Na nama je da se, svim sredstvima pravne države i građanskog otpora, borimo za slobodu i ukazujemo na gej sluge krupnog kapitala
Udarna pesnica ljudskih prava
Nikola Vrzić, novinar nedeljnika „Pečat“, ponudio je preciznu analizu onoga što se u nas zbilo tokom „gej parada“. U tekstu „LGBT politika“ (objavljenom 27. septembra 2019. godine, on je uočio da je američka imperija već odavno instrumentalizovala pokret političkih homoseksualaca, ističući da se „mapa širenja NATO-a i njegovih ambicija upadljivo poklapa s mapom širenja LGBT+ parada ponosa“, pri čemu su bivši pederasti, a sad „veselnici“ (gay), svojevrsna prethodnica američke vojske. Uostalom, kaže Vrzić, setimo se šta je govorio znameniti trbuhozborac američkog profit-carstva, Džozef Bajden, u Los Anđelesu 25. marta 2014: „Barak (Obama) i ja verujemo da su prava LGBT osoba neodvojivi deo američke promocije ljudskih prava širom sveta… Prva i najvažnija stvar koju je ova administracija uradila je to što je iskoristila svoju nadmoć najmoćnije nacije na Zemlji da stane u odbranu LGBT prava širom sveta… A to znači i da smo svoje diplomate obučili i opremili tako da LGBT prava integrišu u spoljnu politiku Amerike u 21. veku.”
Jasno? Jasno!
Gej paraderi kao vojnici američkog militarizma
Vrzić dodaje: „Bajden dalje u svom govoru iznosi pohvale na račun partnera u zaštiti LGBT prava kao što je Albanija – da, Albanija – i kritikuje one koji ta prava ne poštuju po meri američke spoljne politike – pogađate, kritika je pre svega usmerena prema Rusiji i Kini – i sve bi to još možda i moglo da se pomeša sa iskrenom borbom za ljudska prava, doduše, ovde nam na pamet opet pada zlosrećna Libija, samo da je potpredsednik Bajden i jednom rečju, a nije nijednom, spomenuo Saudijsku Arabiju. U kojoj se manifestovanje homoseksualizma – prema izveštajima Bi-Bi-Si-ja, „Gardijana“ i „Vašington posta“ – kažnjava i mučenjem, doživotnim zatvorom, pa čak i smrću./…/ Tako da nimalo ne treba da nas čudi što je taj svoj govor u Los Anđelesu, sav posvećen globalnoj američkoj borbi za prava seksualnih manjina, završio rečima: „Neka Bog zaštiti našu vojsku.“ Posle čega je, stoji u zvaničnom transkriptu, usledio aplauz.“
Vrzić ukazuje na činjenicu da „European Pride Organisers Association” – organizacija organizatora parada ponosa širom Evrope, okuplja i one zemlje koje se nalaze na nišanu NATO članstva, gotovo bez izuzetka. Od Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i naravno Crne Gore, preko Moldavije pa do one dve postsovjetske države u kojima je NATO udar na Rusiju najizraženiji, Ukrajine i Gruzije.“
U Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Kini prajdova nema. Jer, tamo nema američke okupacije. Ni meke, ni tvrde.
Ana Brnabić, gaulajtersko „ono“ okupacija Srbije
Vrzić dodaje: „Sve nas to dovodi do Srbije i Beograda koji će, pošto su imali zadovoljstvo da ovog septembra organizuju Paradu ponosa kojoj je – naravno – prisustvovao i odlazeći američki ambasador Kajl Skot, imati i naročito zadovoljstvo da kroz tri godine, 2022, budu domaćini Euro prajda, panevropske Parade ponosa. U nadmetanju za organizaciju toga pobedili smo Barselonu, Lisabon i Dablin. I sve to možda ne bi ni bilo vredno naročitog osvrta da organizatori beogradskog prajda, uz svoju prijavu na konkurs za 2022, nisu priložili i pismo premijerke Srbije Ane Brnabić u kome ona u ime Vlade Srbije pruža „punu podršku“ kandidaturi i obećava pomoć u organizaciji ove manifestacije. Zbog koje će, najavljeno je već, „glavna obeležja grada biti dekorisana duginim bojama“ a naš grad, iako nas o tome niko ništa nije pitao, sav razdragan i veseo (engleski gej). Iako bismo, iz pristojnosti, radije po strani ostavili premijerkino seksualno opredeljenje (njena lična stvar, uostalom), to ne možemo već i zbog razložne sumnje da je upala u, takoreći, moralni sukob interesa budući da funkciju koju obavlja koristi za afirmaciju sopstvenih sklonosti.“
Iako se tome, što se jasno videlo i u Valjevu i u Čačku u septembru 2019, većinska Srbija ovome odlučno protivi. Čak i naprednjaci, čije vođstvo vodi, na izvestan način, nazadnu seksualnu politiku. Razumete šta sam napisao, naravno.
Ne treba nam priraštaj, treba nam parada
Sve je to, upozorava Vrzić, u potpunoj suprotnosti sa Strategijom bezbednosti Srbije, koja je pred usvajanjem u Skupštini. Tamo piše da „sve veći bezbednosni rizik predstavlja stanje u demografskoj sferi koje karakteriše niska stopa nataliteta“, da „problemi demografskog razvoja Republike Srbije“, koji se „ispoljavaju u vidu niske stope nataliteta“, mogu „doprineti (…) starenju stanovništva i, u krajnjem, ugrožavanju samih osnova biološkog opstanka stanovništva Republike Srbije“. Tamo je rečeno da je „razvoj demografskog potencijala od primarnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane. U skladu s tim, preduzeće se intenzivno sistemsko delovanje društvenih subjekata u svim sferama demografskog razvitka, i to: povećanja nataliteta, smanjenja mortaliteta i migracija građana (unutrašnjih i međunarodnih) radi povećanja radnog i fertilnog potencijala neophodnog za reprodukciju novih generacija.“
Vrzić je jasan kad pita „kakva se to društvena klima stvara, ne poštovanjem prava manjina jer uopšte o tome nije reč, već ovako agresivnim javnim zagovaranjem opredeljenja koje (takva je, naime, biološka nužnost), predstavlja slepo crevo kada se radi o „povećanju radnog i fertilnog potencijala neophodnog za reprodukciju novih generacija“, ovo nasuprot „ugrožavanju samih osnova biološkog opstanka stanovništva Republike Srbije“.“
Zar je biološki opstanak moguć kad je partijska politika napredna, a seksualna orijentacija nazadna?
Razumete? Znam da razumete.
A politička korektnost?
Vrzić upozorava i na ludilo političke korektnosti koje nas čeka: “Što se pak budućnosti ovih procesa tiče, nastave li da idu putem kojim su krenuli, pa, nju već možemo da vidimo tamo odakle nam je i došla. Primera radi, Masačusetski tehnološki institut, čuveni MIT, studentima objavljuje uputstvo za upotrebu rodno neutralnih ličnih zamenica (ni muški, ni ženski, ni srednji rod, izmišljene su neke nove reči), izvesna Kejt Denijels na Bi-Bi-Si-ju deci predškolskog uzrasta objašnjava da ne postoji samo muško i žensko, bata i seka, nego „više od 100, ako ne i više, polnih identiteta“, a kad smo već kod obrazovanja dece, širom Amerike, pišu „Njujork tajms“ i „Gardijan“, travestiti po knjižarama deci čitaju priče kao što je „Džulijan je sirena“, sve to sa ciljem da se „deci daju glamurozni, pozitivni, i nepokolebljivo kvir uzori“…“
Ana/A Brnabić/ka najavila je da će sve te napredne nazadnosti ući u naše škole. Moraju deca pederaste da vole. Jer, pederasti, još od doba stare Grčke, vole decu. To im ime i znači: oni koji vole dečake.
Dijego Fuzaro o lakrdijaštvu paradera
Izvrsni italijanski filosof Dijego Fuzaro, u svom tekstu o „homoseksualnim lakrdijama“ (u istom broju „Pečata“), jasno kaže da je pokret „političkog homoseksualizma“ u stvari kvislinški pokret pomoćnika krupnog kapitala, koji uništava poslednje tragove ljudskosti radi trijumfa bezumne potrošnje:“Zašto su se mediji, televizije, akademski i novinarski diskursi namerili da promovišu transrodnu figuru? Kapital ima za cilj uništenje porodice: ne želi solidarne zajednice, već samo potrošačke atome (…) Kao što je Marks rekao, svaka ideologija ima naročitu šifru prikrivanja svoje suštine i predstavljanja sebe kao prirodne. Ovde je cilj uništiti ljudsku prirodu i zameniti je sitnom prašinom atoma bez identiteta kojom se može neograničeno manipulisati putem reklame i kapitala“.
Uništiti ljudsku prirodu – kakav zadatak! Prosvetiteljsko – luciferijanski, zar ne?
Smeta im mlada majka
Ako se uništi primarna socijalizacija porodice, ako pobedi obeskorenjeni „potrošač pohote“, „apolitični bespolni pojedinac“, ako slučajni susreti zamene osećajne veze, ako polni čin nije izraz ljubav nego potrošnje, ako je porodica antikapitalistička „prepreka“ koja mora biti uništena, ako su slobodno vreme, bolesti, zabava, tuga, san i java zauzeti u ime trijumfa turbo -kapitala, onda je jasno šta je cilj: ubiti čoveštvo kao takvo. Fuzaro kaže: „Mlada žena na Univerzitetu u Parmi doji bebu. Gest nežne humanosti prirodnog života. A šta se dešava? Devojka je udaljena iz zgrade: „Može da uznemiri studente.“ To je nadrealno obrazloženje (taman i da studenti imaju deset godina). Ali podrazumeva se da su homoseksualne lakrdije dobrodošle. Ne da se tolerišu već da su dobrodošle: i pozdravljene su kao suštinski emancipatorne.“
Emancipacija od izvorne ljudskosti. Opet prosvetiteljsko luciferijanstvo, zar ne? Jer, Lucifer, po njima, beše prvi prosvetitelj. A oni su iluminirani – prosvetljeni. Kapitalizam je globalna iluminacija, Luciferov vatromet. I takvi „vole decu“. A koga bi drugog? UNICEF svedoči o tome na svojim maskenbalima, gde se slavne ličnosti pokazuju u satanističkim kostimima, i sa rogovima na glavama. (ovde)
Proleterijat, prekarijat i prava veselnika (gay)
Naravno da gej parade služe za prikrivanje činjenice da je put savremenog kapitalizma put u propast -ljudi su nepotrebni, niko im ne da i neće im dati posao. Fuzaro nas uči: „Ljudi, homo ili hetero, moraju imati mogućnost da imaju posao, obrazovanje, zdravstvo… Apsurdno je da im je danas formalno zagarantovano pravo na sklapanje braka, ali da za to materijalno nemaju mogućnost. To su sve stvari koje služe da odvrate pažnju, oružje za masovno odvlačenje pažnje.“
On dodaje da kapitalistički sistem „istovremeno disciplinuje i ponižava do mere u kojoj posmatra i tretira na sličan način, kao da su identična stvarnost, škole i kompanije, bolnice i banke, finansijska ulaganja i ljudski životi, poslovni projekti i snovi o slobodi, berzanske transakcije i sentimentalna pitanja./…/ A kada se jednom izgradi ova aksiomatska osnova, lako se nameće svet fleksibilnosti i radničke nesigurnosti („apsolutni kapitalizam“ za razliku od „dijalektičkog kapitalizma“ s početka dvadesetog veka). To je liberalizovani i konzumeristički panseksualizam za atome koji vole džender zadovoljstvo, nedefinisanu rodnost i da budu bez dugoročnih veza nesvojstvenih apsolutnom kapitalizmu.“
Budimo u komi, veseli atomi!
Hiperseksualizacija i dženderizacija
Turbokapitalističko društvo mora biti, kažu ideolozi „seksualne korektnosti“, rodno neutralno i hiperseksualizovano, jer istovremeno treba uništiti prirodnu granicu između polova i desakralizovati muško–ženske odnose, lišivši ih želje za rađanjem, i naterati potrošačke atome da se haotično kreću u potrazi za novim zadovoljstvom. I tako, ad nauseam, sve do besmisla prestanka življenja u ovom svetu:“U tom smislu, krijumčareći kao prava ona prava koji su u stvari privatne želje u skladu sa antropološkim stvaranjem homopotrošača, rodna ideologija poverava pojedincu izbor seksualnog identiteta – obećava emancipaciju i, u stvarnosti, stvara otuđenost, dezorijentaciju, gubitak identiteta i sve intenzivniju potčinjenost čoveka ekonomskom nametu. Postojanje ljudske rase zavisi od postojanja heteroseksualnosti i upravo s obzirom na ovaj cilj objašnjava se postojanje polnih organa. „To ne znači“, kaže Fuzaro, „da čovek nema lično pravo i na druge oblike seksualnog ponašanja, ali znači da se heteroseksualnost ne može svesti na jednu od „orijentacija“ među mnogima“. Od nje zavisi biološki opstanak čovečanstva. A kapitalisti mu, oni iluminirani, odavno žele smrt, zvanu „zlatna milijarda“.
Rat protiv biologije
Zločinački kapitalistički poredak je rešio da uništi čoveka pustošeći njegov stvarni i simbolički svet. Opet, po Fuzaru: „Baš kao što na ekonomskoj strani liberalizam teži da sruši državna politička ograničenja, tako i sa seksualne strane on ima za cilj rastvaranje koncepta prirodne granice, rastvaranje ideje o prirodi koja nije u potpunosti razrešena u društvu i istoriji. Neoliberalni mit o transnacionalnom se ogleda i u sferi seksualnosti, u stalnom medijskom hvaljenju transrodne osobe, one koja je prešla svaku meru i svaku prirodnu granicu, svaki ostatak istorijske tradicije. Pošto liberalni transnacionalizam cilja na deregulisano i od svega oslobođeno globalno tržište, naročito od demokratske nacionalne suverenosti, onda se i transdženderizam, kao medijski model, zasniva na seksualnoj deregulaciji, uništavanju svake granice i svakog suvereniteta vezanog za prirodu i biologiju.“
Davno je rekao veliki Česterton: Rokfeleri i Rotšildi ne brane privatnu svojinu; nju brani obični čovek koji želi da se njegovo imanje jasno graniči sa imanjem njegovog komšije. A Rokfeleri i Rotšildi žele da sve međe nestanu, da bi sva imanja bila njihova.
Turbokapitalistički ludaci i politička korektnost
Sve je moguće, i sve je potrošno u svetu koji su stvorili turbokapitalistički ludaci što propagiraju prava političkih homoseksualaca. Zato nas njihove slugeranje, maskirane u politički korektne, napadaju: „Uniseks pojedinac teži ka potpunoj androginiji, jer ne sme biti ni muškarac ni žena, kako bi bio oboje odjednom. Odnosno mora da pređe sve granice i bude u stanju da bude sve bez prirodnih ili moralnih, bioloških ili kulturnih inhibicija. Homofobija je pomodni epitet kojim se ućutkavaju oni koji se usude da misle da postoje muškarci i žene i da, uprkos brojnim seksualnim orijentacijama, postoje samo dva pola. Nisu osuđeni kao homofobični samo oni koji koriste nasilje (u ovom slučaju, naravno, ispravna je puna osuda nasilništva, jer je ispravno da se osudi i kazni bilo koje nasilje), već i onih koji misle da, kako rekoh, po prirodi postoje samo dva pola.“
Ne smeš ni da misliš protiv turbokapitalističkih kvislinga,gej paradera: i to je „nama naša borba dala“.
Ako misliš PROTIV, već si nasilnik.
Šta je na kraju tunela?
Šta im je konačni cilj? Evo Fuzara: „Mondijalistička džender ideologija želi da stvori i izveze novi antropološki model, potpuno funkcionalan u neoliberalnom kapitalizmu: pojedinac bez identiteta, izolovan, beskrajno lak za manipulaciju, bez kulturne podloge, čist proizvod strategije manipulacije.“ Zato se dženderist bore protiv normalnog ljudskog jezika:“Ne možete više reći određeni pol, već samo uopšteno rod; ne možete više reći otac i majka, već roditelj 1 i 2 i tako dalje. Stvaranje novogovora je u funkciji pustošenja misli i sprečavanja mogućnosti za zamišljanje drugačije stvarnosti od one koju propagira, urbi et orbi, vladajući svetski poredak.“
Orvelovski novogovor umesto živog i slobodnog ljudskog opštenja. Naravno. Diznilend je, baš danas, samo maskirani GULAG.
Borba se nastavlja
Ali, ne budimo uplašeni. Počinjemo od vesti: „Na Porodičnoj šetnji u Čačku okupilo se oko 2.000 Čačana kako bi zajedno poručili da je porodica naša najveća vrednost.
Profesorka Radmila Živković, odbornik Dveri u Čačku je istakla da danas biti roditelj nije samo lična sreća već i svojevrstan patriotski čin. „A rađanje nije odluka samo bračnog para već stvar uslova i rađanje mora imati podršku države“, rekla je ona. Ona je naglasila da ovo nije politički skup i da je cilj okupljanja da „zajedničkim snagama sprečimo promovisanje antihrišćanskih i antiporodičnih ideologija“. Profesor dr Zoran Čvorović istakao je da neotuđivo pravo svakog roditelja jeste da vaspitava i obrazuje svoju decu i pročitao je obraćanje Vladimira Dimitrijevića. U tom obraćanju se ističe: „Politički homoseksualizam nema veze ni sa kakvim „pravima homoseksualaca“; on je protivporodična ideologija.
Ne sumnjajte u to! Savremena lezbo–feministkinja, Maša Gesen, mrziteljka Vladimira Putina, otkrila je planove političkih homoseksualaca: „Ovde se ne radi o pravima homoseksualaca na brak, već o tome, da instituciju i brak, kao takav, odnosno porodicu, treba – demontirati!“ Istomišljenici Maše Gesen ne žele da okupiraju samo Beograd. Oni su krenuli širom Srbije, pa im je stalo da okupiraju i Čačak, grad župana Stracimira i vladike Nikolaja, Tanaska Rajića i vojvode Stepe, Nadežde Petrović i Vladislava Petkovića Disa. Zato smo se ovde skupili da im kažemo: Nećete moći!“ (ovde)
Krstovdanskoj porodičnoj šetnji prethodio je niz provokativnih najava da će u Čačku biti održana protivporodična parada političkih homoseksualaca (ovde), koja je, na pokvaren način (bez najava, iznenadnim upadom na ulice uz policijsku pratnju), bila izvedena u nizu gradova Srbije. Sjajno se suprostavilo Valjevo. A evo ga i Čačak.
Ali, i pravoslavni Beograd je pružio otpor. (ovde)
Otpor se nastavlja.
Neodustajanje od borbe
„Tvrda“ ili „meka“, okupacija se nastavlja. Gej parada na čelu sa premijer/kom i ambasadorima država NATO Imperije je u Beogradu 2019. je, na sasvim postmoderan način, ono što je bila parada nacističkih okupatora u tom istom Beogradu 1941. Might is right. Ma je li možno, čudi se naš EU malograđanin. Jeste, jeste, EU malograđanine.
Nacistički militanti su, na početku Hitlerove vlasti u Nemačkoj, masovno imali „gej“ orijentaciju. Ko ne veruje, neka čita. (ovde, ovde) A nacizam je, gle čuda, u Nemačkoj nastao spojem nakaznog šovinizma i krupnog kapitala, maskiranog u nacional – socijalizam. I imao je vođu koji je verovao u ideju zvanu Jedan vođa, Jedan narod, Jedan poredak. I taj je držao duge govore narodu okupljenom na stadionima, i obećavao kule i gradove. A voleo je i auto – puteve. I koristio je borbene gejeve – SA odrede, na čelu sa Ernstom Remom, radi učvršćivanja vlasti.
Znam da me razumete, naravno.
No, takođe naravno, ništa nije izgubljeno dok sve nije izgubljeno. Prozreli smo militantne kvislinge u službi globalnog životomrzačkog kapitalizma. I to, bar za sada, nije malo. Sad se sabiramo. I sabraćemo se, ako Bog da.
A paraderi treba da znaju: oni su, da opet i opet naglasimo, kvislinzi koji nisu hteli dijalog sa srbijanskim društvom, nego su došli do političke i medijske moći zahvaljujući trenutnoj okupaciji Srbije. Za sada – mekoj; u budućnosti, sve tvrđoj, što se više bliži planetarni rat za Novi poredak. Ipak, kad se završi okupacija, oni će ostati bez javne scene; biće prostora za dijalog samo sa onima koji nisu sarađivali sa imperijalnom okupacijom.
Na nama je da se, svim sredstvima pravne države i građanskog otpora, borimo za slobodu i ukazujemo na gej sluge krupnog kapitala. Mesta u toj borbi ima za sve kojima je sloboda draža od plaćenih iluzija.
A sloboda će doći. Jer sloboda uvek dolazi.
Dr Vladimir Dimitrijević
