КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Ево како је Вук Караџић описао побожност свог народа:
“Срби сe обично моле Богу три пут на дан: у јутру кад устану, у вече кад хоће да вечерају, и послије вечере кад хоће да спавају. У јутру се моле Богу кад које устане, послије вечере кад које доспије да спава, а пред вечеру сви се моле заједно: мушкарци (по што се умију: јер се обично свагда пред јело умивају по рукама, а по варошима и послије јела, као и Турци) стану напријед а жене и дјеца зa њима, и ни једно не смије престати ни сјести док старјешина не сврши. Они сe не моле Богу једнако, него што које зна, оно и говори (шапћући, само старјешина може говоритн мало побоље, да се чује), и што жели оно и иште (нпр. ја сам слушао како се моја мати моли Богу за мене и зa мојега брата, да јој будемо живи и здрави и срећни. Тако сестра ако је спремила брата на војску, моли се Богу да јој здраво дође итд); многи овако почињу: „Да се са страхом помолимо и поклонимо Господу Богу и Богородици, благоме Ристу и частноме крсту.“ Уочи недјеље и уочи великијех празника запале воштану свијећу и прилијепе за зид, па узме старјешнна ватре и тамљана, теокади најприје свијећу (и икону ако имају), пo том се окаде сви редом, и моле се Богу према свијећи. Осим тога Србин има обичај рећи: „Боже, помози“ ипрекрстити се, кад сједе за трпезу да једе, кад хоће да устане иза трпезе (али тадај каже: „Бог да поможе и да наспори“), кад хоће да се напије ракије иливина, кад хоће да леже спавати, кад хоће да узјаше на коња и кад кихне; кад што почиње радити, онда само рече: „Боже, помози“ а не крсти се, тако икад хоће да се напије воде, кад зијевне и кад уздахне, онда рече: „Боже милостиви, ти помози“ или „Жива Богородице, ти помози“; а кад уговара што да ради,или да иде куда, онда рече: „Ако Бог да“ или „Ако Бог да здравље“, итд.“
Док је било тако како описује Вук Караџић, од нас је нешто и било. А онда су дошли комунисти, и заратили против Бога Живога, чега последице осећамо и данас.
Зато се вреди сетити чуда Господњих која нас окружују, и, мислећи о њима, вратити се вери нашег народа, који је знао: „Без Бога ни преко прага, а с Богом и преко мора“.
Да не заборавимо: ми живимо чудом које је Бог саздао. Где год погледамо, чуда су Господња.
АТОМ
У књизи „Велики прасак је експлодирао” Расел и Колин Кевендиш говоре о великом чуду Божјег стварања атома: „Чини се да је, када ударите главом о бетонски стуб, тешко схватити чињеницу да 99,999 процената атома чини простор. Но, та чињеница је тачна када је у питању бетонски стуб исто као и када су у питању атоми од којих се састоји наша атмосфера.
Опширније: Без Бога ни преко прага - о дивним делима Господњим
Човечанство није мртво. Чувени адвокат Рајнхард Фулмих покренуо је грађанску иницијативу звану „Други Нирнберг“ против Светске здравствене организације, Светског економског форума и сличних организација које су криве за хаос изазван корона – тровањем и наметањем несигурних и штетних квази-вакцина. Скупштина Пољске већ је озбиљно узела ову ствар у разматрање. Суди се новим нацистима, маскираним у хуманитарце.
Како је, што кажу, у региону?
Мој пријатељ, Србин из Хрватске, Душан Косановић, ми пише (писмо остављам како је писано):
Mi se u Hrvatskoj sada nalazimo u izvanrednom stanju! Ukinuta je treća glava ustavnog zakona:
III. ZAŠTITA LJUDSKIH PRAVA I TEMELJNIH SLOBODA
Zdrave ljude se nezakonitim mjerama prisiljava i ucjenjuje da se podvrgavaju nestručnim i neznanstvenim invazivnim metodama testiranja zbog nečeg što NE POSTOJI – u prirodi! Tako zvani SARS-CoV-2 je patentiran još 2004 godine! – o čemu izvještavaju svjedoci i pisani dokumenti.
Sprečava se sloboda kretanja, a slobodno se mišljenje sankcionira!
Nitko se ne pita zašto zadnje vrijeme brojni mladi sportaši umiru na treninzima i takmičenjima od moždanog udara! Navode javnosti samo 1% umrlih na terenu, ali su svi bili cijepljeni!
Izmišljanjem novih “sojeva” pokrivaju se žrtve cijepiva koje ubija (zgrušavanjem krvi)! To nisu cjepiva, već pripravci!
Napokon, započelo je i suđenje, kolokvijalno nazvano “Bijeli Nürnberg” – sud za kolektivnu tužbu hiljada advokata širom svijeta u organizaciji američko-njemačkog advokata Reinera Fuellmicha, koji goni odgovorne za skandal Covid-19 kojim manipulira forum u Davosu.
Probudite se! Budite sve oko sebe, jer smo svi mi u agendi za planetarni genocid! Niko neće biti pošteđen.
Istina se može ignorirati, ali se posljedice ignoriranja ne mogu izbijeći!
Књига која се нуди читаоцу, под насловом „Децу вам нећемо опростити/ Вакцинацизам неће проћи“ допринос је у борби против новог нацизма.
Преузми књигу: (Download PDF 0,6MB)
др Владимир Димитријевић
Након одслуженог помена ће др Владимиру Димитријевићу бити свечано додељено највише признање Центра за истраживање православног монархизма – Меморијална плакета „Небојша М. Крстић“
На Ваведење Пресвете Богородице, у суботу 21. новембра/4. децембра 2021. године Господње, навршава се пуне две деценије од мученичког и никада до краја разјашњеног пострадања новог политичара са крстом и оснивача Центра за истраживање православног монархизма, брата Небојше М. Крстића.
Тога дана, у београдском Храму Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку (ул. Кнеза Вишеслава бр. 100), са почетком у 16:00 сати, биће служен помен за покој његове витешке душе, те позивамо све његове пријатеље, саборце и поштоваоце, као и сараднике Центра за истраживање православног монархизма, да се саберу под сводовима овог велелепног храма и узнесу своје искрене молитве у непрекинутом и трајном молитвеном сећању на једног од највећих посленика савременог српског православног монархизма и светосавског национализма.
Након одслуженог помена ће овогодишњем славодобитнику, др Владимиру Димитријевићу (погледајте овде), бити свечано додељена највише признање Центра за истраживање православног монархизма – Меморијална плакета „Небојша М. Крстић“, а у продужетку ће бити служено уобичајено бденије.
Као и сваке године од тог крвавог Ваведења 2001. године Господње, користимо ову тужно-радосну прилику да позовемо надлежне државне органе да дају истинит и веродостојан одговор на дванаест питања (погледајте овде), која неућуто и упорно понављамо већ пуних двадесет година, у нади да ће некоме прорадити савест и у вери да се истина о пострадању Небојше М. Крстића, Милана Живковића и Споменке Ђурић неће моћи скривати довека!
Наслов и опрема: Стање ствари
После месец дана нежељене паузе, Подкаст код Бране је опет активан. Нови гост је неко кога смо сви дуго очекивали, др Владимир Димитријевић.
Брана је са Владимиром разговарао о културном рату у Србији, Косову и Метохији, просвећеном родољубљу, прогону Милоша Ковића, и о многим другим историјским и актуелним темама.
Међу корицама ове књига читаћете о прећутаним или скрајнутим делатницима српске културе, или мало познатом родољубљу познатих писаца. У књизи су текстови о Јовану Дучићу, Милану Ракићу, Гаврилу Принципу, Станиславу Винаверу, Јовану Скерлићу, Владимиру Вујићу, Љубомиру Мицићу, Моми Капору, Мутимиру Петковићу, Драгиши Васићу, Драгиши Недовићу, Обрену Пјевовићу, Предрагу Р. Драгићу Кијуку, Марку С. Марковићу и другима.
Б5 формат, тврд повез са омотницом, 224 стр.
Књигу др Владимира Димитријевића „Прећутана културна историја Срба“ наручите ОВДЕ:
https://catenamundi.rs/shop/precutana-kulturna-istorija-srba-vladimir-dimitrijevic/
По ко зна који пут: то није књига против вакцинисања поузданим цепивима, него против експериментисања здрављем и будућношћу свих нас, и, пре свега, будућношћу наше деце.
Ствар је прилично проста, бар кад је логика у питању:
Ако су вакцине добре, оне дејствују. Ја сам вакцинисан против великих богиња, и нисам их добио; вакцинисан сам против туберкулозе, и нисам је добио. Кад примим антитетанусну вакцину, годинама сам безбедан. Ако су вакцине добре, примићемо их, и оне ће деловати.
Ако су вакцине бескорисне – нити штете, нити користе, глупо их је примати, јер се човек безраложно трауматизује.
Ко се вакцинише, па се, вакцинисан, разболи од короне, чак и у тежем облику, кажу му: „Да се ниси вакцинисао, ти би умро“. Из перспективе формалне логике, може се, међутим, рећи: „Не мора да значи да би умро, можда се не би ни разболео, или би имао сасвим благе симптоме“.
Две дозе не помажу – да ли ће помоћи трећа?
Најављују и четврту, а у италијанским ковид пасошима има места за осам печата.
Прошле године – деца и труднице нипошто да се не вакцинишу, ове године: обавезно да се вакцинишу.
Опширније: Вакцинисање у мозак (поклон књига - бесплатно преузимање)
Ова књига настајала је годинама, и различитим поводима. Текстови у њој писани су својеврсни „дневник” тумачења појава којима се потписник ових редова годинама бави. Основна тема књиге је оно што се на Западу већ деценијама зове „окултура” – то јест, утицај окултизма у популарној култури, а самим тим и у свакодневном животу највећег броја наших савременика.Ова књига настајала је годинама, и различитим поводима.
Текстови у њој писани су својеврсни „дневник” тумачења појава којима се потписник ових редова годинама бави.
Основна тема књиге је оно што се на Западу већ деценијама зове „окултура” – то јест, утицај окултизма у популарној култури, а самим тим и у свакодневном животу највећег броја наших савременика.
Прво поглавље књиге носи наслов „Старетегија зла”, и оно се бави начином на који је хришћанска цивлизација дошла довде, то јест како се претворила у антихришћанску цивлизацију. Ту је дата анализа руског философа Виктора Тростникова, али и мој текст о Лењиновом маузолеју, писан средином последње деценије прошлог века. Из њега се види да је комунизам имао сасвим скривене, окултне корене, и да је иза њега стајала много дубља тама од социјалне помрачености утопијом.
Поглавље „Ново доба у коме смо се обрели” даје основна обавештења о покрету Њу Ејџ, али и разликама између молитвеног и магијског погледа на свет и приступа свету. Чланак „Магијски напад и средства заштите” настао је такође у последоњј деценији прошлог века и био објављен у „Светигори”, познатом хришћанском часопису, као прерада једног руског чланка дата Србима за„прву помоћ”.
Ту је и текст о астрологији, једној од „нјазаразнијих” окултних епидемија.
Остали текстови овог поглавља, као и чланци поглавља „Окултно здравство” настали су 2007. и објављени у специјалном броју косјерићког хришћанског часописа „Православни светионик” (15-16/2007).
Повод за настајање текстова о „алтернативној медицини” била је Уредба Владе Србије, донета 2005, за време министровања Томице Милосављевића, када су различите окултне методе постале легалне у здравству Србије. ...
Опширније: Православље и окултура (поклон књига - бесплатно преузимање)
Уместо предговора
Ко ме је врбовао да радим за Русију или Ирационализам једне „купљености”
Стварно, зашто сам ја толико за Русе кад западна Империја много боље плаћа своје људе у Србији, и кад је велики број школованих Срба на страни Империје, а против Руса?
Они су врбовани хонорарима, стипендијама, грантовима, да би служили као интелектуална пешадија империјалног Запада. Као што каже Мило Ломпар у својим „Моралистичким фрагментима”: „Има, штавише, неке чудесне лакоће у томе зато што је свет премрежен стипендијама.
Толико је све уобичајено, саморазумљиво, неупитно, да и не опажаш како је свет – преко непрестаног кружења стипендија – постао прозирно милитаризован, јер ти примаш војничку плату а ниси ни помислио да новац којим плаћаш своје рачуне – потпуно цивилно, потпуно цивилизовано: чинидба и противчинидба – јесте твој зато што си ти плаћен, зато што си сврстан у препознатљиво стање: у-војсци-служити”.
Добро, и ја сам врбован. Руси су ме врбовали. Нисам добио руску стипендију, али сам врбован.
Како? Ево одговора...
Не вреди Дан националне заставе после кога одмах иде геј парада, а доносе се противпородични и антихришћански закони
Једна од последњих нада православних хришћана (не само у Србији) је да ће се, макар пред крај времена, Руско царство обновити, и да ћемо и ми, Срби, макар привремено, осетити његове благодети. И сам волим ту наду, сећајући се да је владика Теофан Нови Полтавски рекао да ће, по пророштвима руских стараца, Бог Русији дати цара ОГЊЕНЕ ВЕРЕ, ВЕЛИКОГ УМА И ГВОЗДЕНЕ ВОЉЕ… Али, као и свако православно пророчанство, и ово је – условно… Сви руски старци су рекли – ако се народ Светог Сергија Радоњешког покаје. А покајање је преумљење, промена и обнова живота у Христу. Има ли тога у Русији? Нисам прозорљив, и не знам руске душе, али, гледано по неким спољним чиниоцима, далеко је до покајања. Абортус је и даље пошаст руског друштва, а обнова религиозности, иако постоји, више је спољашња него унутрашња.
А ту је и пост. Само 2% Руса, кажу савремена истраживања, пости све постове. А Руси су некад били испоснички народ, коме се свет дивио. И то православни свет. Чувени ђакон са Истока, Павле Алепски, оставио је, у 17. веку, путопис из Русије, у коме описује како његови домаћини посте и моле се Богу. А то је заиста било невероватно…
Књигу „Апокалипса и Трећи светски рат“ објавила је Издавачка кућа „Романов“ из Бањалуке, и она се, ако је још увек има у продаји, може наћи на овој адреси: (Romanov)
Електронско издање објављујем на свом сајту да би, у ова апокалиптична времена, била доступнија што већем броју људи, а, наравно, сматрам да је штампано издање незаменљиво, за класичне читаоце, попут мене.
Пре но што је читалац скине у електронској форми, нудим неколико записа који објашњавају откуда та књига и колико је моје „апокалиптично“ писање у дубљем смислу аутобиографско. Неки од ових записа потичу од пре ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ. Некада су многи подсмевали причи о апокалипси, а данас је већ многи схватају као нашу стварност. Уосталом, да се подсетимо.
Имао сам деветнаест година, и још нисам био пришао Цркви, када сам, служећи војску у Карловцу (сада у Хрватској, а онда у СФРЈ), наслутио да се ближи последње доба човечанства, и да живимо "под сунцем сатане" (Жорж Бернанос). Написао сам, у прози, некакву поему о антихристу, коју сам касније, као и много шта друго, уништио, постајући хришћанин по речима оног епископа који је, крштавајући варварског краља, рекао: "Погни главу, Сикамбријче, и поклони се ономе што си проклињао и прокуни оно чему си се клањао". (Парафразирам, по несигурном сећању.) Био сам уверен да "нећемо још дуго". У то време, у безветрици блиског краја Титовог комунизма, купио сам прве хришћанске књиге, над чијом сам се хетеродоксношћу замислио тек касније, кад сам срео људе попут блаженопочившег владике будимског Данила.
Читао сам Соловјева, Берђајева, и књигу Мира Главуртића, "Сатана". Прешао сам преко његове апологије инквизиције, али ме је, до сржи у костима, потресло његово сведочење о демонизму савремене културе. Један по један, рушили су се моји младалачки идоли – Виљем Блејк, песник "Венчања небеса и пакла", Виљем Батлер Јејтс, члан "Златне зоре", Карл Густав Јунг, који се, од храброг рониоца у несвесно, претвара у окултисту. Одједном ми постаје јасно да је култура далеко од било какве једнозначности, да је она право минско поље значења и искушења духа... А чинило ми се да је све безбедно, и да се може дисати пуним плућима... Обрачунавао сам се са идолима своје младости – писао сам и о Блејку, и о Јунгу, и о Хесеу... Веровао сам да ће то неком помоћи. Свој оглед о Јунгу, "Проповедник мртвила", читао сам владики будимском Данилу, и он ме стрпљиво слушао и исправљао.
Да се унапред разумемо: ово није књига против вакцинисања. Такође, у њој нико не каже шта да се ради: хоће ли се неко вакцинисати или неће, зависи само од њега.
Вакцине су цивилизацијска тековина, ако су засноване на поузданим методама израде и ако је њихова примена утемељена на поверењу грађана. Али, данас се, између осталог, нуде вакцине против короне које нису довољно истражене и у које грађани немају довољно поверења. Ни код нас, ни у свету.
Ово је књига која поставља питање права на избор између хумане имунизације и насилног шприцања у доба коронократије која најављује тзв. „велики ресет“. О чему је реч?
Да ли сте знали да су, после Другог светског рата, Југословенску децу од безазлелног гљивичног обољења, званог косопасица, лечили радиоактивним зрачењем, због чега је огроман број те деце касније, кад су одрасли, добио туморе и умро пре времена? Не верујете? Ко не верује – нека чита како је микоза главе „лечена“ радијацијом: „Након Другог светског рата у Југославији је, због немаштине и лоших хигијенских услова – нарочито у колективним смештајима и руралним пределима – од микозе оболео велики број деце. Влада је именовала посебан одбор, који је на састанку у Загребу 1949. прогласио епидемију и започео активности на лечењу оболелих. Претпоставља се да је у овом периоду после рата, а до почетка организоване кампање сузбијања косопасице на овај начин лечено око 20.000 људи. Већ 1950. масовна кампања је настављена уз помоћ Уницефа, који је обезбедио финансијска средства, опрему и логистику за кампању вођену све до проналаска “гризеофулвина” 1959. године./.../ Мали пацијенти су често невољно и уз плач одвајани од породице и одвожени у специјализоване болнице, којих је у Србији било пет – у Београду, Нишу, Шапцу, Новом Пазару и Пећи./.../
Опширније: ХУМАНА ИМУНИЗАЦИЈА ИЛИ ВАКЦИНАЦИЗАМ (поклон књига - бесплатно преузимање)
академик Коста Чавошки
мр Владимир Димитријевић
ИСТИНА О СЛУЧАЈУ МР ЗОРАНА ЧВОРОВИЋА
Шта се згоди кад се ЏЕНДЕР роди
- политички ХОМОСЕКСУАЛИЗАМ као нови БОЉШЕВИЗАМ
КАНОНИЗАЦИЈА АЛОЈЗИЈА СТЕПИНЦА - ИЗАЗОВИ И ОДГОВОРИ
Фотографије на корицама:
Степинац у гостима код Павелића 1941. године,
На паради у Загребу у мају 1945, након уласка ЈНА и
Црвене армије седе Степинац, Бакарић и пуковник НКВД Рак.
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,5 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 1,94 MB)
Преузмите комплетну књигу (PDF 0,6 MB)
Преузмите комплетну књигу 2,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 1,4 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 6,3 MB (PDF)
Преузмите комплетну књигу 0,9 MB (PDF)
СВЕТОСАВСКИ СВЕШТЕНИК ПРОТА МИЛИВОЈЕ МАРИЧИЋ,
ДУХОВНИ СИН ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
Преузмите комплетну књигу 0,6 MB (PDF)
ШКОЛОКАУСТ
Како разарају наше образовање
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И СРБОЦИД
Преузмите комплетну књигу 1,3MB (PDF)
ИЗМЕЂУ ВАШИНГТОНА И ВАТИКАНА
ГЕОПОЛИТИКА СВЕТОСАВЉА
Преузми комплетну књигу 1,4MB (PDF)
ХОМИНТЕРНА И ГЕЈСТАПО
Преузми комплетну књигу 1,6MB (PDF)
Преузми комплетну књигу 1,8MB (PDF)
КЊИГЕ ОД УТРОБЕ
Записи пропалог песника
Преузмите комплетну књигу 1MB (PDF)
СВЕТОСАВЉЕ И ЛИТУРГИЈСКА РЕФОРМА
Преузми комплетну књигу: 1,5 MB (PDF) ⇒►
СА СТРАХОМ БОЖИЈИМ И ВЕРОМ ПРИСТУПИТЕ!
Преузми комплетну књигу: 0,8 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2009.
Преузми комплетну књигу: 3 MB (PDF) ⇒►
Издато: 2007.
Место: Горњи Милановац
Издавач: ЛИО, Горњи Милановац
Преузми комплетну књигу: 2.1 MB (PDF) ⇒►
Издавач
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 520 KB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.6 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1.1 MB (PDF) ⇒►
Лио, Горњи Милановац, 2007.
Преузми комплетну књигу: 1 MB (PDF) ⇒►
Преузми комплетну књигу: 670 KB (PDF) ⇒►
издавач:Лио, Горњи Милановац, 2008.
Ко је на мрежи: 132 гостију и нема пријављених чланова