nebojsa bakarec

BAKAREC NEKAD, JA DANAS

Nebojša Bakarec je čovek koji se, godinama, borio za porodične vrednosti u Srbiji. Njemu je, početkom druge decenije 21. veka, presuđeno u Prvom opštinskom sudu u Beogradu kao diskriminatoru jer se borio protiv političkog homoseksualizma kao protivporodične ideologije. Čitam i prepisujem:“Gej strejt alijansa saopštila je danas da joj je dostavljena prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je funkcioner Demokratske stranke Srbije Nebojša Bakarec osuđen za diskriminatorsko ponašanje i težak oblik diskriminacije LGBT osoba. Sudija Tatjana Lemajić je presudu donela na osnovu Zakona o zabrani diskriminacije i zabranila Bakarecu da ponavlja diskriminaciju, kao i da tužiocu isplati sudske troškove. Alijansa je tužbu protiv Bakareca podnela zbog njegovog teksta pod nazivom "2. oktobar 2011", objavljenog 16. septembra 2011. godine na sajtu vidovdan.org, u kome je izneo stavove da je homoseksualnost nenormalna i da je treba lečiti psihijatrima i psiholozima. U presudi se navodi da govor mržnje "predstavlja svaka komunikacija koja omalovažava i zastrašuje osobu ili grupu po osnovu kao što je rasa, boja kože, etnička i nacionalna pripadnost, pol, seksualna orijentacija, religija i druge karakteristike i doprinosi podsticanju nasilja i predrasuda prema pojedincu ili grupi". Taj sudski slučaj, ali i slučaj koji GSA vodi protiv lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića, od strateške su važnosti, jer se radi o presudama zbog zloupotrebe najčešće društvene predrasude i neistine o LGBT osobama - da su bolesne, navodi se u saopštenju.“(1)

Gospodin Bakarec je, međutim, borbu protiv dženderizma raznih vrsta nastavio, ukazujući na opasnosti radikalnog feminizma (2), što mu služi na čast. Posle Bakareca, na sudu se, opet kao svedok protiv ideologije političkog homoseksualizma, našao potpisnik ovih redova, tužen od NVO „Da se zna“ kao „diskriminator“. (3) Poštujući gospodina Bakareca kao borca za porodične vrednosti, a želeći da verujem u njegovu polemičku učtivost, bio sam neprijatno iznenađen njegovim novim tekstom, u kome je on ne samo klevetnički i huškački pisao o svojim političkim protivnicima iz Srpskog pokreta Dveri, nego i o potpisniku ovih redova. O čemu je reč?

ALSO SPRACH BAKAREC

Povod za moj tekst je, dakle, najnovija politička analiza gospodina Nebojše Bakareca(4), u kojoj se bavi napadom na Dveri zbog izjave čoveka koji nije član Dveri.(5)

U svom analitičkom zanosu, dotični je napisao i ovo:“Izuzev predsednika Političkog saveta, Vladimira Dimitrijevića, niko od članova tog saveta nije uopšte medijski prisutan, i ne pruža podršku Bošku Obradoviću ili saradnji sa Đilasovim SZS. Takođe, niko od njih se ne oglašava rečima osude ili kritike na bezbrojne primere pozivanja na nasilje, koji dolaze od Boška Obradovića ili drugih ekstremista iz „Dveri“ – poslanik Srđan Nogo, Sibin Vukadinović, Dragan Spasić (Trgovište) i Dejan Vulićević (Lučani). Što se tiče predsednika Političkog saveta „Dveri“, on je kao i Obradović završio književnost, i rodom je iz Čačka. Takođe, radi se o obožavatelju lika i dela Dimitrija Ljotića. Čuđenje može da izazove podatak da je Dimitrijević član redakcije lista „Pečat“, čiji je vlasnik i osnivač Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik državnih „Novosti“. Vladimir Dimitrijević je takođe uzor Obradoviću, ali i siva eminencija „Dveri“ (srce tame). Za razliku od Obradovića, on ne voli da se eksponira u medijima. Izuzetak su „Pečat“, ali i „Danas“, a bio je i jedan od govornika na Đilasovim protestima „1 od 5 miliona“. Moje tvrdnje potvrđuje i „Pismo Starešinstvu Dveri“ koje je u septembru 2012., „Dverima“ uputio izbačeni funkcioner „Dveri“, Aleksandar Đurđev, danas predsednik „Srpske lige“ (odrednica 3). On je na kraju tog pisma napisao:

“Međutim, imam utisak, da je Starešinstvu mnogo veći problem od Parovića i mene, naš vladika Irinej bački, prema kom mržnju najviše raspiruje siva eminencija i duhovni guru Starešinstva – Vladimir Dimitrijević. A naša je krivica izgleda to što se pričešćujemo u hramovima Eparhije Bačke! Naglašavam, ni po koju cenu i nikada, niko iz povereništva Novi Sad neće govoriti ništa loše za preosvećenog Irineja bačkog, ma koliko ga Dimitrijević mrzi i lažno optužuje. Šta više, ostaćemo verni svojoj svetosavskoj Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, našoj Eparhiji Bačkoj i njegovom preosveštenstvu Irineju. Mi nismo i nećemo nikada biti otpadnici od Srpske Pravoslavne Crkve“.

Današnje „Dveri“ upravo tako deluju, kao gomila zilota i otpadnika, kao maligna i agresivna sekta. Neobično je kako se Srđan Nogo, Sibin Vukadinović, Dragan Spasić, Dejan Vulićević, ali i Željko Veselinović, savršeno uklapaju u stereotip o „lombrozovskom tipu“ (pseudonaučna „Teorija o urođenom zločincu“ Čezare Lombroza)“.(4)

Naravno, neistine poput izrečenih ne mogu se tek tako prećutati, pa će potpisnik ovih redova reći svoju reč, i staviti je na uvid javnosti.

BAKAREC PRE KONVERZIJE

Bakarec je, što se političkih stavova tiče, konvertit: nekad odani član DSSa i protivnik Vučića i naprednjaka, on je sada neka vrsta intelektualnog Martinovića, verni pristalica politike koju je Vladika Nikolaj pre Drugog svetskog rata zvao:“Napred, pa u krečanu!“ Pre no što je postao „born again“ vučićevac, gospodin Bakarec je pisao ovako:“Kao član i funkcioner DSS-a (i da po ko zna koji put podsetim da ove članke pišem isključivo u svoje ime i za svoj račun, već četiri godine-pretpostavljam da su se svi uverili u to, do sada- što više niko i ne spori), ne mogu a da ne budem izuzetno zabrinut što vidim strateški plan režima. Plan je da se kreira javno mnjenje, naravno, to je radio i prethodni režim, besomučno. Ali deo tog plana je, sada, još izraženija namera da se DSS spusti ispod cenzusa (to je bio i plan prošlog režima, ali su izbori pokazali suprotno). Osim već pomenutih istraživanja „Stratedžika“ koja su DSS polako spuštala na 6%, i nekih drugih koja su pominjala 5%, u ovom novom i izmišljenom se skidaju rukavice i otvoreno i grubo se saopštavaju mnoge neistine, pa i ona o rejtingu DSS-a i Koštunice. Baš je indikativno, da je narod, navodno, kaznio jedinu stranku koja se suvislo protivi izdaji Kosova i Metohije! A sve ostale stranke i lidere je nagradio! Paz’te, molim! Da budem jasniji, ako već nisam, režim na čelu sa Vučićem želi da kazni i uništi jedinu stranku koja predstavlja ozbiljnu pretnju.

I režim se, odnosno Vučić i Nikolić se ne obaziru na činjenicu da svoje funkcije mogu da zahvale ispravnoj podršci DSS-a u drugom krugu predsedničkih izbora. I ne obaziru se na konstruktivan i državotvorni pristup DSS-a u pogledu rešavanja Kosovsko- Metohijskog gordijevog čvora. Ne obaziru se na priliku koju su dobili od DSS-a, po ovom najvažnijem državnom pitanju, sve u nadi da će odbiti, ono što su na kraju prihvatili. I to takođe nazivam ispravnim potezom DSS-a, jer je interes države važniji od bilo čijeg nesterpljenja (mog- na primer) ili predviđanja (makar se na kraju ispostavila kao tačna). Dok je god postojala i najmanja šansa da izdaja i ucena budu odbijene, vredelo je, države radi, naroda radi, pružiti priliku onima koji državu vode, da postupe ispravno. Nažalost, režimu je do strpljenja i konstruktivnosti DSS-a stalo ko do lanjskog snega, ko što mu nije stalo do nemerljivo važnije stvari- do države i naroda samog. Vučić i Nikolić su odlučili da ispune ono zbog čega su ih Vašington i Brisel i stvorili- da izdaju Kosovo i Metohiju a da Srbija bez problema proguta izdaju- kao svoj spas.

I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike. Da se SPC nije usprotivila Briselskom sporazumu režim bi poštedeo SPC. Ovako, ne samo da je vođena kampanja protiv jednog vladike (a svako treba da odgovara ako je kriv- to nije sporno- pa i bilo koji crkveni velikodostojnik), nego je vođena i vodi se kampanja protiv jedine neurušene i nekompromitovane institucije. To pokazuje bezobzirnost režima. I u tom svetlu onda je jasno da režim prema DSS-u neće imati nikakvih skrupula, kad ih nema prema Crkvi, i na kraju prema državi i narodu.“(6)

Kada je započeta gradnja „Beograda na vodi“, i kada je Vučić rekao da nema potreba ni za kakvim zakonom koji bi to bezakonje ozakonio, žestoki g. Bakarec se ovako oglasio:“Ove nove izjave Aleksandra Vučića, osim što su potpuno nezrele i detinjaste, predstavljaju poziv na korupciju i nepoštovanje zakona, sa najvišeg državnog mesta. Ovim postupkom PPV-a, će biti omogućeno da investitori iz Emirata, za početak, pribave protivpravnu imovinsku korist u znatnom milionskom iznosu u dolarima, a na štetu države Srbije. Ovo protežiranje stranih investitora i oligarha, od strane Vučića, se suštinski ne razlikuje od protekcije za koju su se izborili domaći investitori i tajkuni, Mišković i Beko, u procesu privatizacije „Luke Beograd“, procesu otimanja zemljišta bez naknade, u javnoj svojini, radi gradnje „Grada na vodi“. Vučić na sebe primenjuje jedne standarde a na Miškovića i Beka druge. Naravno, teško je verovati da će Vučić da optuži sam sebe za korupciju, ili za pribavljanje protivpravne koristi drugim licima - sve u korist braće šeika iz Emirata. Važno je naglasiti da nijedan državni organ ili institucija nisu doneli bilo kakvu odluku o projektu „Beograd na vodi“, i da ne postoji nijedan zvanični dokument o tom projektu. Ako postoji, neka ih daju na uvid javnosti. Taj projekat je Potemkinovo selo SNS i kandidata za gradonačelnika Aleksandra Vučića. O tome svedoče reči izvesnog Srđana Rupara koga mediji predstavljaju kao „vođu tima projekta“ , u intervjuu „E-kapiji“ od 13. oktobra 2013. u kome Rupar kaže: „ Iza projekta stoje Vlada Srbije i država. Izradi se pristupilo po nalogu Srpske napredne stranke za vreme predizborne kampanje, kada je on (Rupar), kao nestranačka ličnost, preko evropskih institucija angažovan po nalogu Aleksandra Vučića“. Ako neko razume logiku ovih reči, neka nam javi. Srđan Rupar je građevinski inženjer (hidrotehnički smer) i vlasnik privatne firme „Hidroplaning“ iz Rakovice“. (7)

Te reči potpisnik ovih redova i sada može da citira kao svoje, iako ih nije napisao, a gospodin Bakarec ne može, iako ih je i napisao i potpisao. Zašto? On nam duguje odgovor; toliki američki protestanti koji su našli veru pisali su o svom „novom rođenju“, a g. Bakarec nije. A trebalo bi, trebalo bi. Bilo bi zanimljivo za čitanje.

STAV POLITIČKOG SAVETA DVERI O BORBI PROTIV VUČIĆEVE KLOVNOKRATIJE

Napao je gospodin Bakarec Politički savet Dveri, čiji sam ja vršilac dužnosti predsednika, iako nisam član Dveri! Naravno da je gospodin Bakarec, kao vatreni „vučkoljub“, začuđen činjenicom da Politički savet Dveri ne funkcioniše stranački, što se upravo vidi po načinu na koji ljudi ulaze i izlaze iz njega – uopšte ne moraju imati člansku kartu da bi bili u Političkom savetu, u kome su, pored pomenutih, bili i ljudi poput Koste Čavoškog ( izvesno vreme čak i predsednika Saveta ) ili Mila Lompara; svojom voljom su bili, svojom voljom to više nisu – a kad su bili, nisu pripadali Dverima sa stranačkom knjižicom u ruci. Upravo to je dokaz da ovaj politički pokret nije SNS, i dobro je što je tako. Dok god je tako ( slobodno, „ne – botovski“!), i dok god Dveri brane porodične vrednosti i celosnu Srbiju, dotle će ih i potpisnik ovih redova podržavati na njihovom putu ( upozoravajući, naravno, na sve slabosti i mane, kojih niko i nikad, ako se bavi politikom, nije bio lišen ). 

Politički savet Dveri se odavno oglasio o svim bitnim pitanjima vezanim za borbu protiv kvazipolitičkog ludila koje u našoj zemlji indukuje Vrhovni Klovn ( za gospodina Bakareca: Gospodar Vučić ). Početkom februara 2019. godine, Politički savet Dveri doneo je jasan stav o uključivanju u Savez za Srbiju i borbu protiv nenarodnog, klovnokratskog, antiustavnog i farsično „fašističkog“ režima Aleksandra Vučića. 
Taj stav glasi:“Ove godine slavimo osam vekova autokefalne SPC, najstarije institucije našeg naroda. Tada nam je najveći Srbin u istoriji, Sveti Sava, doneo „Zakonopraviloˮ – Nomokanon, zbornik crkvenog i građanskog prava, na čijem temelju je Srbija još u doba Nemanjića postala pravna država, u kojoj je potonji „Dušanov zakonikˮ nalagao i nezavisnost sudstva. Ako želimo istinsku obnovu, moramo se ugledati na svoje pretke, koji su sa uverenjem da „pravda drži zemlju i gradove” znali da od uspostavljanja vladavine zakona nema prečeg ni važnijeg državnog posla. Ne smemo nikad zaboraviti da smo naslednici vizantijske pravne kulture, baštinici Savinog „Zakonopravilaˮ i Dušanovog „Zakonikaˮ i visoke pravne svesti izražene u zavetnim rečima: „Nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga”. Mi smo obavezni da potomcima ostavimo nepodeljenu i na dobrim zakonima ustrojenu Otadžbinu, u kojoj će snaga zakona biti jača od sile i samovolje svakog pojedinca. Treba da budemo svesni da je i posle dva veka našoj Otadžbini danas nasušno potrebna istina sadržana u pouci izrečenoj na početku novovekovne obnove srpske državnosti u Prvom ustanku, u rečima doktora prava Božidara Grujovića, da je „zakon vilajetu to što je jednom čoveku hrana, piće, vazduh, odelo i kuća, kako čovek, kad hrane, pića i proče nestane, umreti mora, tako i vilajet bez zakona mora da propadne, da opet u ropstvo dođe”.

U ovom trenutku Srbija se nalazi u jednoj od najozbiljnijih kriza u svojoj novijoj istoriji, čiji uzročnik nije niko drugi do Predsednik Republike, Aleksandar Vučić, čovek koji bi, po Ustavu, trebalo da bude garant stabilnosti naše države. Svojevremeno ključni inicijator izdajničkih „Briselskih sporazumaˮ, koji su Kosovo i Metohiju izveli iz ustavnog okvira Srbije i postali osnova lažne države kosmetskih Arbanasa, nije se zaustavio na tome, nego je rešio da razori ustavnost i parlamentarnu demokratiju i na ostatku teritorije naše države.

Ustav Srbije, članom 8, jasno stavlja do znanja da je teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva, a njena granica nepovrediva, a članom 97 naglašava da država mora štititi svoju teritorijalnu celovitost, na šta Aleksandar Vučić ne obraća pažnju, kršeći i svoju predsedničku zakletvu propisanu u članu 114 Ustava: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije RS, UKLjUČUJUĆI I KOSOVO I METOHIJU kao njen sastavni deoˮ. Otvorenim zalaganjem za tzv. razgraničenje sa Albancima, što nije i ne može biti ništa drugo nego najpre priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, a onda i razgraničenje između dve susedne i suverene države, članice UN, kao i višegodišnjim tajnim pregovorima na tu temu mimo znanja i odobrenja Narodne skupštine Republike Srbije, Aleksandar Vučić je postao najveći ustavorušitelj u novijoj istoriji naše zemlje.

Aleksandar Vučić je, svojim najavama promena u krivičnom zakonodavstvu i kaznenoj politici, narušio podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, mešajući se u nadležnost Narodne skupštine (čl. 99 st. 1 tač. 7 Ustava); odbijanjem ostavke ministra policije – iako su ministri za svoj rad odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupštini – narušio član 125 st. 3 Ustava; tvrdnjom da neka lica nisu krivičnopravno odgovorna – iako je ovo domen sudske vlasti – narušio čl. 143 st. 1 Ustava; davanjem izjave o razvoju istražnog postupka – iako je za to nadležno javno tužilaštvo – narušio čl. 156 st. 1 Ustava.

Iako bi, po čl. 111 Ustava, prema kojoj predsednik Srbije „izražava državno jedinstvo Republike Srbije“, morao da podnese ostavku na mesto predsednika Srpske napredne stranke, on neprestano izražava svoju stranačku pripadnost i aktivno propagira partiju kojoj je na čelu. On na ovaj način ugrožava i negira ustavno državno jedinstvo svrstavanjem na stranu samo jedne političke opcije i vređanjem na ličnoj osnovi svih koji drugačije misle. Za ove potrebe on zloupotrebljava sve državničke poslove, javne i medijske nastupe, počevši od konferencija za medije, diplomatskih susreta, otvaranja fabrika stranih investitora… Niko ne može da razlikuje kada se obraća kao Predsednik Srbije a kada kao predsednik SNS. On drži konferencije za medije u stranačkim prostorijama SNS, daje saglasnost za nosioca izborne liste SNS na lokalnim izborima, saopštava rezultate lokalnih izbora umesto lokalnih izbornih komisija, koristi policiju za progon političkih protivnika.

Poistovetivši sebe i svoju partiju sa državom Srbijom, Aleksandar Vučić je prekršio Ustav koji kaže da „političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi“ (Čl. 5 st. 4). Iako Ustav garantuje da u „Republici Srbiji nema cenzure“ (čl. 50), sloboda mišljenja i izražavanja (čl. 46) je pod stalnim udarom, kao i sloboda naučnog i umetničkog stvaralaštva (čl. 73); medijske slobode su skoro ukinute, iako prema slovu Ustava „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju“ (čl. 51); u takvim uslovima, najzad, i ustavna odredba koja kaže da su „izbori slobodni“ (čl. 52) potpuno je obesmišljena.

Podržavajući odluku Srpskog pokreta Dveri da se uključi u Savez za Srbiju i svenarodne proteste protiv autokratije pod nazivom „Jedan od pet miliona““.

Ili, po tačkama:

  1. „Srbija se, zahvaljujući Vučićevom autokratskom režimu, našla na putu urušavanja Ustava i povratka u nedemokratsko stanje. Zato je osnovni cilj svih političkih aktivnosti i narodnog protesta obnova ustavnih osnova političkog života. Ukratko, pred nama je borba najšireg pokreta ustavobranitelja protiv nelegitimne vladavine ustavorušitelja na mestu Predsednika Srbije i njegovog partokratskog bezakonja, koje je svakim danom sve veće.
    2. Pošto je Narodna skupština, ta najveća vrednost demokratije, pretvorena u svoju suprotnost, pozivamo sve narodne poslanike opozicije da aktivno bojkotuju karikaturalne sednice Vučićeve skupštine, tako što će da ostanu uz svoje birače, učestvuju u radu paralelnog otvorenog parlamenta, otvore vrata Skupštine Srbije za narod i njegove potrebe i krenu širom naše zemlje da razgovaraju sa građanima.
    3. S obzirom da Vučićeva samovolja u Srbiji prestaje da bude legitimna vlast, pozivamo sve pripadnike ustavobraniteljskog pokreta da ne priznaju nijednu odluku autokratske vlasti kako u spoljnoj, tako i u unutrašnjoj politici. Ovo se posebno odnosi na antiustavne tzv. «Briselske sporazume» i tajne pregovore koji vode ka odricanju od Kosova i Metohije.
    4. Podsećamo sve bliske saradnike Vučićevog autokratskog režima, odavno potonulog u bezakonje, da u Srbiji postoje i Ustav i zakoni, a sve činovnike državne administracije pozivamo da ne služe režimu već građanima i tako odbrane svoje profesionalne pozicije. Upozoravamo da je krajnje vreme da se pažnja posveti zapošljavanju stručnih kadrova u državnim službama i javnim preduzećima, i da se nipošto više ne prenebregavaju mišljenja stručne javnosti o svim problemima vezanim za funkcionisanje državnog aparata i javnih službi.
    5. Pozivamo sve predstavnike patriotske javnosti Srbije kojima je stalo do njene budućnosti da se pridruže ovom narodnom ustavobraniteljskom pokretu koji protestuje svake nedelje u preko 50 gradova Srbije.“(8)

 Toliko o tome. Uostalom, sve to već ima na Internetu, i dostupno je zainteresovanima. 

O OPTUŽBI DA SAM „LjOTIĆEVAC“

Bez ikakvih dokaza, gospodin Bakarec me je optužio da sam obožavalac lika i dela Dimitrija Ljotića. Naravno da to nije istina. Za razliku od njega, u jednoj svojoj knjizi, koja se argumentovano obračunava sa klevetama na račun Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, pod naslovom “Oklevetani svetac“, bavio sam se serijom napada na Vladiku Nikolaja od strane građanističkih NVO i lumena Druge Srbije, među kojima je najpoznatija bila tvrdnja da je Nikolaj bio „ljotićevac“.

Šta sam tamo pisao o Ljotiću i njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu?

U knjizi sam pokazao da je, iako žestoko napadan na predratnoj političkoj sceni, Dimitrije Ljotić imao poštovanje uglednih ličnosti zbog svoje religioznosti i morala (na toj osnovi, sarađivao je sa Vladikom Nikolajem). Evo citata iz „Oklevetanog sveca“:“Poznati predratni novinar Milan Jovanović – Stoimirović, pokretač lista „Vardar“, u razgovoru sa Slobodanom Jovanovićem dotakao se i Dimitrija Ljotića. Slobodan Jovanović je tom prilikom rekao da poznaje Ljotića: „Mi uostalom imamo jednu zajedničku crtu, zbog koje se i interesujem za tog čoveka. To je pobožnost!“ Stoimirović je Jovanoviću rekao da i on ceni Ljotićevu veru, jer je ona negovana, i jer ju je Ljotić gradio čitajući Avgustina i Tomu Akvinskog, imajući čak veću erudiciju od mnogih episkopa; istovremeno, iskazao je da mu kod Ljotića smeta „njegov klerikalizam, njegovo podređivanje popovima, njegovo pevanje za pevnicom, njegova smelost da čita apostol kad se niko drugi ne prihvata te dužnosti…“. Jovanović je neprestano hvalio Ljotićevu pobožnost, koja je u našoj sredini uvek smatrana skoro ženskom slabošću, i za koju Stoimirović veli da čovek mora imati izvesnu kuraž zbog mogućih ismevanja koja prate manifestacije lične religioznosti. Jovanović mu je odgovorio: „Ili se je pobožan, i onda se ide do kraja, ili se nije, i onda se staje na pola puta, i ostaje…“ Predratni levičar Dragoljub Jovanović, u knjizi uspomena „Ljudi, ljudi“ piše da je Ljotić u zatvoru s mladim komunistima delio poslednji komad hleba. On Ljotića ne voli, ali istinu ne prećutkuje.“(9)

Međutim, Ljotićev angažman u Drugom svetskom ratu nije naišao na razumevanje i odobravanje srpskog naroda. Opet citat iz moje knjige o napadima na Vladiku Nikolaja:“U „Izvorniku“, časopisu Međuopštinskog arhiva u Čačku, 2004. objavljeno je pismo mladog „zboraša“ Đorđa Novkovića, upućeno 9. aprila 1942. godine Dimitriju Ljotiću. Pismo izveštava o stanju javnog mnjenja u gornjomilanovačkom kraju, toj „klasičnoj“ Šumadiji, i prilično dobro odražava razmišljanje srbskog naroda u ono vreme. Donosimo ga da bi se videlo da stav Svetog Nikolaja Žičkog nije bio tuđ srbskom narodnom stavu u doba Drugog svetskog rata:,,A) Iako se G. Milanovac nekada silom suprostavio protiv rada gen. Nedića, danas on na taj rad gleda drukčije. Danas je ličnost Milana Nedića postala opet, kao i pre rata, omiljena i popularna; tako da su retki oni koji se ne saglasaju sa radom vlade narodnog spasa i koji misle da je akcija koju je ta vlada poduzela besmislena.

Potrebno je da se istakne ljubav koju narod toga kraja gaji prema g. Nediću, vera, pouzdanje i nadanje koje se polaže u njega i njegov rad. General Nedić je danas jedini koji može da oko sebe okupi sve zdrave nacionalne snage i da ih povede spasenju, kako u takovskom kraju tako mislim, i u svim krajevima gde je partizanska akcija vladala. Nikakva propaganda nema snage da to poverenje u Predsednika srpske vlade zameni mržnjom ili nepoverenjem: to je moglo da uspe samo jednom ali više nikada. Narod je prema svim ostalim članovima srpske vlade gotovo potpuno indiferentan; važan je samo Nedić.

Za Aćimovića vlada mišljenje da je potpuni hitlerovac, a za M. Olćana isto. B) U takovskom srezu J. N. P. ‘ZBOR’ nema pristalica a ni simpatizera. Zboraši se smatraju petokolonašima, Hitlerovim plaćenicima i odrodima. Razumljivo je da se je ta mržnja prenela i na dobrovoljce (‘ljotićevce’). Milanovčanima je milije da vide u Milanovcu nemačkog vojnika nego dobrovoljca. Mržnja na nas je tolika da mnogi tvrde da su Zboraši bili zajedno sa Nemcima u kaznenoj ekspediciji koja je popalila dve trećine kuća u G. Milanovcu. Ovo antizboraško raspoloženje je plod, još do nedavno jake, komunističke propagande, zatim i propagande četnika Draže Mihajlovića. Sam VII dobrovoljački odred (advokata Lazarevića), koji je bio do pred dva meseca u G. Milanovcu, mnogo je doprineo da se je jaz između ‘ZBORA’ i stanovnika toga kraja produbio. Dobrovoljci tog odreda se nisu mnogo razlikovali, svojim ponašanjem, od razuzdanih četnika koji po čitav dan piju po krčmama, a nisu se odlikovali ni naročitom hrabrošću (valja znati da su to uglavnom bili nezboraši), te su do tada i onako nesimpatisani dobrovoljci postali objekat lude mržnje.

Nesposobnost i slab kvalitet tih dobrovoljaca pokazuje i činjenica da su ih četnici lako uspeli razoružati; jedan deo dobrovoljaca je posle prišao četnicima iz Rudničke grupe (onima koji su ih razoružali). Uverenje da su dobrovoljci petokolonaši još se je više utvrdilo kada je nekoliko dana posle razoružanja došao u G. Milanovac odred nemačkih vojnika koji je tražio puške i ostali materijal oduzet od dobrovoljaca.

Što se tiče ličnosti Dimitrija Ljotića, njemu se ne odriče poštenje, politička sposobnost i lična vrednost ali se smatra da je pogrešan njegov ‘germanofilski’ pravac i da su ljudi koji ga okružuju samo najobičniji privrženici i obožavaoci Nemačke. Zbog ovakvog mišljenja o D. Ljotiću ne može se ni izdaleka govoriti da on uživa bilo kakvu popularnost u tom kraju. Što više, ako dođe kakva naredba od strane viših vlasti koja se stanovnicima u prvi mah ne sviđa onda se tumači da je tu naredbu izdao Ljotić ili njegovi ljudi. Dakle ono što ne vredi (po njihovom shvatanju) pripisuje se D. Ljotiću i ‘ZBORU. Postoji jedno apsolutno nepoznavanje ideja vodilja našeg Pokreta: ‘Zboraši nisu ljudi koji žele dobra našem narodu, oni žele dobra i koristi samo Nemačkoj.’“(9) Za kraj, evo šta je o svemu mislio Vladika Nikolaj ( opet citiram „Oklevetanog sveca“):“

Još jednom da podvučemo: Nikolaj Velimirović je bio izričito ravnogorski nastrojen, iz jednog prostog razloga: đeneral Mihailović je bio Ministar vojni kraljevske Vlade u Londonu, pod komandom kralja Petra II, a Jugoslovenska vojska u otadžbini bila je legalna vojska Kraljevine Jugoslavije. Kao dosledni monarhista i legalista Nikolaj je za vreme Drugog svetskog rata bio na strani legalne vlasti i legalne vojske. Imao je razumevanja i za đenerala Nedića i njegove saradnike, ali patrijarha Gavrila je, uoči razgovora s Nedićem, izričito upozorio da dotičnog ne naziva Predsednikom Vlade (jer je predsednik naše Vlade u Londonu), nego da ga samo oslovljava kao đenerala.
Komunisti su optužili vladiku Nikolaja da je bio „zboraš“ i na osnovu toga mu oduzeli državljanstvo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova FNRJ oduzelo je državljanstvo Nikolaju 27. 9. 1951. godine zato što je bio „pripadnik protivnarodne političke organizacije Zbor i kao saradnik okupatora pobegao iz zemlje pred oslobođenjem“.“(9) Toliko o mom „ljotićevstvu“. Što se tiče „vučićevstva“, ono je stav i steg gospodina Nebojše Bakareca, kao što je to do juče bilo „DSS“-ovstvo, a sutra će biti ko zna šta, sasvim u skladu sa „harmonikaškim“ moralom:“Sviram Titu, svir`o sam i Draži: kome treba, neka me potraži“. I još nešto: imaginarni ljotićevci nisu nikakva opasnost za Srbiju. Srbiju uništavaju Vučić i vučićevci. Ko ima oči da vidi, vidi. A ko nema, postaje konvertit.

BAKAREC O SRCU TAME? BAKAREC U SRCU TAME!

Gospodin Bakarec je, kao i Vrhovni Klovn Vučić, „zaklapusao“. Kao što je Vučić, braneći krivotvoritelja doktorata Sinišu Malog, tvrdio da je Obradović diplomirao kod Mila Lompara, pripadnika Dveri ( a niti je, kako rekosmo, Lompar ikad bio član Dveri, niti je Obradović diplomirao kod njega ), tako je i Bakarec došao do zaključka da sam ja „srce tame“ Dveri, koga Obradović obožava:“Čuđenje može da izazove podatak da je Dimitrijević član redakcije lista „Pečat“, čiji je vlasnik i osnivač Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik državnih „Novosti“. Vladimir Dimitrijević je takođe uzor Obradoviću, ali i siva eminencija „Dveri“ (srce tame). Za razliku od Obradovića, on ne voli da se eksponira u medijima. Izuzetak su „Pečat“, ali i „Danas“, a bio je i jedan od govornika na Đilasovim protestima „1 od 5 miliona“.“(4)


Što se „Pečata“ tiče, pišem u njemu od osnivanja ( 2008. godine ), mnogo pre nego što sam postao član Političkog saveta „Dveri“, i tamo ne pišem o dnevnoj politici, nego o bitnim nacionalnim temama - između ostalog, i o ustaškim jedinicama pod Staljingradom, u kojima je odlikovan i jedan Eduard Bakarec, koga u svom članku pominjem.(10) 
Koliko sam pratio internet, „Večernje novosti“ nisu državne, nego privatizovane novine. (11) Osim ako gospodin Bekarec zna nešto što javnost ne zna. 
Što se tiče medija, njegova tvrdnja opet nije tačna: ja se stalno pojavljujem u medijima, tamo gde me zovu. Naravno da me ne zovu u „velike“ medije, jer su oni pod vlašću Vrhovnog Klovna Vučića, ali me ima svuda u alternativnim, pre svega internet medijima, o čemu se svako običnom pretragom Mreže može uveriti. Ne pišem za „Danas“ – gospodin Bakarec je to izmislio u trenucima „zaklapusavanja“. „Danas“ je korektno objavio moj odgovor Svetislavu Basari, koji me je, poput Bakareca, kritikovao posle govora na protestima protiv Vrhovnog Klovna(12), i preneo moj tekst o tome kako je i kod koga Boško Obradović diplomirao.(13)

Na kraju se gospodin Bakarec pozvao na neko pismo vođe „Srpske lige“, g.Đurđeva, koji je daleke 2012. godine potpisnika ovih redova optužio da je guru Starešinstva Dveri koji ih hrani mržnjom prema episkopu bačkom Irineju(!) Na osnovu bajatog Đurđeva, g. Bakarec je„Dveri“ nazvao „malignom sektom“, iako je on sam propagandista nečeg mnogo sličnijeg sekti – „Vučićevoh svedoka“. (14)

POLEMIKA SA GOSPODINOM NIKOLOM MILOVANČEVIM                                                         

Uvaženi gospodin Nebojša Bakarec već je primenjivao  slične polemičke metode kao u mom slučaju: kada mu je g. Nikola Milovančev uputio prekor zbog podrške Vučićevoj izdajničkoj politici oko Kosova i Metohije, on ga je napao kao nedićevsko – ljotićevskog simpatizera.(15)

Gospodin Bakarec je zaćutao kada je gospodin Milovančev u poslednjem svom odgovoru zapisao sledeće:“I kasnije sam više puta pisao o nacističko-ustaškim zverstvima u logoru Zemun i da se on nalazio u NDH, a ne u Nedićevoj Srbiji. A o Nediću napisah jedan važan pasus: da je odbio i poslednji, najmanji nacistički zahtev u vezi sa Istočnim frontom: da tamo pošalje tri srpska vojnika. Za razliku od Nedića, neki drugi su pod Staljingrad išli dobrovoljno; pretpostavljam da g. Bakarec zna koji je ustaški natporučnik iz Osijeka prvi odlikovan „Željeznim križem” po dolasku u Rusiju, već u jesen 1941. Da ga podsetim: bio je to Eduard Bakarec stariji, stric Eduarda Bakareca mlađeg, „zapovjednika” Osijeka 1991. i brigadira (brigadnog generala) HV u poslednjem ratu. Pitam N. Bakareca, kao rođenog Osječanina: Ko se iz njegove porodice borio od 1941. do 1945. na strani antifašizma? Da, članovi naših porodica očito su bili suprotstavljeni i 1941. i 1991. i ponosim se time.“(15)

Uostalom, kao ilustracija ove priče gospodina Milovančeva, koja se ponavlja i u mom slučaju, evo dole niže malog albuma.

Pri čemu ja, naravno, i kao hrišćanin i kao delatnik koji učestvuje u javnom dijalogu, nemam nikakvu nameru da bilo kome sudim na osnovu porekla, prezimena, ili bilo čega drugog. To da je Nebojša Bakarec politički konvertit ne proizilazi iz činjenice da su dva Eduarda njegovog prezimena aktivno učestvovala u „postrojbama“ NDH i Tuđmanovoj vojsci. To proizilazi iz njegovog stava da se političke maske mogu menjati po nahođenju, i da se danas može pričati jedno, a sutra drugo, bez ikakvih posledica po obraz na osnovu koga se prepoznajemo ( ako se još uvek, u doba rijalitija Vrhovnog Klovna, sećamo pojmova časti i obraza ).  Cilj mi je, prosto i jednostavno, da preko ovog malog albuma ukažem na osnovu čega je moguće, bilo kome i bilo kada, da inkvizitorski napadne neistomišljenika, i da poručim svom kritičaru - pogromašu: „Ne bacaj se kamenjem na drugog ako živiš u kući od stakla“. Jer, kako bi bilo gospodinu Bakarecu da ga ja, na osnovu prezimena ili porekla, optužim da je baš on „srce tame“ u nas ( u skladu s naslovom knjige Srđe Trifkovića – „Ustaše: balkansko srce tame“)? Naravno da mu ne bilo prijatno, kao što nije prijatno ni meni kada me dotični gospodin kleveće u javnosti.

A šteta. Gospodin Nebojša Bakarec je obdaren čovek u teškom vremenu, i kao takav bi bio potreban u borbi za istinu koja će nas, jedna i jedina, osloboditi.

Zašto on u toj borbi ne želi da učestvuje pitanje je na koje samo dotični može da odgovori.

dr Vladimir Dimitrijević

UPUTNICE (INTERNETU PRISTUPLjENO 18.2.2020. GODINE)

1.https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/društvo.395.html:387294-Bakarec-osudjen-zbog-diskriminacije-gej-populacije 
2. https://www.standard.rs/2018/12/18/osvrt-na-feministicki-koncept-rodne-ravnopravnosti-1/; https://www.standard.rs/2018/12/19/osvrt-na-feministicki-koncept-rodne-ravnopravnosti-2/ 3. 3.https://www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/da-se-zna-dr-vladimir_dimitrijevic.pdf ; http://www.vladimirdimitrijevic.com/images/e-knjiga/knjiga-sta-se-rodi-kad-se-gender-rodi-vladimir-dimitrijevic.jpg.pdf 4.https://bakarec.com/2020/02/16/dveri-pakla/.
5. https://dveri.rs/2020/02/17/53771/bosko-obradovic-dveri-izgleda-toliko-smetaju-da-moraju-biti-unistene/
6. http://www.nspm.rs/politicki-zivot/gospodar-vucic-–-veliki-metafizicar-i-statisticar.html
7. http://www.nspm.rs/politicki-zivot/beograd-na-vodi-kolosalna-obmana-sa-nesagledivim-posledicama.html
8. https://dveri.rs/2019/02/05/796/obracanje-javnosti-politickog-saveta-srpskog-pokreta-dveri/
9. https://svetosavlje.org/oklevetani-svetac-vladika-nikolaj-i-srbofobija/
10. http://www.pecat.co.rs/2018/02/hrvati-pod-staljingradom-jedna-europska-prica/
11. https://insajder.net/sr/sajt/vazno/15405/UNS-Novosti-prodate-preduzeću-Media-026-iz-Smedereva.htm)

  1. https://www.danas.rs/dijalog/reakcije/gradjanisticki-ostrakizam-i-ostavljanje-pod-sumnjom/ 
    13. https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-je-diplomirao-bosko-obradovic/
    14. https://srbin.info/pocetna/aktuelno/vladimir-dimitrijevic-kako-da-botovi-opet-postanu-ljudi/
    15. https://vidovdan.org/info/nikola-milovancev-bakarecu-ima-nas-koji-verujemo-u-kosovski-zavet/; http://www.politika.rs/scc/clanak/426424/%D0%98%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%BC%D0%BE-%D1%83-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82; http://www.politika.rs/scc/clanak/427172/Pogledi/Umesto-o-Kosovu-2019-N-Bakarec-o-istoriji-i-o-meni .

ALBUM OVE POLEMIKE ILI ŠTA BIH MOGAO DA ISKORISTIM ZA NAPAD NA GOSPODINA BAKARECA, ALI TO NEĆU UČINITI

eduard bakarec 1

eduard bakarec 2

nebojsa bakarec

http://ustasa.blogspot.com/2004/09/allen-milcic-croatian-wehrmacht.htmlhttp://ustasa.blogspot.com/2004/09/allen-milcic-croatian-wehrmacht.htmlIronCross 2nd Class:
- Lt. 1st Class BAKAREC receivedthe German IronCross2nd Class in Octoberof 1941, whilecommandingthe 11th (Bicycle) Companyofthe Regiment, attached to theVorausabteilungofthe 100th JaegerDivision.
http://i-world.info/369-pukovnija-1435.htmlNew freshforcesfromCroatiawere not addedexceptforreturnsofsickandwoundedand a fewofficersandstaff. Bakarec, whowasthefirstLegionsoldierever to receivetheIronCross 2nd class, waslaterwounded at Stalingrad andevacuated to Croatia, where he waskilled on 5 July
Vladimir Brnardić:WorldWar II CroatianLegionaries: CroatianTroopsunderAxisCommand 1941–45PodStaljingradom 1942. dobio »Željezni križ« 1. stupnja – str. 6. U 2. bitci za Harkov, maj 1942.

1943. major.1944. bojnik. https://en.wikipedia.org/wiki/373rd_(Croatian)_Infantry_Division_(Wehrmacht)1943 

map ndh

Bugojno Prijedor Bihać

Map oftheIndependentStateofCroatiashowingdivisionalheadquarterslocationsduring 1943

Initialtasks

Thefirsttaskofthedivisionwas to securethe area northandnorthwestofMostar, whichcontainedimportantbauxitereservesneededforthe German wareffort. The division alheadquarterswasestablished in Bugojno with theregimentalheadquartersofthe 383rd at Lise, andthe 384th at Travnik. At theendofMay, one battalion (III/383) andsupportingartilleryweredeployed to Mostar to replaceItalianforces.[9] Forthefirstfewweeksthedivisionhadonly minor contacts with Partisanforces, butbymid-Junethedivision began sending out strongJagdkommandos, lightlyarmedandmobile "hunterteams" ofcompanyorbattalionstrength, to break up andharassPartisansoperating in thedivisional area ofresponsibility.[10] In earlyJuly, a searchanddestroyoperationwasconductedwestoftheKupres–Bugojno–Jajceroad, duringwhichlocalChetnikunits began cooperatingwiththedivision.[11]On 5 July, Bakarecsummonedtheinhabitantsof a villageandshotsixcapturedPartisans in front ofthem.http://www.vojska.net/eng/biography/b/bakarec/eduard/


EduardBakarec

( 1936 - )

Biography Born on 3 October 1936,

fatherMihovil. Rank Yugoslav People'sArmy• Reserve Major Croatian Army• 1991 - Major• Brigadier Decorations• Orderof Croatian Trefoil Duties• 1991 - firstcommanderof106th Brigade ofCroatianArmy• November 1991 - commanderof Osijek citydefense• 7 December 1991 - chiefofstaffof Osijek citydefense• 1996 - 2nd Corps District, Đakovo Died


Bibliography•

Iskaz Branimira Glavaša http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/03/25/srpski/R07032401.shtml http://ustasa.blogspot.com/2004/09/allen-milcic-croatian-wehrmacht.htmlIronCross2nd Class:

- Lt. 1st Class BAKAREC receivedthe German Iron Cross 2nd Class in Octoberof 1941, whilecommandingthe 11th (Bicycle) Companyofthe Regiment, attached to theVorausabteilungofthe 100th JaegerDivision.
http://i-world.info/369-pukovnija-1435.htmlNew freshforces from Croatiawere not addedexceptforreturnsofsickandwoundedand a fewofficersandstaff.

Bakarec, whowasthefirstLegionsoldierever to receivethe Iron Cross 2nd class, waslaterwounded at Stalingrad andevacuated to Croatia, where he waskilled on 5 July

Vladimir Brnardić:

WorldWar II CroatianLegionaries: CroatianTroopsunderAxisCommand 1941–45

Pod Staljingradom 1942. dobio »Željezni križ« 1. stupnja – str. 6. U 2. bitci za Harkov, maj 1942.http://www.ww2incolor.com/german/ekudbarak.html


WorldWar 2 Photos>German Forces>CaptainEduardBakarecCaptainEduardBakarec Description369th (Croatian)

ReinforcedInfantry Regiment .Thefirstlegionnairewasawardedthe German Iron Cross for bravery in Kharkov in October, 1941. was Captain Eduard Bakarec. Recentcomments• zerixmaximuz (Sat 08 Dec 2012 11:06:12 AM EST) His 11.Cycle Company at 21.October1941 in LipovajaRošheu ,outscourtsofKharkovdestroyed T -34 .Forthis he received a IronCross 2nd Class . • Evillittlekenny (Fri 07 Dec 2012 06:03:43 AM EST) Eduard Bakarec would be laterwoundedaround Stalingrad, evacuatedandwould be killed in action 5th June 1944 in Croatia.

ПЕТИЦИЈА за Др Владимира Димитријевића

peticija dr vladimir dimitrijevic

 

 

Broj pregleda članaka
1756864

Nove knjige za preuzimanje - (Download)

knjiga sta se rodi kad se gender rodi vladimir dimitrijevic

Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM

  Kanonizacija alojza Stepinca - knjiga

klovnokratija dr vladimir dimitrijevic zoran cvorovic knjiga
KLOVNOKRATIJA

Srbija za vlade Aleksandra Vučića
Dr Zoran Čvorović
Dr Vladimir Dimitrijević

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,5 MB)

 da se zna knjiga

DA SE ZNA
Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti protiv
slobode mišljenja i izražavanja

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)

srbi krivi za sve

Mala knjiga velike mržnje
REČNIK SRBOFOBIJE

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

EVROUNIJAĆENjE
Pravoslavlje i papizam na kraju istorije

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

GRAMATIKA EKUMENIZMA
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

DNEVNIK APOKALIPSE
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

OD SVETOG SAVE DO ĐERĐA SOROŠA
Zbornik radova o reformi školstva

Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

OBOŽENjE NIJE INDIVIDUACIJA
Pravoslavni pogled na Hesea i Junga

Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA

Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ŠKOLOKAUST 
Kako razaraju naše obrazovanje

 Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

SVETOSAVLjE I SRBOCID

Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA 
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA 

Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ZAVETNICI I BEGUNCI
KOME ĆE „BLAŽENI ALOZIJE” BITI KRSNA SLAVA?


Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika


Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA

Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!

Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

TEHNOLOGIJA ILI TEOLOGIJA

Izdavač

Lio, Gornji Milanovac, 2009.

Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

OKLEVETANI SVETAC
(Vladika Nikolaj i srbofobija)

Izdato: 2007.

Mesto: Gornji Milanovac

Izdavač: LIO, Gornji Milanovac

Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

SVETA LITURGIJA I TAJNA OČINSTVA
(Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas)

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

HLEB NEBESNI I ČAŠA ŽIVOTA
(Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Prepodobni Justin Ćelijski o Svetoj Liturgiji i Pričešću)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

JAGNjE I ZMIJA
(Pravoslavlje i neognostička psihologija)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

OBNOVA ILI OBMANA?
Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

PUT ZA NIGDINU
ROKMUZIKA I DOBA NIHILIZMA

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

REČ NA REČ
(odgovor Ep. Atanasiju)

Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

DOĐI I VIDI
(Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju)

izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.

Preuzmi kompletnu knjigu: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ko je na mreži: 646 gostiju i nema prijavljenih članova

Врт здравља

Врт здравља

vrtzdravlja

БОТАНИЧКА БАШТА И РАСАДНИК СА ПРЕКО 2000 ВРСТА