Uništenje Srba i Srbije nije puka mašta. Na vlasti u našoj namučenoj državi su ljudi koji imaju potencijal da rasprodaju sve što još nije prodato. A podržavaju ih naši neprijatelji sa Zapada, jer čekaju da im Vrhovni Izdajnik potpiše konačnu predaju svete kosovsko-metohijske zemlje. Objektivno, opkoljeni smo. Kao što je 1941. godine Kraljevina Jugoslavija bila okružena zemljama Trojnog pakta, tako je, ovde i sada Srbija okružena NATO državama.
Uvek se moramo pitati zašto nas je ovo sad snašlo.
Srđan Krunić je dao odgovor o Vrhovnom Izdajniku kao o ogledalu nas samih: „Nije Vučić kod jednog dela Srba tako popularan zato što je on hrabar, nego zato što su ti Srbi postali tolike kukavice. Nije Vučić zabrinut za natalitet kod Srba kao što se licemerno i patetično prenemaže, jer da je zabrinut ne bi kao primer celoj naciji postavio lezbejku za premijerku. Ne voli Vučić Srbe ni na Kosmetu ni i celoj Srbiji, već ih mrzi i prezire iz dna duše…“
Ali, Vučić je samo vrh ledenog brega.
Stvari su mnogo dublje na dnu ada nego što nam se čini na prvi pogled.
Kazna Božja je kad se Bog povuče i pusti ljude da žanju ono što su sa đavolom sejali. A mnogo je posejano semena đavoljeg u doba kad smo se odrekli Hrista i Lazarevog Zaveta. A sekli su, slepi od mržnje prema Tvorcu, i vidljiva znamenja Zaveta sa Hristom, litijsko, zapisno drveće.
Godine 1991, novinar i književnik Nikodije Spasić objavio je knjigu „Seča zapisa/ O prokletstvu ili Božjoj kazni”. U njoj je sabrao primere iz kojih se vidi šta su dočekali oni koji su, posle Drugog svetskog rata, pod uticajem komunizma nasrnuli na svetinje.
Jedan od gorkih plodova našeg ruganja Bogu je i današnji režim politički umobolnih maskiranih u politički premudre. Kroz njih se oglašava sve judinsko u našoj istoriji.
Kao i uvek u našoj istoriji, dva su puta – put krsta časnog koji pozlaćuje slobodu ili put izdaje koji vodi u odricanje od Boga i poricanje sebe.
Mržnja Zapada i njegovih satelita, kojom smo i dalje okruženi, i uprkos kojoj dižemo steg naše slobode i svetinje (čovek iznad svega, a Bog iznad čoveka, kako reče Vladika Nikolaj), dokaz je da nismo poraženi i da, posle svih lutanja, nalazimo sebe kroz Kosovski zavet. I zato ne smemo da oslepimo, jer Lazarom znamo šta je za malena, a šta je uvek i doveka.
dr Vladimir Dimitrijević
