Vi antiprogresivni čitaoci, vi niste znali da su se pojavile genijalke koje su rešile da preprave Sveto Pismo – radikalne feministkinje i LGBT propagandistkinje, koje su „otkrile“da je biološki pol nevažan, a da je bitan „gender“. „Rod“ je društveno konstruisani pol. Nije Bog stvorio muškarca i ženu koji su čovek, nego iza toga stoji tiransko patrijarhalno društvo koje nas „konstruiše“ kao takve. Zapad, koji se odrekao i Boga i normalnosti, prihvatio je ovo ludilo, i na Vikipediji sad piše da među ljudima ima oko sedamdeset vrsta raznih „rodova“
ČITAOCI „STANJA STVARI“ POJMA NEMAJU
Sprema nam se, po svemu sudeći, u 2018, novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti, iza koga uglavnom stoji revnosna amerikanska „borka“ za Novi poredak u Srbiji, ministarka Zorana Mihajlović sa svojom ekipom radikalnih feministkinja. Javna rasprava o predlogu zakona trajala je do 31. decembra 2017. Pred nama je još jedan revolucionarni korak u preobražavanju zaostale i zatucane Srbijice u uzornu EU zemlju. Većina ni ne sluti kakve će usvajanje tog zakona posledice imati: njegove teze moraće biti „implementirane“ svuda, od vojske i policije do obrazovanja.
Pa, o čemu je reč?
Zaostali, zatucani i mračnjački orijentisani, anti-EU čitaoci! Vi nemate pojma! Do sada ste, kao i svi fanatici, mislili da među ljudima postoje dva pola, muški i ženski, i tako ste, suštinski, stajali na stanovištu hrišćanskog predanja, izraženom u osnovama socijalne koncepcije Ruske Pravoslavne Crkve: „Razlika među polovima predstavlja poseban dar, koji su ljudi dobili od svog Tvorca: I stvori Bog čoveka po obrazu Svojemu, po obrazu Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih (1. Mojs. 1; 27). Budući da su u istom stepenu nosioci obraza Božijeg i ljudskog dostojanstva, muškarac i žena su stvoreni zato da bi se u ljubavi celovito sjedinili jedno sa drugim: Zato će čovek ostaviti oca svojega i mater svoju i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo (1. Mojs. 2; 24). Vaplotivši prvobitnu volju Gospodnju o tvorevini, bračni savez koji je On blagoslovio postaje sredstvo produžetka i umnožavanja ljudskog roda: Rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njome (1. Mojs. 1; 28). Osobenosti polova ne svode se samo na razlike u telesnoj građi. Muškarac i žena pojavljuju se kao dva načina postojanja u jednoj ljudskoj prirodi. Njima je neophodno opštenje i uzajamno dopunjavanje.“
Ali, vi antiprogresivni čitaoci, vi niste znali da su se pojavile genijalke koje su rešile da preprave Sveto Pismo – radikalne feministkinje i LGBT propagandistkinje, koje su „otkrile“da je biološki pol nevažan, a da je bitan „gender“ (naše feministkinje su taj pojam prevele kao „rod“, iako reč „rod“ u srpskom jeziku ima sasvim drugo, prisno značenja, i jezgro je iz koga potiču mnoge ključne reči: od porodice do rodoljublja). „Rod“ je društveno konstruisani pol. Nije Bog stvorio muškarca i ženu koji su čovek, nego iza toga stoji tiransko patrijarhalno društvo koje nas „konstruiše“ kao takve. Zapad, koji se odrekao i Boga i normalnosti, prihvatio je ovo ludilo, i na Vikipediji sad piše da među ljudima ima oko sedamdeset vrsta raznih „rodova“.
Rugajući se besmislu, jedan poslanik Bundestaga se tri minuta obraćao svojim kolegama i koleginicama u skladu sa „političkom korektnošću“: „Drage dame, draga gospodo, dragi homoseksualci, drage lezbejke, dragi androgini, dragi bi-rodni, dragi rodno-varijantni, dragi rodno-kvirevi…“
U SAD postoje kampovi za rodno neutralne dečake koji nose haljine, nastavnik je u Engleskoj ostao bez posla jer se sa „devojke“ obratio grupi u kojoj je bila i „transrodna“ devojčica što sebe smatra dečakom, a u Nemačkoj u zvaničnim dokumentima, pored pojmova „muškarac“ i „žena“ postoji i „treći rod“.
KAKO ĆE IZGLEDATI NOVO VASPITANJE?
Jeste li čuli za „rodno neutralno vaspitanje“? Niste? E, pa, ako Skupština Srbije usvoji niz zakona i nacionalnih strategija koje su pisale radikalne feministkinje, čućete i za to. Jer, one, kao što rekosmo, ne priznaju razlike između polova, ni biološke, a kamoli psihološke. Sve je to puka društvena konvencija. U svojoj knjizi „Kritika radikalnog feminizma“, Slobodan Antonić je to pokazao, a nedavno je istakao i sledeće: „Rodno neutralni vaspitači ne priznaju naučne nalaze psihologa koji su utvrdili da se dečaci u svim kulturama radije igraju sa dečacima, u grupi, na širokom terenu, štapovima i kamenjem, a devojčice međusobno, u paru, na užem zemljištu, krpicama ili listovima“.
Godine 2016. kod nas se pojavila, u izdanju „Kreativnog centra“, knjiga Kristine Henkel i Mari Tomičić „Pružite detetu STO mogućnosti umesto DVE“, koju je takođe analizirao Antonić. Kristina Henkel je inače „konsultant za rodno neutralno vaspitanje u švedskim vrtićima i školama“. U knjizi se preporučuje da se mališani ne nazivaju dečak ili devojčica, nego samo dete, i da im se ne govori on i ona, nego samo ono. Vaspitači i roditelji nipošto ne smeju decu da razvrstavaju po polu, nego podelu treba vršiti na kratkokose i dugokose, smeđooke i plavooke. I bajke se moraju menjati: vuk postaje vučica, a Sneško Belić se zove Sneška. Otac i majka se nikad ne nazivaju kao nekad, nego su uvek i jedino roditelji. Važno je da se dečaci oblače u haljinice i igraju lutkama, ma koliko se tome protivili; devojčice treba da se igraju muških igara. U toaletu dečaci treba da mokre sedeći, a devojčice stojeći. Dečaci treba da se igraju u paru i u manjim grupama, a devojčice po tri i u većim grupama.
Glavni cilj je seksualizacija dece. Autorke priručnika u izdanju „Kreativnog centra“ ističu: „Deca imaju pravo na svoju seksualnost i na to da je iskazuju bez osećaja stida ili krivice. Objasnite deci da je piša njihova i da sami odlučuju ko sme da je dodirne i na koji način“. Kad dečak poljubi devojčicu, to nije nešto „romantično“, nego znači nametanje heteroseksualnosti, jer „dečaci mogu biti zaljubljeni u dečake, a devojčice u devojčice“ pri čemu postoje „porodice duginih boja“ sa „dve mame“ i „dvojicom očeva“. U bajkama princ i princ mogu živeti srećno do kraja života.
Analizirajući dokumentarni film o EUropskom „rodno neutralnom“ vaspitanju, Slobodan Antonić opisuje scene iz jednog vrtića – umesto lutkama, deca se igraju „rodno neutralnim“ figurama životinja, a slikovnice i bojanke koje prikazuju junake bajki ili superheroje su specifične: Spajdermen sedi spuštenih gaća na toaletnoj šolji, Betmen igra balet sa bebom u kengur-nosiljki, Žena-mačka je partnerka muškarca obučenog u kostim Snežane, Uspavana lepotica rukom odguruje princa koji je došao da je probudi poljupcem, zla veštica Grdana i Snežanina zla maćeha lezbejski su par koji gaji dvoje ćavolčadi.
Pošto Srbi uglavnom ni ne shvataju šta im se sprema, Slobodan Antonić ih upozorava: „Ma pustite šašave Šveđane, sve to daleko je od Srbije i naše realnosti – reći ćete. Mnogi su čuli za naš Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti iz 2017. godine, po tome što čl. 61. st. 10 predviđa kaznu od 1.500.000 dinara za prosvetne ustanove koje nisu obezbedile „korišćenje rodno osetljivog jezika u udžbenicima i nastavnom materijalu“ (čl. 35, 4.2). „Rodno osetljivi jezik“ na politkorektnom novogovoru podrazumeva obavezu da govorite i pišete: „školska redarka“, „davačica krvi“, „vršilica dužnosti“, „vlastodržačica“, „drvosečica“, „mašinovođica“ i slično.“
Ovo je put u EU, koji, kao i smrt, kod nas nema alternativu. Ali, stvarnost se ipak opire.
RAT PROTIV NASILJA NAD JEZIKOM
„Borke“ za rodnu ravnopravnost već odavno traže da se u srbskom jeziku paralelno koriste izrazi tipa „vojnik/vojnikinja“, „psiholog/psihološkinja“, a sve sa jednim ciljem: da se uspostavi „rodno neutralan“ jezički izraz. Ovom nasilju nad jezikom odlučno se, u oktobru 2017, suprotstavio Odbor za standardizaciju srpskog jezika SANU. Najveći stručnjaci su jasno ukazali na činjenicu da „pogled na svet, sistem kulture ili društveni sistem nisu uslovljeni pukim postojanjem ili nepostojanjem određenih gramatičkih kategorija, te se oni stoga ne mogu ni menjati njihovim uvođenjem ili insistiranjem na doslednosti njihove upotrebe“. Istaknuto je da „rodna neutralnost generičkog muškog roda u srpskom jeziku nije pretpostavka, već lingvistička činjenica: gramatički i prirodni rod imenica u srpskom jeziku nisu identični“ pri čemu „gramatike srpskog jezika u zvaničnoj upotrebi kažu da imenice koje znače vrstu, zvanje ili zanimanje označavaju bića oba pola (čovek/ljudi, pas, golub, pisac, sudija…).“ Nakaradno pravljenje ženskih imenica za razna zanimanja značilo bi da su svi naši zakoni, od Ustava do Zakona o ravnopravnosti polova, „rodno diskriminatorski, jer se u njima ne koriste dosledno oblici ženskog roda“.
Srpski lingvisti jasno kažu: „Gramatička kategorija ženskog roda nije jedino sredstvo za obezbeđivanje vidljivosti žena u srpskom ili bilo kom drugom jeziku, niti pak može uticati na diskriminaciju ili ravnopravnost žena. Ravnopravnost ne zavisi od upotrebe pojedinih gramatičkih kategorija, već od konteksta u kome su one upotrebljene, odnosno – od značenja celine teksta.“
Normiranje jezika se ne može zasnovati na pukom slanju poželjnih političkih poruka, naročito ako se to kosi sa naučno utvrđenim činjenicama ili urušava strukturu nekog jezika. Odbor je istakao: „Oblike ženskog roda za imenice koje znače profesije treba upotrebljavati tamo gde je njihova upotreba u skladu sa postojećom normom i dobrom jezičkom praksom. Kada je reč o oblicima ženskog roda za označavanje profesija koji nisu normirani ili uobičajeni u jezičkoj praksi, ispravno je koristiti generički muški rod (npr. borac, pilot, akademik), jer njegova upotreba nikako ne implicira diskriminaciju žena, već podrazumeva svet o jednakoj društvenoj (ljudskoj) vrednosti muškarca i žene.“
Naročito je naglašeno da se mora izbegavati nakaznost „novogovornih“ konstrukcija: „Korišćenje paralelnih formi ili navođenje forme u muškom rodu sa oznakom za nastavak u ženskom rodu nepotrebno opterećuje rečenicu, uz sasvim izglednu mogućnost njenog dovođenja do apsurda (Svi prisutni/prisutne na ovoj proslavi bili/bile su nedvosmisleno razočarani/razočarane itd.), te ih zbog toga ne treba koristiti.“
Naš jezik se buni protiv nasilja nad sobom!
PORUKE STIVENA BASKERVILA
Početkom decembra 2017, u organizaciji Instituta za evropske studije iz Beograda, a u saradnji sa Maticom srpskom, Katenom Mundi i Centrom za porodicu, gostovao je Stiven Baskervil, profesor političkih nauka na koledžu Patrik Henri. Vodeći američki stručnjak za pitanja razvoda, starateljstva i porodičnih sudova, na srpskom jeziku je objavio knjige „Rodna ravnopravnost i problem ljudskih prava“ i „Nova politika seksa“.
Baskervil je, na svom predavanju u Matici srpskoj, istakao da ideologija „rodne ravnopravnosti“ koristi moć seksa kao svoj glavni politički instrument i oružje. Jedan istraživač naziva je „erotskom ideologijom“. Ova ideologija je preformulisala starije pokliče o socijalnoj pravdi u ambicioznije zahteve za ono što se sada naziva „seksualnom pravdom“. Pored toga, sredstva kojima se ovo postiže uključuju krivično-pravni sistem. Seks je uvek političan, proklamuju politički fundamentalisti na strani neoliberalnog kapitalizma. Smatra se da su seksualna prava neodvojiva od ekonomskih, socijalnih, kulturnih i političkih prava, a to su prava koja država štiti. Uz pojačano nezadovoljstvo, „seks-levičari“ šire mržnju prema ograničenjima, autoritetu, uz žeđ za neograničenom slobodom i osvetom, slično kao kod ideologija prethodnog veka poput komunizma, koje su nudile „klasnu mržnju“. Reč je o nasilničkim ideologijama zasnovanim na mržnji i nezadovoljstvu. Nezadovoljstvo nije usmereno ka konkretnom pojedincu koji bi mogao biti zvanično optužen i osuđen za počinjene zločine, uz pomoć ustanovljenih procedura i opipljivih dokaza, već protiv svih pripadnika neke „ugnjetavačke grupe“, kakvi su „patrijarhalni muškarci“, s čim u vezi moraju biti smišljeni novi zločini i nova opravdanja za kažnjavanje. Nezadovoljstvo opravdava želju za pobunom protiv postojećeg poretka, za rušenjem postojećih institucija, i uspostavljanjem novog reda, u kome bi revolucionari bili glavni i koristili svoju novu moć da kazne one za koje misle da su im naneli zlo, a koji su u ovom slučaju, čak i u većoj meri nego u slučajevima iz prošlosti, samo obični ljudi koji gledaju svoja posla.
Oko Zakona o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji, Baskervil je rekao:
„U vašem je zakonodavstvu samo prekopirano ono što se već radi u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Karakteristika tih zakona je da definišu porodično nasilje veoma široko: da bi nešto bilo proglašeno nasiljem nema potrebe za fizičkim kontaktom, to može biti uvreda ili i manje, i nema nikakve veze sa onim što nasilje u klasičnom smislu znači.
Ovi zakoni ohrabruju supružnike da prilikom razvoda iznose lažne optužbe i da na osnovu njih, jedan supružnik, a to je najčešće otac, bude potpuno udaljen iz porodice. Ne samo razveden, nego i razdvojen od dece. Posledica primene ovog zakona nije ono što bi bilo normalno u slučaju nasilja – meseci ili godine zatvora, nego uklanjanje supružnika iz porodice, doma i od dece. Svrha je očigledna: udar na porodicu.
Postoji i druga posledica, sistemska, a to je da uvedete sistem u kome neko može da bude kažnjen bez pravosudnog procesa, prezumpcije nevinosti ili dokaza! To je totalitarizam. Još jedna važna odlika je to što totalitarizam zadire u privatni život i njegov najintimniji deo-porodicu. Ne postoji totalitarnija stvar nego da upadnete u nečiji dom, rasturite porodicu i uzmete decu. Vi više ne upravljate svojim ličnim životom!
Pravni sistem, odnosno socijalne službe pod izgovorom zaštite dece preuzimaju kontrolu nad svakim članom domaćinstva pojedinačno. Pošto su se za to stvorili preduslovi, tako što je oslabio tradicionalni moral i uloge familije, crkve i vere, u taj vakuum su ugurane socijalne službe, iako one nemaju adekvatno i neophodno pravničko obrazovanje.
Dobar deo ovoga o čemu pričamo je ideološki motivisano radikalnim ideologijama koje promovišu razne nevladine organizacije. A većina NVO i u Srbiji i drugim zemljama centralne i istočne Evrope se finansira iz fondacija i od vlada zemalja zapadne Evrope i Severne Amerike. To su NVO koje promovišu feminizam i radikalne seksualne ideologije. Nisu nevladine, kako se predstavljaju, već pod uticajem drugih vlada.“
Koji čita, da razume. I da se ne predaje.
Dr Vladimir dimitrijević
