Долазак државног секретара Ватикана, кардинала Пјетра Паролина у Србију, има циљ да покрене разговоре о папиној посети. Помака набоље у међусобним односима је било, али је питање да ли је то довољно за одважније кораке и да ли би то по Србију било добро.
Последњих година Паролин је посетио Тирану, Сарајево, Загреб, а сада Подгорицу и Београд. Папина посета Србији, о којој је вероватно било речи, претходни пут је пажњу јавности заокупљала после посете тадашњег председника Србије Томислава Николића Ватикану крајем 2015. године. Тада је Николић позвао папу у Србију, додуше уз ограду да о томе треба да се изјасни и СПЦ. Годину дана касније, патријарх Иринеј је изјавио да позив папи није дошао од стране Цркве, већ државе, да је папа и државник, пошто је Ватикан држава, да „долазак папе не би био од штете“, али да се нада да папа неће доћи док не добије позив и сагласност СПЦ.
Чињеница је да је Ватикан стремио да доведе папу још од времена СФРЈ, када је Централни комитет Савеза комуниста Хрватске сматрао да би та посета за тадашњу СФРЈ била значајна. И председник Србије Слободан Милошевић је средином деведестих година прошлог века настојао да доведе папу, а то је покушавао после 2000. и председник Србије и Црне Горе (СЦГ) Светозар Маровић. Иза Маровићеве посете Ватикану остала је интересантна анегдота коју је сам шеф СЦГ испричао када је пред ту посету на тему позива папи разговарао са патријархом Павлом, а он му рекао: „Господине Маровићу, нити сам ја Црква, нити сте ви држава“. То је био јасан став да је папина посета немогућа док год се сви епископи СПЦ са тим не сагласе. Када се Маровић вратио из Ватикана и рекао да папа неће доћи, патријарх Павле је изговорио реченицу: „Добро нам недошао“. Причало се да би папа требало да дође у Ниш поводом обележавања 1.300 година Миланског едикта, али ни од тога није било ништа. Као што знамо, између Ватикана и Срба не стоји ружичњак него Јасеновац и сви злочини који су почињени у НДХ са дозволом римокатоличког клера, а нарочито са посебним ангажовањем Алојзија Степинца, кога је папа Јован Павле Други 1998. у Марији Бистрици прогласио блаженим, то јест локалним свецем Римокатоличке цркве. Покушај да се уклони препрека за долазак папе била је мешовита комисија за дијалог између СПЦ, Ватикана и Бискупске конференције Хрватске, чији је циљ био да утврди историјску истину о Степинцу. Тада је, каже, Ватикан обећао да ће отворити своје архиве и дати на увид нашим представницима у комисији документа из Другог светског рата, пре свега преписку Степинца и папе Пија Дванестог, али ипак нису дозволили увид у те документе. Ја сам увек за то да папа има потпуно право да посети своје вернике, и да као шеф државе Ватикан дође у посету нашим државним функционерима. Али, посета СПЦ изазвала би велику пометњу међу верницима, а са обзиром да чињеницу да постоје многе тенденције ка расколу, то би имало катастрофалне последице по духовно стање Срба свих и свуда.
Код нас се много истиче како Ватикан не признаје Косово као независну државу, али то је само смоквин лист који прикрива праву истину. Што се тиче ватиканског непризнавања Косова, оно је само формално и из депеше Викиликса се јасно види да челни људи Ватикана кажу да они Косово апсолутно признају дефакто, а де јуре признање није ни потребно јер у овом тренутку због екуменских односа са СПЦ то не би било пробитачно. Та прича о томе да они не признају државу Косово још је једна од наших многобројних заблуда на путу ка утопији која се руши, а која се зове Европска унија. Ватикан, уосталом, није само поп-звезда постмодерне Европе звана папа Фрањо. Папа Фрања је у овом тренутку само гласноговорник Ватикана, који је озбиљна миленијумска структура која има своје јасне и одређене циљеве и зато треба бити јако опрезан. Нема потребе да се жури у загрљај онима који нас већ вековима католиче и унијате.
Дужа верзија текста објављеног у франкфуртским „Вестима“ 2. јуна 2018.
Vlasi su se dosetili: imaju internet; Depeše „Vikiliksa“ – Vatikan priznao Kosovo
Detalji
Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN)
Jedna od najveći (samo)pohvala domaće crkvene diplomatije je da, eto, Vatikan nije priznao samoproglašenu državu Kosovo. A zašto nije?
Zato što jeste.
Iz ove depeše Vikiliksa koju objavljujemo u celini, u prevodu jedne sestre u Hristu, jasno se vidi vatikanska strategija iz doba Pavelićeve države: papa Pije Dvanaesti nije priznao NDH de jure, ali ju je Vatikan priznavao de facto.
Zato SAD i ne vrše pritisak na Vatikan da izvrši pravno priznanje, jer je vrhuški globalne Imperije vrlo stalo da se ekumenski odnosi SPC i Vatikana nastave, uz glumatanje vatikanskog čvrstog stava. Do toga je stalo i izvesnim ekumenskim delatnicima SPC, koji kleče u Vatikanu da ne se Kosovo ne prizna, e da bi se „ekumenski dijalog“ nastavio. Sve se ovo dešava da se Vlasi ne bi dosetili, ali Vlasi u doba Interneta nisu više tako nedosetljivi. Koji čita, da razume.
Dr Vladimir Dimitrijević
+ + +
Depeša ambasade SAD – 08VATICAN38
SVETA STOLICA JE "DE FACTO" PRIZNALA KOSOVO, KAŽE VATIKANSKI ZVANIČNIK
Kod: 08VATICAN38
Vikiliks: View 08VATICAN38 at Wikileaks.org
Izvor: Ambasada Vatikana
Datum depeše: 2008-04-30 10:15:00
Tajnost: POVERLjIVO
Oznake: PGOV PREL PREF KIRF KJUS UN UNMIK YI EU VT
Priređeno: Ova depeša nije priređena od strane Vikiliksa.
VZCZCXRO1789
PP RUEHBW RUEHFL RUEHKW RUEHLA RUEHSR
DE RUEHROV #0038/01 1211015
ZNY CCCCC ZZH
P 301015Z APR 08
FM AMEMBASSY VATICAN
TO RUEHC/SECSTATE WASHDC PRIORITY 0937
INFO RUEHZL/EUROPEAN POLITICAL COLLECTIVE
RUEHROV/AMEMBASSY VATICAN 0971
C O N F I D E N T I A L SECTION 01 OF 02 VATICAN
000038
SIPDIS
SIPDIS
E.O. 12958: DECL: 4/30/2028
OZNAKE: PGOV, PREL, PREF, KIRF, KJUS, UN, UNMIK, YI,
EU, VT
PREDMET:
SVETA STOLICA JE "DE FACTO" PRIZNALA KOSOVO,
KAŽE VATIKANSKI ZVANIČNIK
REF: VATICAN 16
VATICAN 00000038 001.2 OF 002
KLASIFIKOVAO: Chris Sandrolini, DCM.
OSNOV: 1.4 (b), (d)
1. (C) SAŽETAK: Sveta stolica nije spremna da zvanično prizna Kosovo, ali će nastaviti da promoviše dijalog na način kojim implicitno priznaje i poštuje de facto nezavisnost Kosova. Diplomatski cilj Svete stolice jeste uspostavljanje ravnoteže između odnosa sa Srbijom i Srpskom pravoslavnom crkvom – uključujući i pitanje položaja katolika u Srbiji – i legitimnih težnji svih građana Kosova i pitanja položaja katolika na Kosovu. Stav Vatikana u pogledu zvaničnog priznavanja nije povezan sa činjenicom da je Sveta stolica razočarana formulacijama u nedavno usvojenom ustavu koje sadrže implikacije u pogledu abortusa i istopolnih brakova. Kraj sažetka.
2. (C) 16. aprila direktor za političke/ekonomske veze susreo se sa monsinjorom Migelom Morijem, predstavnikom Svete stolice za Balkan, kako bi ponovo pozvao Svetu stolicu da zvanično prizna Kosovo.
Nezadovoljstvo novim ustavom
----------------------------------------
3. (C) Mori je potvrdio da je Sveta stolica veoma razočarana određenim formulacijama u ustavu za koje smatra da otvaraju prostor za legalizaciju istopolnih brakova i pokušaj da se ukinu prepreke za abortus, iako je malo verovatno da će na današnjem Kosovu do toga zaista doći. On smatra da su ove formulacije uneli međunarodni konsultanti čiji se stavovi (i politički ciljevi) razlikuju od stavova i ciljeva građana Kosova. Moguće je da parlament nije imao prigovora na ove odredbe kako bi se izbegla kašnjenja u procesu izgradnje institucionalnih kapaciteta nove republike. Međutim, Mori je dodao da „negodovanje“ Svete stolice povodom ustava nije u osnovi stava Vatikana u pogledu priznavanja.
Ravnoteža interesa
4. (C) Sveta stolica nije spremna da zvanično prizna Kosovo jer bi na taj način podrila svoje odnose sa vladom Srbije i ekumenski dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom. On napominje da mu je jedan zvaničnik Srpske pravoslavne crkve rekao da je odluka da se odloži priznavanje „od većeg značaja (za Srpsku pravoslavnu crkvu)nego veliki broj koraka preduzetih s ciljem unapređenja ekumenskog dijaloga između katolika i pravoslavaca."
____________________
5. (C) Mori shvata da odlaganje zvaničnog priznavanja Kosova dovodi 65,000 katolika, koliko ih prema proceni ima na Kosovu, u nezgodnu situaciju, ali da će s druge strane 300,000 hrvatskih i mađarskih katolika u Srbiji biti suočeni s neprijateljskim odnosom ukoliko Sveta stolica postupi suprotno, te da je ovo neophodno izbalansirati. I mada Mori ne gaji iluzije da će Srbija u neko dogledno vreme priznati Kosovo, on pretpostavlja da bi Beograd mogao prihvatiti eventualno zajedničko priznanje Kosova na nivou EU kao cenu za ulazak u Evropsku uniju.
"De facto" priznanje
----------------------
6. (C) Mori je umanjio značaj oklevanja Svete stolice da zvanično prizna Kosovo tako što je stavio naglasak na, prema njegovim rečima, činjenicu da je Vatikan "de facto" priznao novu republiku i izrazio nadu da će Kosovo uspeti u mirnom procesu igradnje nacije. Napomenuo je da je Sveta stolica prvi entitet koji je govorio o nezavisnosti Kosova kao o nepovratnom činu: 18. februara, samo dan nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, otac Lombardi, portparol Vatikana, izjavio je da „Sveta stolica poziva sve, a posebno političke lidere Srbije i Kosova, da pokažu razboritost i umerenost(...), kako bi se stvorili preduslovi za BUDUĆNOST ISPUNjENU POŠTOVANjEM, POMIRENjEM I SARADNjOM.“
(naglasak dodat).
7. (C) Mori se takođe osvrnuo na susret Pape i predsednika Kosova, Fatmira Sejdiua, 2. februara, kao i na činjenicu da su katolički zvaničnici na Kosovu pozdravili nezavisnost bivše srpske republike. Mori je potvrdio da je kardinal Tarčizio Bertone, državni sekretar Svete stolice, primio dopis od predsednika Sejdiua kojim se traži priznavanje Kosova i uspostavljanje diplomatskih odnosa. I mada se ovaj zahtev zvanično „razmatra“, Sveta stolica u ovom trenutku ne namerava da na njega odgovori. On je dodao i da određeni muslimanski zvaničnici na Balkanu povremeno optužuju Svetu stolicu za predrasude protiv Kosova kao zemlje sa većinski muslimanskim stanovništvom. Mori odlučno odbacuje ovu kritiku, ističući da Sveta stolica ima diplomatske odnose sa Bosnom i Hercegovinom.
Komentar
-------
8. (C) Na našem prethodnom sastanku (referentna depeša), Mori je istakao da Sveta stolica ne može da preduzme radnje u pogledu priznavanja u odsustvu zvaničnog zahteva vlasti Kosova, mada je stavio do znanja i da priznavanje neće biti izvesno čak i nakon podnošenja takvog zahteva.
Sada kada je zahtev podnet, Mori je donekle izmenio stav Svete stolice, tvrdeći da je Vatikan "de facto" priznao Kosovo i da nema potrebe da u ovom trenutku preduzima dalje radnje.
9. Nastavak komentara: Mori je visoki zvaničnik koji je službovao na Balkanu i znalački govori o pitanju Kosova. Osim toga, njegovo izlaganje je u skladu sa onim što je njegov nadređeni, zamenik šefa diplomatije Pjetro Parolin, u odvojenom razgovoru pomenuo zameniku šefa misije. I mada Vatikan razume želju nove nezavisne republike da je što veći broj država zvanično prizna bez odlaganja – i upoznat je s podrškom koju vlada SAD pruža ostvarenju ovog legitimnog cilja – rizici po interese Svete stolice u regionu veći su od koristi koje bi takvo priznavanje donelo. Nastavićemo da podstičemo Svetu stolicu da ponovo razmotri ovo pitanje, ali očekujemo da će Sveta stolica – makar za sada – odlučiti da se zalaže za mir, pomirenje i napredak u čitavom regionu, a da pri tom neće zvanično priznati nezavisnost Kosova. Kraj komentara.
