PITANJA KOJA POSTAVLJAMOPITANJA KOJA POSTAVLJAMO
Pojam biopolitike uveo je francuski filosof Mišel Fuko, određujući je kao rastuću brigu države za biološku dobrobit populacije, uključujući kontrolu i prevenciju bolesti, kvalitetno snabdevanje hranom i vodom, osiguranje sanitarnih čvorova, ali i obrazovanje. U 21. veku, bavljenje mapom ljudskog genoma, donacija organa, promena pola, implantancije, terapijsko kloniranje i eutanazija sastavni su deo biopolitike. Država postaje gospodar ne samo naših tela, nego i naših organa. Ako se multinalcionalne kompanije domognu naših država, tada one postaju gospodari naših tela i organa. Zato je Fuko u svom delu “Rađanje biopolitike”, rekao:”Biopolitika je neoliberalizam”. Tako je i u oblasti vakcinisanja.
Nije slučajno da novine člana grupe Bilderberg, Ringijera, u Srbiji stalno prave paniku o strašnim epidemijama boginja i drugih bolesti na Balkanu, a vode i hajku protiv roditelja koji, bez vere u globalističku zdravstvenu zaštitu, ne žele da vakcinišu svoju decu. Oni nikad ne pomenu da vakcinacija nije obavezna u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Norveškoj, Danskoj, Luksemburgu, Irskoj, Švedskoj, Italiji, itd, a da je ( slučajno? ) obavezna u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Slovačkoj, Poljskoj i drugim bivšim socijalističkim zemljama, manje vrednim od EU lidera.
Zato se u ovom tekstu nećemo se baviti efikasnošću vakcina, jer rasprava na tu temu zahteva ozbiljno i pozamašno medicinsko znanje (osim kad praktično, na svom detetu vidite da oboli uprkos primljenoj vakcini). Ako krenemo od pretpostavke da su vakcine i 100% efikasne u indukovanju aktivnog imunskog odgovora protiv određene infektivne bolesti, još uvek ostaje da se dokaže da su bezbedne, da su svima neophodne i da su etički prihvatljive.
DA LI SU VAKCINE BEZBEDNE?
Svako medicinsko sredstvo mora da prođe ozbiljnu studiju bezbednosti. Moguća neželjena dejstva ne smeju biti veća od koristi (primum non nocere), naročito ako govorimo o profilaktičkom sredstvu koje dajemo zdravoj populaciji potencijalno je štiteći od bolesti koja se može a i ne mora dogoditi u budućnosti. Vakcine ne prolaze ispitivanje bezbednosti kao druga medicinska sredstva, nema ozbiljnog dugoročnog praćenja, studije o posledicama vakcinisanja ne prate i ne detektuju sva ozbiljna neželjena dejstva; recimo, mada studija za HPV vakcinu nije definisana tako da prati pojavu autoimunih bolesti, na kraju studije se donosi zaključak da vakcina nije povezana sa porastom autoimunih bolesti.
Prilikom ispitivanja posledica vakcinisanja često nema prave placebo kontrolne grupe (u kontrolnoj grupi se, umesto placeba, to jest inertne supstance, koristi adjuvans-koktel ili druga starija vakcina dokazane bezbednosti i efikasnosti). Takođe, nema studije koja stoji iza bezbednosti celog vakcinalnog kalendara koji je iz godine u godinu sve obimniji, a farmaceutske kuće nisu odgovorne ukoliko vakcina ne postigne ono za šta je napravljena (na primer, kada je u pitanju Flulaval vakcina protiv gripa, u upustvu se navodi da nije bilo kontrolisane studije koja dokazuje ređe obolevanje od gripa kod vakcinisanih u odnosu na nevakcinisane). Zapamtimo: proizvođač je oslobođen odgovornosti ukoliko vakcina izazove ozbiljna neželjena dejstva. Idealno za farmaceutske multinacionalne kompanije!
ŠTA JOŠ SMETA BEZBEDNOSTI VAKCINA?
Ako se pažljivo udubimo u procenjivanje bezbednosti vakcina videćemo da i to prevazilazi medicinsko znanje ne samo laika, već i većeg dela medicinskog establišmenta. Pored bezbednosti same aktivne komponente vakcine, procenu bezbednosti prisutnih teških metala- aluminijuma i žive, formaldehida, glifosfata, surfaktanata, adjuvanata, nanočestica, i ostalih „pomoćnih” komponenti vakcina, pa ne samo njihovo pojedinačno već i njihovo kumulativno dejstvo, moguće interakcije, interakcije sa industrijskom hranom, lekovima, dejstva na organizam u intezivnom rastu i razvoju - sve to moramo prepustiti dobronamernim i istinoljubivim imunolozima, mikrobiolozima, toksikolozima, onkolozima, neurolozima, genetičarima, biohemičarima i svim ostalim nadležnim naučnim radnicima, a ne teatralnim voditeljkama i glumicama koje nas preko TV-a ubeđuju da je vakcina naša nasušna potreba. I, naravno, ne novinarima koji rade za Ringijera i slične Bilderberg gazde.
DA LI SU VAKCINE NEOPHODNE?
Osvrnimo se i na neophodnost nekih vakcina iz kalendara obavezne vakcinacije. Uzmimo kao primer vakcinu protiv hepatitisa B koju dete prima odmah po rođenju. Ako se pozovemo na udžbenik iz infektivnih bolesti (“Infektivne bolesti”, Libri Medicorum, 2004, str. 188) vakcinalni imunitet protiv hepatitisa B se postiže kod 96% potpuno vakcinisanih, a štiti ”devet i više godina” nakon poslednje vaccine. S obzirom da se hepatitis B prenosi krvlju, seksualnim putem, zaraženom iglom, da li mi to očekujemo da se deca u prvim godinama života drogiraju i imaju seksualne kontakte?
Profesor Mark Tardije je utvrdio vezu između pedijatrijske vakcinacije protiv hepatitisa B Engerix B vakcinom i rizika od demijelinizacije nervnog sistema, naročito multiple skleroze (što i ne čudi obzirom na sadržaj aluminijuma u vakcini). Odnos rizika od nuspojava vakcine u odnosu na rizik da osoba oboli od hepatitisa B navodi nas da se pitamo da li je ova vakcina neophodna u ovom uzrastu, da li je potrebna svoj deci i koliko njih će još uvek imati imunitet nakon 25. godine (kada im je možda i potrebniji).
HUMANI PAPILOMA VIRUS I RAT PROTIV NAŠIH DEVOJČICA
Drugi primer je novonajavljena kontraverzna vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV) - Gardasil. Naime, postoji preko 170 tipova HP virusa, prenose se seksualnim putem (predispozicija je promiskuitetno ponašanje, rani seksualni odnosi, veliki broj partnera) i tokom porođaja (ne prenosi se preko daske na wc šolji, odećom, peškirom!). Infekcija je u najvećem broju slučajeva asimptomatska i samoizlečiva, a kod određenog broja perzistira i izaziva kondilome. HPV 16 i 18 su povezani sa karcinomom grlića materice (nije dokazano i da su direktni i jedini uzročnici). Ali vratimo se na neophodnost vakcine koja se uvodi na velika vrata deci od 11-12 godina. Proizvođač garantuje da štiti od perzistentne infekcije HPV tipovima 16 i 18 maksimalno 8 godina. Istovremeno, Gardasil se ne preporučuje ženama između 27 i 45 godina, jer se tu nije pokazao kao efikasan u prevenciji kancera. Ne štiti ni od serotipova kojih nema u vakcini, mada su i neki od njih povezani sa kancerom. Dakle, kao i vakcina protiv hepatitisa B daje lažni utisak da ste “bezbedni” jer ste se vakcinisali. Kanadska studija je pokazala da se 10% vakcinisanih nakon vakcine protiv HPV javljalo u urgentni centar; čak i na samom pakovanju vakcine stoji upozorenje od mogućeg kolabiranja i gubitka svesti nakon primanja vakcine! U prve tri godine primene prijavljena su 32 smrtna slučaja nakon primljene vakcine, sinkope, opšta mišićna slabost i nešto češći tromboembolijski događaji nego kod drugih vakcina. Odobrena 2010, već testirana na hiljadama žena od 9 do 26 godina, i za ovih sedam godina obećava da je vrlo efikasna i neophodna!
VAKCINIŠI SE, POSTANI KANIBAL!
Kada bi vas neko pitao da li biste u svoj organizam unosili ostatke abortiranih beba sigurno biste rekli: „Ne, ja nisam kanibal!“ Baš zato treba da znate i činjenice koje slede…Jer, ako kao laici nismo kompetentni da procenjujemo efikasnost i bezbednost vakcina, ako to prostodušno prepuštamo u ruke eminentnim stručnjacima, ostaje nešto za šta smo svi mi nadležni- a to je sud o etičnosti.
Nameće se nekoliko etčkih pitanja kada govorimo o vakcinama:
korišćenja ćelijskih linija dobijenih iz abortiranih fetusa ili visokokancerogenog tkiva u procesu proizvodnje vakcinakontaminacije vakcina neželjenim genetskim materijalom (zasada nije moguće proizvesti apsolutno čiste vakcine, a dejstvo i posledice ubrizgavanja genetskog materijala, i to DNK drugog ljudskog bica (!) , još uvek je predmet istraživanja i naučnih rasprava)uvođenje preporuka za vakcinaciju trudnica i odojčadi određenim vakcinama za koje nije dokazano niti da su efikasne u tim grupama (vakcine protiv gripa) niti da su bezbedne ( npr.prisustvo teratogenih ili mutagenih jedinjenja – pr. timerosal)poigravanje terminom kao što je „kolektivni imunitet” (setimo se epidemije zauški na Harvardu među 100% vakcinisanom populacijom, mada, ako se pozovemo na pomenuti udžbenik infektivnih bolesti, str. 68, znamo da je glavni nedostatak živih vakcina potencijalna opasnost od mutacije virusa u divlji virulentan soj ).Zatim, vakcine vam uglavnom garantuju da nećete imati teži klinički oblik bolesti, tako da vakcinisani postaju epidemioloski značajni kao prenosioci zaraze zbog moguće atipične ili neupadljive kliničke slike...
KAKVE NAM VAKCINE DAJU?
U proizvodnji živih vakcina koriste se dve humane diploidne ćelijske linije koje su prvobitno dobijene iz tkiva abortiranih humanih fetusa: linija WI-38 (Winstar Institute 38, ATCC broj CCL-75) od plućnih fibroblasta ženskog fetusa abortiranog zbog “mnogodetnosti porodice”, i linija MRC-5 (Medical Research Council 5, ATCC number CCL-171) od plućnih fibroblasta 14 nedelja starog muškog fetusa abortiranog iz "psihijatrijskih razloga majke". Vakcine koje se proizvode na ovim ćelijskim linijama su:
• Hepatitis A vakcina (nije obavezna)
• Hepatitis A vakcina (nije obavezna)[VAQTA/Merck,Havrix/GlaxoSmithKline,Twinrix/GlaxoSmithKline]
• Rubella vakcina (obavezna)[MERUVAX II/Merck, MMR II/Merck i ProQuad/Merck]
• Varicella vakcina (nije obavezna)[Varivax/Merck i ProQuad/Merck]
• Zoster vakcina (nije obavezna)[Zostavax/Merck]
• Adenovirus Type 4 and Type 7 oral vaccine (nije obavezna)[Barr Labs]
• Vakcina protiv besnila (postekspoziciona)[IMOVAX/Sanofi Pasteur]
Korišćenje kloniranih i veštački odgajanih humanih ćelija dovodi do čudovišnih ishoda. Najkorišćenija humana ćelijska kultura u medicini tzv. „HeLa besmrtne ćelije” potiče od karcinoma grlića materice kontaminirane onkogenim HPV virusom (onaj protiv koga preporučuju da se vakcinišemo Gardasilom) i ona je upotrebljavana za proizvodnju rubela vakcine. Takođe, u proizvodnji vakcina koriste se genetski modifikovani organizmi ( recimo, kod proizvodnje vakcine protiv hepatitisa B GMO je vrlo poželjan, jer je to jeftinije, pa ga upotrebe “iz ekonomskih razloga”).
U proizvodnji može da dođe i do kontaminacija vakcina štetnim virusima ( na primer, SV40 – Simijan virus 40 je bio kancerogeni DNK virus kojim je kontaminirana polio vakcina, a desila se i kontaminacija vakcine protiv rota virusa- ptičijim leukoza virusom; dolazilo je, kao u slučaju Gardasila, do kontaminacija vakcina neželjenim DNK materijalom ).
PROTIV ČEGA SE BORI DR TEODORA DRAJZER?
Postoje i naučnici koji svedoče istinu. Posebno ćemo se osvrnuti na rad dr Tereze Drajzer koja je doktor molekularne i ćelijske fiziologije na Univerzitetu Stanford. Ona je prva otkrila matične ćelije kod odraslih, preko 20 godina se bavi genetskim inženjeringom, ispituje posledice prisustva ćelijskih ostataka i DNK fetusa kao i prisustva retrovirusa u lekovima, promoviše svesnost o široko rasprostranjenom korišćenju ljudskog materijala i fetusa u razvoju i komercijalizaciji lekova, pravima potrošača da budu obavešteni ako se u proizvodima nalazi ljudski DNKa, podržava istraživanja na matičnim ćelijama odraslih, aktivna je u borbi protiv trgovine ljudima i njihove eksploatacije radi biomedicinskih istraživanja. U svom radu objavljenom pre dve godine utvrdila je da su vakcine proizvedene na humanim fetalnim ćelijskim linijama kontaminirane neprihvatljivo visokim nivoom fetalnih fragmenata DNK. Čovekov genom prirodno sadrži regione koji su podložni nastanku dvostruke pukotine i insercionoj mutagenezi DNK tj. moguće je da se fragmenti DNK iz vakcina ugradi u genom deteta i ometa normalnu funkciju gena.
Naravno, Ringijerove novine nikad neće pisati o dr Teodori Drajzer.
POSLEDICE
Nemanja Đukić, sa Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Banjaluci, ukazuje na činjenicu da biopolitika Novog svetskog poretka, ima sasvim određene ciljeve. On kaže, u svojoj studiji o radikalnom feminizmu i biopolitičkom totalitarizmu: »Sastavni dio ovog globalnog projekta predstavlja uspostavljanje sasvim osobenog eugenističkog poretka, koji se sastoji u pravilnom raspoređivanju i kontrolisanom smanjenju ukupne svjetske populacije i to na takav način da pravo na opstanak biva zagarantovano odabranom (elitnom) dijelu populacije, dok se istovremeno ostatak populacije (njen ne-elitni dio) nastoji kontrolisano smanjivati na onaj broj koji je optimalan u proizvodno-uslužnom smislu - to je broj stanovnika koji može obezbjeđivati dugotrajne socijalno-ekonomske preduslove za ugodnu građansku egzistenciju stanovnika prvog reda (fenomen menadžmenta ljudskih resursa upravo ukazuje na logiku kontrole onog dijela populacije kojem je u globalnoj redistribuciji društvene moći pripala uloga proizvodno-tržišnog resursa). Ozbiljenje ove eugenističke ideje nastoji se postići na dva načina. Prvi način predstavlja promocija ideje o ljudskim pravima i slobodama što obuhvata: 1) prava žena i rodnu ravnopravnost (feminizam), 2) prava seksualnih manjina i transrodnih osoba (homoseksualizam), 3) seksualni liberalizam, 4) seksualno vaspitanje, 5) seksualna zaštita, 6) hedonizam (zabava) kao osnovni princip kulture, 7) individualizam (socijalni samoerotizam) kao osnovni princip socijalne organizacije itd. Zajedničku karakteristiku svih ovih prava i sloboda predstavlja depopulacija kao rezultujuća posljedica njihovog upražnjavanja. Drugi način ali sa istom svrhom, namjerom i ciljevima, predstavlja razvoj medicine (naročito u zemljama trećeg svijeta) u onim (eksperimentalnim) aspektima koji nisu direktno povezani sa tzv. Primarnom, sekundarnom i tercijarnom zdravstvenom zaštitom stanovništva. Razvoj medicine u zemljama trećeg svijeta predstavlja eufemistički slogan ciničnog uma koji istrijebljenje humaniteta opravdava „brigom“ za sudbinu (tog) humaniteta.“
Ako sve ovo znamo (a zna svako ko to želi da zna), ostaje nam da se borimo za Srbiju nad kojom biopolitika neće imati vlast. Jer, da ponovimo Fukoa – biopolitika je neoliberalizam.
Objavljeno u „Pečatu“ 27. oktobra 2017.
dr Vladimir Dimitrijević
