O NEOPROSTIVOM GREHU
Gospod Isus Hristos je rekao odraslima da, ako se ne vrate i ne budu kao deca, neće ući u Carstvo Božje; i rekao je da treba pustiti decu da dolaze k Njemu, jer takvi nasleđuju večnost. Hristos je Bog dece, i posvedočio je da je bolje onome ko sablazni jednog od malih što veruju u Njega da, s kamenom o vratu, potone u dubinu morsku.
Postoji samo jedan greh koji Dostojevski nije praštao svojim junacima: to je nasrtaj na decu, gaženje njihove nevinosti i lepote. Zato Svidrigajlovu iz „Zločina i kazne“ i Stavroginu iz „Zlih duhova“ nije dao pokajanje. Obojica su uvredila decu, i obojica su se ubili.
Zato je potonja granica ljudskosti u jednom društvu vezana za odbranu dece; ta granica se zločinački kobno pređe putem napada na čistotu najmlađih, putem razaranja njihovog nežnog kosmosa.
Zato što je Ministarstvo prosvete u Vladi Srbije, u ime EUrope, stalo na stranu onih koji žele da našoj deci uzmu detinjstvo, propagirajući im jednu antihristovsku ideologiju i lišavajući ih čednosti, ovu zemlju čekaju teške kazne Božje. A Božja kazna nastaje kad se Gospod povuče i pusti ljude da žanju ono što su sa đavolom sejali. I ako mi, pravoslavni Srbi, kojima su duše našeg podmlatka draže od EU ideologije „u se, na se i poda se“, ne ustanemo da branimo svoju decu od onih koji žele da ih razvrate, onda se svima nama bliži propast. Jer, Sveti Sava i knez Lazar sa Nebeskom Srbijom neće dozvoliti da se ova zemlja, osveštana suzama podvižnika i krvlju mučenika, skrnavi razaranjem dečjih duša.
Čitalac pred sobom nema kratak članak, nego neku vrstu male studije koja nastoji da, iz više raznih uglova, osvetli najnoviji poduhvat srbijanskih EU izmećara na vlasti. Zato molim čitaoca za svakovrsnu pažnju, jer su ovi redovi pisani uz veliko trošenje uma i bol srca, cele Stradalne sedmice, a završeni su na Veliki petak, dan kada se sećamo Judinog poljupca u Getsimaniji i Hristovog stradanja na Golgoti. Poruka teksta je jasna, i neka se opet čuje: ako ne ustanemo u odbranu svoje dece, za koju je Hristos raspet i vaskrsao, bićemo Jude koje neće stići da troše antihristovske EU srebrnjake. Jer se Judina sudbina zna.
Neka ovi redovi budu poziv na duhovni i moralni ustanak u ime naših najmlađih, jedine nepotrošene srbske budućnosti!
ŠTA NAM SE DESILO? PRVA ZAPAŽANJA
U svom tekstu, objavljenom u „Večernjim novostima“ 12. aprila 2017, dr Slobodan Janković ističe: “Posle školigrice, izbacivanja kazne iz vrtića, a u najvećoj meri i iz školstva, uvođenja tzv. afirmativne akcije, tj. upisivanja Roma na fakultete bez potrebnog uspeha u školovanju i na prijemnom ispitu, uz nastavak slične prakse prilikom polaganja ispita, sada se Ministarstvo prosvete Vlade Republike Srbije sprema da promoviše nestanak dečaka i devojčica — tj. teoriju roda, prema kojoj su dečaci i devojčice, sutra muškarci i žene, samo društvene izmišljotine. /…/ Ovaj program dolazi kao deo projekta UNICEF „Škola bez nasilja”, koji je počeo davne 2005/6, a koji od 2012. sprovodi Jedinica za prevenciju nasilja. Promoviše se seksualna različitost, samozadovoljavanje (dodirivanje sopstvenog tela od najmlađih dana)… Rezultati borbe protiv nasilja su, na žalost, poznati većini roditelja školske dece i gotovo svim nastavnicima. Uprave škola se trude da svim sredstvima zataškaju najgrublje nasilje koje je poprimilo razmere epidemije i zaštite upravo nasilnike, ne bi li imali što bolju ocenu Ministarstva. Osim toga, društvo je sve bahatije i siromašnije, raste i broj samoubistava. Tu će se pod izgovorom borbe protiv seksualnog nasilja promovisati kako oni rođeni sa muškim polnim organima treba da nose haljine i suknje i da mogu da biraju da li da se zaljube u dečaka, u devojčicu ili ko zna, možda u nešto što je putu da izmeni pol, da devojčica treba da izabere između dve devojčice onu koja joj se više sviđa…“
I dr Miša Đurković u „Politici“ od 13. aprila podiže svoj glas u odbranu zdravog razuma: “Kada je prošle godine u novembru po hitnom postupku, bez ikakve javne rasprave, usvajan takozvani Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, ukazao sam na to da će on biti iskorišćen za dalje razaranje porodice i porodičnih odnosa u Srbiji. U zemlji u kojoj je prosečna starost 43 godine i u kojoj se s pravom kuka da odumiremo kao nacija, donet je još jedan zakon koji destimuliše stupanje u brak i zasnivanje porodice. No donošenje ovog zakona je iskorišćeno i kao odskočna daska da se u prosvetni sistem Srbije provuku i razne druge stvari koje sa temom nasilja u porodici uglavnom nemaju ništa./…/Pripremljeni su posebni priručnici za ovu vrstu nastave kroz desetak predmeta, a učiteljima i nastavnicima je stigla instrukcija da se ova vrsta „nastave“ ubacuje umesto redovnih časova.
Kad se, međutim, otvore ove pozamašne knjige uočava se da je takozvana borba protiv nasilja u porodici zapravo zamišljena i realizovana kao borba za promociju homoseksualizma i pornografije, za podsticanje dečje seksualnosti, za podsticanje eksperimenata u tom polju, kao i za opanjkavanje tradicionalne porodice. Oko 50% materijala promoviše homoseksualizam i pornografiju. U priručniku za biologiju deca mogu da nauče kakao se pravilno izvodi francuski poljubac, ali i sledeće: na pitanje „Da li je tačno da postoji muški i ženski kondom? Čemu služi ženski kondom?“ daje se odgovor: “I devojke koje vole devojke koriste zaštitu kad vode ljubav. Nekada je važno imati u vidu da se žene lezbejske orijentacije možda nisu uvek identifikovale kao lezbejke, te imaju i svoju seksualnu predistoriju kao „strejt“ osobe. U okviru lezbejskog ljubavnog odnosa, sredstvo zaštite su folije od lateksa ili poliuretanske (vrlo tanke, od meke plastike), kvadratnog oblika, koje se koriste da se pokriju ženske genitalije ili anus tokom oralnog seksa. Pomažu kao barijera da se spreče polno prenosive bolesti.“ Zatim se detaljno opisuju oralni i analni seks i orgazam.“
Đurković dodaje da se u ovim ideološkim „paketićima“ nalaze veoma čudni „pokloni“: “Religija se određuje kao jedan od osnovnih izvora muškog nasilja nad ženama, a masturbacija preporučuje kao nešto sasvim prirodno i potrebno. Deci se objašnjava da su seksualnost i seksualni izbor dinamične i nestalne kategorije koje stalno treba preispitivati itd./…/Na kraju treba reći da na pitanje da li je porodica sigurno mesto, autori odgovaraju da je porodični dom u stvari najopasnije mesto u današnjem društvu!?“
Kako smo došli do ovakvog, najcrnjeg danas?
ZAŠTO JE NEOLIBERALNOM KAPITALIZMU POTREBNA MORALNA RAZGRADNJA ČOVEČANSTVA?
„SLOBODNI SEKS“ U DRUŠTVU ROBOVA
Poništavajući sve identitete, da bi svaki čovek bio atomizovani potrošač, neoliberalni kapitalizam udario je pre svega na porodicu i njenu osnovu, muško – žensku ljubavnu uzajmnost. Uništiti klasičnu porodicu i homoseksualizovati čovečanstvo znači osloboditi se „viškova deca“ zarad stvaranja „zlatne milijarde“ i dobiti idealne potrošače, kakvi su, po davno obavljenim istraživanjima, „gejevi“ (na srbskom: „veselnici“). Zato nije slučajno da ovo što se sada zbiva u Srbiji, konclogoru perifernog neoliberalnog kapitalizma, ima svoje davne začetke u SAD, koje su prve bile na udaru „vrlog novog sveta“.
U svojoj studiji „LIBIDO DOMINANDI / SEKSUALNO OSLOBOĐENJE I POLITIČKA KONTROLA“, američki filosof kulture Majkl Džouns uočava da su globalističke elite još od 18. veka koristile seksualno razuzdavanje masa radi lakše političke kontrole nad njima (setimo se robova koji greše pod budnim okom Velikog Inkvizitora). On zapaža: „Kao i privreda slobodnog tržišta, tako su i prve ozbiljne ideje o korišćenju seksa kao oblika društvenog nadzora isto nastale tokom Prosvetiteljstva. Ako je kosmos mašina čija je osnovna sila gravitacija, društvo je mašina čija je pokretačka sila lični interes, i čovek, takođe, pošto više nije svetinja, postaje mašina čiji motor radi na strasti. Odatle nije daleko do zaključka da onaj ko kontroliše strasti kontroliše čoveka“. Zato je Oldouz Haksli je u predgovoru za „Vrli novi svet“ odmah posle Drugog svetskog rata zapisao da će političke i privredne slobode postepeno da se smanjuju, dok će, seksualne slobode da rastu.
IZ ISTORIJE SEKSUALNOG VASPITANJA
Poznati seksolog, ideolog seksualne revolucije, koji je pokušao da spoji psihoanalizu sa marksizmom, Vilhelm Rajh smatrao je da je seksualno oslobađanje preduslov svake levičarske pobede u društvu. Lenjinova saradnica, madam Kolontaj, još pre Rajha je tvrdila da imati polni odnos sa nekim ne znači više od ispijanja čaše vode. Čitava evropska civilizacija je pre njih govorila i učila o suprotnom, to jest da odnos muškarca i žene, zasnovan na ljubavi, ima kosmički i metakosmički značaj. Marina Cvetajeva je tvrdila da voleti nekog znači videti ga onakvim kakvim ga je Bog zamislio, a roditelji ga takvim nisu učinili. Sve je počelo od Frojdove tvrdnje da potiskivanje polnog nagona uvek izaziva neurozu. Frojd lično nije pozivao na seksualnu revoluciju, ali je dao psevdo-naučnu osnovu za istu. A kako kažu Amerikanci – ideje imaju posledice. Loše ideje imaju loše posledice.
Sledeći korak pripadao je američkoj levičarki burnog seksualnog života, Margaret Sejndžer. Ona se od 1916. zalagala za uvođenje abortusa i kontracepcije, da bi žena bila slobodna od „neželjenih trudnoća“. Usvojila je ideje eugenike po kojima samo „zdravi“ treba da rađaju decu, a „bolesne“ na svaki način u tome treba sprečavati. (Hitler nije bio jedini koji je sterilizovao, a zatim i ubijao, invalide. Činili su to, pre njega, i u SAD, i u Švedskoj.) Margaret Sejndžer je osnovala „Planirano roditeljstvo“ radi širenja svojih ideja i nametanja „seksualnog obrazovanja“ u skladu s „oslobodilačkom“ filosofijom.
Novac za njene poduhvate počeo je da obezbeđuje klan Rokfelera (na prvi pogled, neobično – najkrupniji svetski kapitalisti podržavaju levičarku; ali, imali su zajedničku potrebu, da bude što manje dece na svetu.)
Godine 1953, predstavnica „Planiranog roditeljstva“ Lana Levin zapisala je: „Naš cilj je da budemo spremni da kao edukatori i roditelji pomognemo mladim ljudima da steknu seksualno zadovoljstvo pre braka. Odobravajući predbračni seks, sprečićemo strah i krivicu /…/ Moramo biti spremni da mladićima i devojkama damo najbolje kontraceptive da bi imali neophodna sredstva za dostizanje seksualnog zadovoljstva bez rizikovanja neželjene trudnoće“.
Godine 1948, seksolog Alfred Kinsi sa Instituta za seksualna istraživanja Univerziteta Indijana (finansijer istraživanja – Rokfelerova fondacija, ko bi drugi?) objavljuje čuveni izveštaj „Seksualno ponašanje muškarca“. Osnovna ideja je da je čovek seksualno biće od rođenja. Podaci o polnom reagovanju 317 malih dečaka izneti u tekstu kao da to potvrđuju. Međutim, oni su bili dobijeni od pedofila koji je masturbacijom uzbuđivao malu mušku decu i o tome vodio zapisnike, što je kasnije dokazala dr Džudit Risman.
Kinsijevsku ideologiju je širila dr Meri Kalderon, medicinski direktor „Planiranog roditeljstva“ i osnivač SIECUS ( Sex Information and Education Councils of United States). Ona je uvela „seks-prosvetu“ u američke škole.
U „Humanističkom manifestu II“ (1973.) proglašena je „potpuna seksualna sloboda između dvoje odgovornih odraslih“ kao standard. Dokument su potpisali, između ostalih, dr Lester Kirkendal, direktor SIECUS-a, i Alen Gutmaher, predsednik „Planiranog roditeljstva“.
Godine 1976, Kirkendel je objavio „Novu povelju“ seksualnih prava i odgovornosti, koju je potpisalo 37 seksologa. Od sedamdesetih godina 20. veka, kreće i snažna propaganda homoseksualizma.
dr Vladimir Dimitrijević
Nastavlja se…
