Режим човека са посебним потребама (од којих је једна да стално буде жртва атентата) опет хапси наводне атентаторе – који од оружја имају само слободну мисао и речи.
Да чујемо професора др Дејана Мировића:“Издајник Александар Вучић је у свом делиријуму ухапсио моје пријатеље и патриоте Дејана Петра Златановића и Дамњана Кнежевића. Никакво кривично дело нити насиље нису они починили.“ Ту је и Бошко Обрадовић:“Хапшење новинара Дејана Златановића, уредника Србин инфо, Дамњана Кнежевића и других организатора синоћњег протеста, знак је слабости владајућег режима који жели да угуши истину о француско-немачком споразуму о признању лажне државе Косово. Тражим њихово хитно пуштање на слободу.“ Ту је и глас Ђорђа Вукадиновића:„Сувише смо често претходних година гледали безбројне режимске манипулације и лажне узбуне са разним „атентатима“ и „државним ударима“, да би се могла прогутати ова најновија патка. Али и независно од тога: Дејан Златановић није извршио никакво кривично дело и мора бити ослобођен.“
То је рекло и Удружење новинара Србије, а ту су и многи други гласови, међу којима се истиче глас Миодрага Зарковића, још једног витеза српског новинарства.
Морам и сам, по налогу савести, рећи своју реч о Златановићу, смелом и одлучном борцу за слободно новинарство у Србији. Ко га зна, зна га као човека који већ годинама у условима окупације води борбу да се у овој земљи чује реч која не припада окупационом медијском систему. Где год је побуна за правду и истину у Србији, ту је и Златановић. Свугде и свагда – против коронократске полицијске државе, против тровача из Рио Тинта, против хоминтерновско – гејстаповског режима, и увек за Косово и Метохију у Србији. На улици, са народом, у нади да нисмо пали и поражени.
Златановић је оличење новинарске честитости у часу кад огроман број лажних новинара за бедне паре и роштиљ – привилегије подржава режим српске пропасти, на чијем челу се налази хуманоид маскиран у патриоту. Ти новинари, који сваки дан причају исту лаж ( најбољи је хуманоид на власти, највидовитији, најјачи, најлепши, има ли таквог „ у свијет“?) нанели су, трбуха својих ради, огромну штету овом народу и држави, и то им никад неће бити заборављено. А Дејан, који је, својом српском вером, у исти мах и прави светосавски и светолазаревски Петар ( Стена) никад није престао да говори истину и пламса за правду, без које нема Завета и Слободе.
Такви бране Косово и Метохију.
Али, не бринимо – Косово и Метохија су Света Земља, коју Бог брани и чува. Косово и Метохија су Јерусалим и Света Гора, и непријатељ их неће отети – осим ако није крај света. Као што и Русија не може бити побеђена, осим ако није крај света. А ако је крај света, онда ће Бог допустити антихристу и његовим хордама да три и по године владају на земљи, и тада ће доћи у сили и слави Својој да суди и заувек раздвоји добро од зла. Тада треба бити на страни Бога Правде, Коме пева српска химна.
Дејан Петар Златановић је, већ сада, на страни Бога српске химне, а на чијој страни је хуманоид маскиран у патриоту нека он сам размишља, без обзира на орден Светог Саве који је, сад је сасвим очито, добио за лаж и превару маскиране у патриотизам.
Брате Дејане, остани и даље Петар српске борбе!
С Тобом смо!
др Владимир Димитријевић
