se garantija slobode izražavanja „ne primenjuje samo na one informacije ili ideje koje se primaju sa odobravanjem, zato što se smatraju ne- napadnim, nego isto tako i na one koje mogu da uvrede, zapanje ili uznemire državu ili neki deo stanovništva. Takvi su zahtevi pluralizma, tolerancije i širine duha bez kojih ne može biti demokratskog društva“ (Handyside v. The United Kingdom od 7. 12. 1976. g).
Nasuprot tome, sudski postupak pokrenut protiv dr Vladimira Dimitrijevića zlosluti na povratak „delikta mišljenja“ iz vremena Brozovog jednoumlja. Stoga, i posle trideset godina od obnove političkog pluralizma u Srbiji moramo da podsetimo na opominjuće reči iz osnivačkog akta znamenitog Odbora za odbranu slobode misli i izražavanja iz daleke 1984. godine: „Sloboda mišljenja i izražavanja nije vlasništvo, dar i privilegija ni jedne klase, društvene grupe, partije i državne vlasti; ta sloboda i to pravo je sveljudsko.“
Postupak koji je pred jednim drugim državnim organom – Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti, već vođen protiv dr Vladimira Dimitrijevića po pritužbi udruženja „Da se zna,“ pokazao je, nažalost, da u demokratskoj Srbiji prirodno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja ne pripada svima. Odlukom da je dr Vladimir Dimitrijević pisanom rečju izvršio akt diskriminacije prema LGBT populaciji, Poverenik za zaštitu (ne)ravnopravnosti je jasno poručio da je sloboda misli i izražavanja uskraćena ogromnoj većini građana Srbije koji dele tradicionalni pogled na seksualnost, brak i porodicu.
Upravo nas je ova odluka Poverenika za zaštitu (ne)ravnopravnosti protiv jednog od najglasnijih i najrevnosnijih tribuna „tihe“ većine, dr Vladimira Dimitrijevića, podstakla da kao savest te „tihe“ većine budno pratimo sudski postupak koji je započet protiv dr Dimitrijevića. Već sada poručujemo javnosti Republike Srbije, ali i nadležnom sudu, da postupak u kome se dr Dimitrijeviću sudi zbog napisanih vrednosnih stavova doživljavamo kao suđenje našem neotuđivom, od Boga darovanom pravu na slobodu misli i izražavanja. Kao što je nekada Volter pozivao „tribunal javnog mišljenja“ da prati suđenje Žanu Kalasu, mi ovde potpisani pozivamo sve građane Republike Srbije da pomno prate suđenje slobodi misli i izražavanja jednog od nas. Sudski postupak protiv dr Vladimira Dimitrijevića pokazuje da je danas i te kako aktuelno upozorenje Aleksisa de Tokvila, da samo od nas, građana Republike Srbije, zavisi hoćemo li imati „republiku liberalnu ili tlačiteljsku, republiku koja ugrožava sveta prava vlasništva i porodice ili republiku koja ih priznaje i potvrđuje.“
U Beogradu, na Svete Kirila i Metodija, maja 2019. godine
POTPISNICI
Dr Zoran Avramović, sociolog kulture
Prof. dr Slobodan Antonić
Dragomir Antonić, etnolog
Danilo Basta, redovni član SANU
Dr Radomir Baturan, književnik, glavni i odgovorni urednik časopisa „Ljudi govore“
Ljiljana Bogdanović, novinarka
Prof. dr Dragiša Bojović
Prof. dr Pavle Botić
Prof. dr Milan Brdar, profesor Univerziteta
Nikola Varagić, preduzetnik i pisac
Goran Veljković, izdvač
Ognjen Vojvodić, književnik
Srđan Volarević, književnik
Veroljub Vukašinović, književnik
Prof. dr Igor Vuković
Dr Aleksandar Gajić, viši naučni saradnik
Ranko Gojković, pisac i prevodilac
Biljana Diković, književnik i novinar
Prof. dr Jovan Dušanić
Dr Aleksandar Đikić, predsednik Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice
Akademik Gojko Đogo
Dr Biljana Đorović, filosof medija, novinar
Dr Miša Đurković, naučni savetnik
Slobodan Erić, glavni i odgovorni urednik časopisa „Geopolitika“
Dr Gordana Živković, viši naučni saradnik
Nikola N. Živković, pisac, publicista i prevodilac
Dr Nikola Žutić, naučni savetnik
Dr Nemanja Zarić, specijalista opšte hirurgije
Dejan Zlatanović, novinar, urednik portala „Srbin. Info“
Goran Igić, filolog, novinar
Rade Janković, književnik i advokat
Prof. dr Miroljub Jevtić
Doc. dr Miloš Jovanović
Nataša Jovanović, novinarka
Dragan Jovanović Danilov, književnik
Prof. dr Aleksandar Jovanović
Prof. dr Zoran Kinđić
Prof. dr Miloš Ković
Prof. dr Leon Kojen
Prof. dr Časlav Koprivica
Mr Dragan Krsmanović, pukovnik u penziji, istoričar
Dr Miodrag Kulić, nuklearni fizičar
Aleksandar Lazić, uredik portala „Stanje stvari“
Momir Lazić, književnik
Prof. dr Aleksandar Lipkovski
Prof. dr Milo Lompar
Nikola Malović, književnik
Nikola Marinković, književni kritičar
Branislav Matić, književnik, urednik časopisa „Nacija“
Nikola Milovančev, pravnik i publicista
Dr Zoran Milošević, naučni savetnik
Prof. dr Dejan Mirović
Prof. dr Milovan M. Mitrović
Branimir Nešić, direktor IK „Catena Mundi“
Boško Obradović, narodni poslanik
Slobodan Obradović, izdavač
Akademik Časlav Ocić
Prof. dr Marko Pavlović
Željko Perović, pisac i izdavač
Duško M. Petrović, književnik
Prof. dr Aleksandar Petrović
Akademik Predrag Piper
Prof. dr Jovan Popov
Dr Dušan Proroković, vanredni profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost
Mr Dragana Rajović, profesor
Doc. dr Slobodan Reljić
Prof. dr Branislav Ristivojević
Dr Predrag Ristić, arhitekta
Milan Ružić, književnik
Prof. dr Slobodan Samardžić
Momčilo Selić, književnik
Ana Selić, prevodilac
Prof. dr Dragan Stanić
Vojo Stanišić, izdavač
Miloje Stevanović, diplomirani politikolog
Dr Milomir Stepić, naučni savetnik
Prof. dr Mirjana Stefanovski
Dr Miloš Timotijević, muzejski savetnik
Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije
Prof. dr Srđa Trifković
Prof. dr Jovica Trkulja
Dr Dragan Hamović, viši naučni saradnik
Jovan Honda, Udruženje „Pravoslavna porodica“
Akademik Kosta Čavoški
Prof. dr Zoran Čvorović
Prof. dr Ljiljana Čolić
Prof. dr Srđan Šljukić
NAKNADNO DODATI POTPISI
Prof. dr Miodrag Vukčević
Kosta Dimitrijeić, književnik
Dr Slobodan Janković, naučni saradnik
Vesna Kapor, književnica
Prof. dr Dragoljub Petrović
Ilija Petrović, istoričar
Dr Miodrag M. Petrović, naučni savetnik
Miloslav Samardžić, istoričar i izdavač
Miladin Ćosović, književnik
PODRŠKA IZ INOSTRANSTVA
Дыхов Сергей Dmitrievič, publicist, Российская Федерация
Дыхова Alla Leonidovna, PhD, professor, Российская Федерация
Bernar Le Karo, publicista i prevodilac, Švajcarska
Protojerej–stavrofor dr Stojiljko Kajević, honorarni redovni profesor Univerziteta Luis, SAD
Pavel Вячеславович Tihomirov, помощник glavnogo redaktora информационной службы «Russkaя народная Liniя», avtor нескольких knig po Сербской problematike (2 iz которых выходили na Serbskom языке), otec десятерых детей
Filimonova Anna Igorevna, PhD, docent, Российская Федерация
Filimonov Игорь Alekseevič, inžener, Российская Федерация
Filimonova Евгения Ivanovna, преподаватель fortepiano, Российская Федерация
Četverikova Ольга Nikolaevna, PhD, docent, Российская Федерация
