Vekovima je među Evropljanima za mušku seksualnu sklonost ka osobama istog pola korišćen izraz „pederastija“, koji je na grčkom značio „seksualna sklonost prema dečacima“. A onda je smišljen pojam „homoseksualac“, stvoren od dve reči koje znače „čovek“ i „pol“, tako da je iz vidnog polja nestalo izvorno značenje.
A to izvorno se, ipak, neprestano projavljuje u stvarnosti. Tako je i ovih dana, kada su engleski mediji objavili da je pravosnažno osuđen i u zatvor odveden Piter Njuel, jedan od ključnih ljudi UNICEF-a u stvaranju međunarodnih standarda za zaštitu tzv. „prava deteta“. Dotični je lišen slobode zato što je, u šezdesetim godinama svog „ljudskopravaškog“ života, nekoliko puta silovao trinaestogodišnjeg dečaka. Predstavnici UNICEF-a su, izjavama za britansku štampu, navodno, „šokirani“. A ne bi trebalo da budu, jer dotična gospoda ipak znaju šta stoji iza priče o „pravima deteta“.
PEDOFILI I „PRAVA DETETA“
Čuveni ruski analitički centar „Porodična politika“ je, u svom izveštaju o istoriji pokreta za zabranu fizičkog kažnjavanja dece, pokazao i dokazao da su pederasti (maskirani kao „pedofili“,“ljubitelji dece“) stajali na početku ovog poduhvata. Naime, od 1974. do 1982, u Velikoj Britaniji je LEGALNO delovalo pedofilsko udruženje „Razmena informacija o pedofiliji“(Paedophile Information Exchange, PIE), koje je započelo aktivnu borbu za pravo dece na seksualnu slobodu i oslobođenje od roditeljske kontrole, ne bi li olakšala svoj pristup maloletnicima. Kada je ova organizacija zabranjena, njihov posao je nastavio Piter Njuel, aktivista Nacionalnog saveta za građanske slobode kome je PIE, pre zabrane, pripadala.
Njuel je decenijama radio na tome da se, širom planete, zabrani svako, pa i najrazumnije, fizičko kažnjavanje dece, i da se deca oduzimaju od „nasilnih“ roditelja jer ih, između ostalih, čekaju „oni koji vole decu“ na Njuelov način. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta i Parlamentarna skupština Saveta Evrope oslanjali su se na Njuelove analize prilikom donošenja zvaničnih dokumenata, kojima se danas ucenjuje čovečanstvo. Njuel je bio autor, koautor i član redakcijskih saveta zvaničnih publikacija UNESKO-a i UNICEF-a. Bio je i član saveta direktora uticajne međunarodne organizacije „Informativna mreža za prava deteta“(CRIN, Child Rights Information Network) sa kojom su sarađivale mnogobrojne organizacije za „zaštitu dece“ i vlasti u mnogim državama širom sveta. Godine 2007, Njuel je bio jedan od pisaca zvaničnog „Priručnika za ostvarivanje Konvencije o pravima deteta“, koji je izdao UNICEF, ali i saradnik poznate međunarodne organizacije «Save the Children».
UNICEF NA STRANI PEDOFILA
UNICEF i dalje ide Njuelovim stopama. Tako su, u novembru 2014, doneli dokument„Ukidanje diskriminacije dece i roditelja na osnovu njihove seksualne orijentacije i/ ili gendernog identiteta“. U tom dokumentu, UNICEF, između ostalog, daje svoje definicije pojma „seksualna orijentacija“ i „genderni identitet“, osuđuje zakone različitih zemalja koje „kriminalizuju“ homoseksualno ponašanje i propagandu homoseksualizma, traži izmenu društvenih normi, a izražava takođe i zvaničnu podršku zakonodavnom priznavanju istopolnih brakova, motivišući to brigom o pravima dece. Ovaj dokument je oštro osudila Patrijaršijska komisija za pitanja porodice, zaštite majčinstva i detinjstva Ruske Crkve. Između ostalog, ruski stručnjaci kažu:“Takvi postupci nanose štetu međunarodnoj zajednici i vode podrivanju moralne legitimnosti UNICEF-a i drugih ustanova OUN. Porodica se zasniva na braku između muškarca i žene i jedan od njenih najvažnijih ciljeva je rađanje i vaspitanje dece. Upravo zato je Univerzalna deklaracija o pravima čoveka i drugi najvažniji dokumenti međunarodnog prava nazivaju„prirodnom i osnovnom ćelijom društva“. Brak između muškarca i žene i na njima utemeljena prirodna porodica neophodni su da bi se produžavao ljudski rod i svaki narod, i bez njih su nemogući istinsko ljudsko dostojanstvo i sloboda. Pokušaj da se izmene definicije porodice ili braka, i da se u njih uključe istopolne zajednice, nanose tešku štetu društvu i narušavaju osnovna prava i dostojanstvo čovekovo. /…/ Dečji fond OUN mora da zna da se deca rađaju iz zajednice muškarca i žene, a ne iz istopolnih zajednica. Najveći dečji interes sastoji se u tome da se dete rodi i vaspitava u porodici u kojoj zna svoga oca i majku koji ga štite svojom ljubavlju i brigom. Davanje dece da ih vaspitavaju istopolni parovi je teško narušavanje prava i legitimnih dečjih interesa. Na taj način, pozivajući na legalizaciju istopolnih zajednica u vezi sa vaspitanjem dece, UNICEF, uprkos svom mandatu, ne pomaže zaštiti dečjih prava, nego njihovom suštinskom narušavanju.“
Pametnom dosta. Ali, globalisti već decenijama vode rat protiv pameti. Slučaj Njuel jasno govori o tome.
SEKSUALNI REVOLUCIONARI
Ugledni američki mislilac i javni delatnik, Stiven Baskervil, jasno nam kaže o čemu je reč. Reč je o revolucionarnoj politici seksualnosti koju sprovode globalisti:“Seksualna sloboda je neodvojiva od političkog radikalizma, jer je seksualna sloboda (kao što roditelj svakog adolescenta zna), sama po sebi, vid pobune i lako se politizuje. Rušenje seksualnog uzdržavanja i „tabua” je samo po sebi cilj, jer se suprotstavlja konvencijama i autoritetu i tako obezbeđuje „moć”. „Tvoj abortus može biti čin pobune i osnaživanja”, izjavila je jedna feministkinja. „To je čin pomoću kog možete da potvrdite sebe... Ja se nadam.... da ćete se uz pomoć abortusa povezati sa svim ženama. Po vezaćete ono što je najintimnije u vama sa onim veoma važnim u politici, i spoznaćete svoju moć.” Svakako, ne vide svi samoidentifikovani homoseksualci svoju seksualnost kroz izrazito politički smisao. Iako je i homoseksualnost vid političkog iskaza, lezbejstvo je očiglednije politizovano i za mnoge predstavlja lični aspekt feministič ke ideologije: „Feminizam je teorija, lezbejstvo je praksa”, reči su koje se pripisuju Ti-Grejs Atkinson. „Za mnoge današnje fe ministkinje, lezbejstvo je mnogo više od seksualne orijentacije... Ono je...’ideološko, političko i filozofsko sredstvo pomoću kog će se žene osloboditi heteroseksualne tiranije’.” Sredstva i ciljevi predstavljaju deo unutar skladne celine, u okviru koje se seksualne i političke pobude prepliću kao međusobno ojačani oblici pobune. To je rezultiralo otvorenim revoltom zarad revolta – ili, kako su to revolucionari poput Trockog i Maoa nazivali, „permanentnom revolucijom”. J. Majkl Džons je pokazao kako su se seksualni radikalizam i politički radikalizam u prošlosti podudarali, uključujući najnasilnije prevrate poput Francuske i Ruske revolucije. „Ako seksualna revolucija nije sasvim sinonimna sa revolucijom u modernom smislu,” zapaža on, „ona svakako jeste sinhrona”. Feministkinje su dugo bile blisko povezane sa boljševicima, a pre toga sa jakobincima. Slično tome, homoseksualci imaju dugogodišnju vezu sa fašizmom, uključujući i nacizam. „Gej muškarci su bili u središtu svakog velikog fašističkog pokreta... – uključujući i ubijanje gejeva gasom unutar Trećeg rajha”, piše Johan Hari. „Mnogi vodeći elementi gej kulture – kult tela, veličanje snažnih, fetiš prema autoritativnim ličnostima i surovosti – čine močvaru u kojoj virus fašizma može da se širi.” Ukratko, seksualni radikalizam ne zahteva samo otvorenu seksualnu slobodu. Ova ideologija koristi seksualno oslobođenje da ohrabri pobunu adolescenata i nezadovoljstvo odraslih. Kao što vidimo na primeru ideologija prošlog veka, ovo je recept za autoritativnu vladu i odlučno, sistematsko gonjenje „ugnjetavača”. To je upravo ono čega smo svedoci i na verskom i na svetovnom planu. /…/ Sve češće smo svedoci direktnog sukoba između seksualne slobode i verske slobode. U zapadnim demokratijama, skoro sva glavna ograničenja verske slobode danas potiču od proširenog seksualnog programa: – ulični propovednici bivaju hapšeni zbog izražavanja uverenja o seksualnom moralu; – službenici vlade i matičari gube svoja radna mesta ukoliko odbiju da ozvaniče istopolne brakove; – preduzetnici i stručnjaci bivaju tuženi i ostaju bez posla ukoliko odbiju da posluju protivno svojoj savesti; – katolička agencija za usvajanje je zatvorena zbog svojih verskih načela; – vatrogascima hrišćanske veroispovesti je naređeno da učestvuju u političkim demonstracijama koje se rugaju njihovoj veri, a policiji je naređeno da izloži političke simbole u policijskim stanicama;– kućno obrazovanje je utihnulo zahvaljujući školskim vlasti ma koje sprovode sve seksualizovaniji nastavni plan i program; – direktive Evropske unije dozvoljavaju da fizička lica budu novčano kažnjena zbog izražavanja svojih verskih i političkih uverenja o seksualnim pitanjima. Čak i Ujedinjene nacije prepoznaju pretnju. „Hrišćanstvo je... pod pritiskom svetovnog, posebno u Evropi”, kako ističe Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija. „Ovaj vid predrasuda o hrišćanstvu i verskim idejama, koje postoje i u Evropi i u Sjedinjenim Američkim Državama, uglavnom se tiče pitanja povezanih sa seksom, brakom i porodicom, o kojima su katolička, muslimanska i pravoslavna crkva zauzele stav.”Ukoliko izražavanje moralnih uverenja sada predstavlja „diskriminaciju” protiv seksualnih radikala, onda nije netačno reći da seksualna sloboda i verska sloboda sada stoje licem u lice, i čini se da kompromis nije moguć.“(http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/letopis_501_3/12%20Baskervil.pdf);https://www.youtube.com/watch?v=SEWi_DxXs8s)
Šta je, dakle, rekao Baskervil?
Da je „LGBT revolucija“ u ovom trenutku na vrhuncu svog besa u ratu protiv Čoveka i Čoveštva, kao i protiv svake tradicionalne religioznosti, koja se opire raznim vrstama izopačenosti. Oni se neće smiriti dok unište porodicu, i dok sve nas, koji želimo da živimo kako je Bog blagoslovio, ne sateraju u mišje rupe. Najnoviji slučaj profesora prava sa Univerziteta u Novom Sadu, Branislava Ristivojevića, o tome jasno govori.
SLUČAJ RISTIVOJEVIĆ
Profesor je nedavno tužen, pred Višim sudom u Novom Sadu, zbog teksta o nakaradnom zakonu protiv nasilja u porodici koji je prošle godine objavio na sajtu Nove srpske političke misli. Iza tužbe stoji poverenica za zaštitu rodne ravnopravnosti, kojoj je smetalo to što je Ristivojević ukazao na revolucionarno – feminističku „utemeljenost“ takvog zakona.(http://www.nspm.rs/kuda-ide-srbija/nasilje-u-porodici-i-nasilje-nad-porodicom.html)
U tekstu „Godina 1947“, Miša Đurković kaže: “Gospodin Ristivojević i ja pripadamo generaciji koja se u mladosti borila protiv komunizma i verovala da ćemo živeti u društvu liberalne demokratije, gde su sloboda govora i naučnog stvaralaštva garantovana prava. Vaspitani smo da je patriotizam vrednost i da je naša obaveza da najbolje i najpoštenije radimo svoj naučni i javni posao. Da kritikujemo ono što ne valja, bez straha da ćemo za to odgovarati, novčano, krivično ili na bilo koji drugi način. No, savremena društva, ponekad iz različitih razloga, bilo unutrašnjih ili spoljnih, skliznu u autoritarizam i ukinu slobodu govora i naučnog rada. Ako je srpsko društvo rešilo da ide u tom pravcu (možda je i to jedan od novih uslova za evropske integracije?), onda je red da nam se to na vreme objasni. Molim, dakle, ljude koji vode ovu državu da reše hoće li da prave liberalnu demokratiju u kojoj se poštuju ustavom garantovane slobode govora i naučnog rada, ili će ići u pravcu njihovog ukidanja koji svojim radom udarnički trasira gospođa poverenica.“( https://stanjestvari.com/2018/02/24/godina-1947/)
Ko je mogao da veruje da će posle verbalnog delikta, koji je uveden radi zaštite „imena i dela Josipa Broza Tita“, u Srbiji, tridesetak godina posle Brozove smrti, biti uveden „dženderistički“ verbalni delikt?
Ristivojevićeva krivica je, kako rekosmo, samo u tome što je naučnom analizom utvrdio da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, veoma razoran po porodične odnose, nespojiv sa drugim našim zakonima, zasnovanim na Ustavu, koji porodicu štite kao vrhovnu vrednost društva, pri čemu za takav antizakon odgovorna ideologija radikalnog feminizma. U svojim analizima, on je ukazao na problematične pojmove kakvi „mogući učinilac nasilja“ i „procena rizika od nasilja u porodici“ i ustanovio da je reč kvazikrivičnopravnim kategorijama, koje omogućuju policiji, treniranoj kod radikalnih feministkinja, da procenjuje ko će u budućnosti počiniti „porodični zločin“, i protiv njega „preventivno“ delovati, kao u filmu „Minority Report“.
ŠTA DA RADIMO?
Kako šta? Naravno, da se borimo. Mudro, odmereno, zakonskim sredstvima; ali i molitvom i hrišćanskim svedočenjem, jer ja zakon Božji iznad svih lažnih zakona globalističke bande koja pedofiliju hoće da pretvori u priču o pravima dece, i da njuške poput Njuela dovedu na vlast širom sveta.
Svi pod steg Pravde, Istine i Ljubavi, na kome piše sveto ime: PORODICA!
Na fotografiji u naslovu: Peter Njuel
Dr Vladimir Dimitrijević
