TOTALITARIZAM I OBRAZOVANjE
U klasičnom totalitarizmu orvelijanskog tipa jasno se zna da je moć u rukama državno-partijskog vrha, koji uživa u tome da pokaže potencijale svoje strahovlade. Granice dozvoljenog su oštro iscrtane. Ipak, pošto je komunistički eksperiment nasleđe prosvetiteljstva, u takvom poretku se veruje u školu i obrazovanje, makar ono bilo ideološki sputano. Škola je, u skladu sa idejom da će ljudi biti bolji što više znanja imaju, i dalje nekakav „sekularno – sakralni“ prostor, a kult učitelja, kao inženjera mladih duša, podstiče se.
U hakslijevskom „GULAG Diznilendu“ neoliberalnog kapitalizma moć je skrivenija, vlast prividno „raspršenija“, mada se globalne gazde znaju – to su, ako stvar uprostimo, bankari Sitija i Vol Strita, kao i silnici iz multinacionalnih kompanija. Strah od kreditnog ropstva upravlja postupcima većine, pa nema neposredne potrebe za golim nasiljem nad disidentima. Dovoljno je medijski ih ignorisati. Da bi se stvari zamaskirale, neoliberalni kapitalizam, pretvarajući sve u tržište i robu, omogućava ljudima da veselo skakuću, plove, lete, putuju bez granica. Škola koja nudi celosno obrazovanje je sve manje potrebna, ali se neguje bar privid iste. Znanje postaje roba, pa ipak se i dalje mantraju mantre o tome kako će „politkorektnost“ u učionici dati pravog građanina potrošačke utopije. Diploma je, još uvek, nekakva šansa, makar imaginarna.
KAFKIJANSKO KORONARNO DOBA
A onda, u doba korone, nastupa svet krajnje arbitrarnosti, u kome na sahranama ne može da bude više od deset ljudi, a u kafićima i na splavovima sede stotine. Ministarstvo prosvete neće da usliši avgustovski glas Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije koji traži da se razmotri odlaganje početka nastave, a odmah zatim preti tužbom roditeljima koji su pustili prehlađeno dete u školu. Krizni štab donosi niz besmislenih mera koje nikud ne vode; jer, papirne maske nisu prava zaštita, i nauka to zna. (2) Na kraju, diktatura Kriznog štaba prestaje da bude čak i to – glasnogovornici „korona narativa“ počinju da liče na izlizanu gospodu koja vode Jozefa K. u kamenolom, i snebivaju se kad treba da izvrše presudu. Štablije, koje treba da su autoritet, počinju da izazivaju podsmeh, a ne strah.
Pri čemu, ako se upotrebi državna sila, sve to, opet, može da izazove i strah, i bes, i psihološke poremećaje.
BIOPOLITIKA I DISANjE
Uostalom, priča o nepobedivoj koroni sve više liči na biopolitičku zloupotrebu samog disanja kao osnovne životne funkcije. Ne dišite – ako udahnete, zarazićete se! Ne dišite – ako udahnete, zarazićete drugog! Ne dišite – ako dišete, umrećete! Ranije, kad neko kine, želeli smo da mu kijanje bude na zdravlje, a sad nas, subliminalno, uče da kijavičavog treba streljati. Kako sesamousudio?
U doba korone, koja najavljuje veliko „resetovanje“ planete (da bogati budu još bogatiji, a da se sirotinja pretvori u bednike), obrazovanje nije potrebno. Dovoljna je obuka za buljenje u računar i upotrebu strogo nadziranog Interneta, sa perspektivom koju nam nudi Ilon Mask: ugradnja čipova u mozak.
Na šta to tek liči u Srbiji, na periferiji globalnog kapitalizma, u kojoj je obrazovanje zadnja rupa na svirali, vidimo svih ovih meseci i dana.
ŠTA JE DOKTRINA ŠOKA?
Jedan od američkih stratega davno je rekao da se ratovi ne vode zbog pobede, nego da bi se stvorili odgovarajući uslovi.Recimo, u najhaotičnijem trenutku građanskog rata u Irakupočetkom 21. veka, usvojen je novi zakon koji omogućava Šelu da prisvojiogromne količine iračkih naftnih rezervi. Naomi Klajn je to nazvala „doktrina šoka“. U pitanju je korišćenje dezorijentacije javnosti nastale kolektivnim šokovima (ratovima, terorističkim napadima ili prirodnim katastrofama) da bi se ostvarila kontrola nad jednim društvom kroz nametanje ničim nesputanog neoliberalnog kapitalizma.
I doktrina šoka funkcioniše. Tako je i u doba korone.
RAT PROTIV NAŠEG OBRAZOVANjA
Protiv našeg obrazovanja vodi se siloviti rat od doba Gaše Kneževića i Soroševe duhovne kćeri, Tinde Kovač – Cerović. Ko god je dolazio, osim Ljiljane Čolić, radio je isto: urušavao, urušavao, urušavao. „Školigrica“, engleski od prvog osnovne, radionice za profesore sa lizanjem virtuelnog sladoleda i igrama tipa „Da li si ti PRUI?“, preoblikovanje sistema izdavanja i nabavke udžbenika, koje je, umesto reda, donelo haos, kompromitacija završnog ispita u osnovnoj školi (provaljeni testovi prodaju se na ulici, tobož izneti iz zgrade Ministarstva u grudnjaku prsate službenice), ludorije sa elektronskim dnevnicima i budućim robotima u učionicama, borba protiv „nasilja i diskrimancije“ sa propagandom LGBT priručnika, besmisleni kursevi za stručno usavršavanje nastavnika (prodavanje magle, naravno), neviđeni lopovluci vezani za zapadne donacije, stranačko zapošljavanje nestručnih kadrova, male plate, bedne penzije, nestanak ugleda prosvetnih radnika…
ŠKOLA POD KORONOKRATIJOM
I, posle svega, korona nastava „on lajn“ ili pola đaka „on lajn“, pola u učionici. Razdvojena odeljenja, sluđeni profesori, zabrana horskog pevanja da se virus ne bi prenosio, u klupu bez maske, u klozet sa maskom. Na katedri besmislena flaša obične vode i sredstvo za dezinfekciju, sa raspršivačem…Saveti tipa: „Pre i posle jela treba ruke prati, nemoj da te na to opominje mati“…
Jedan duhoviti profesor, čim je počela „koronarna nastava“, uočio je i izvesne prednosti iste: „ Dočekao sam školu svog života: tišina u hodnicima, pola sata čas, petnaestak đaka u učionici i alkohol na svakom stolu“.
Sve ovo, ipak, ide ka starom cilju naci – globalista: urušavanju škole ne samo kao riznice i prenosioca znanja, nego i kao ključne ustanove za socijalizaciju dece i mladih.
Globalistima je dovoljna obuka, a ne treba im obrazovanje.
Robovi ne smeju da misle.
Ali, ne pristajemo na laž i ludilo. Hoćemo obnovu istinske škole. Jer ništa nije gotovo dok sve nije gotovo. A mi se, ipak, borimo za svoju decu. Njihova budućnost je jedina koju imamo. Borićemo se svim sredstvima, pa i satirom, naravno.
SAOPŠTENjE SINDIKATA OBRAZOVANjA ČAČAK
Info služba Sindikata obrazovanja Čačak je, na svom sajtu, objavila sledeće saopštenje, kao „predlog iz magareće klupe“: „S obzirom da se mandatar za sastav nove Vlade Srbije, Ana Brnabić, još uvek dvoumi oko postavljenja novog ministra prosvete (što je jasan dokaz koliko je ovoj vlasti stalo do obrazovanja kao investicije u budućnost), Sindikat obrazovanja Čačak ima jasan i konkretan predlog. Neka novi ministar bude jedan donedavni poslanik vladajuće koalicije. To je čovek koji ima sve kvalitete da vodi prosvetu i nauku u zemlji Srbiji: obrazovan, načitan, svežih ideja i pravi vizionar. Uz to, gospodin je i oličenje kulture dijaloga – tolerantan, otvoren, pun iskrenog poštovanja za stavove sagovornika.
Ako se uzme u obzir da je prosveta već odavno, a naročito pod prethodnim ministrom, postala poligon najnaprednijih eksperimenata nad prosvetarima i đacima, od povećanja broja predmeta i obima gradiva do on lajn nastave, a gospodin koga predlažemo je oličenje inventivnosti i tehnološke pismenosti, koji je traktor vešto zamenio računarom, smatramo da bi on bio pravi nastavljač inovativnih tradicija epohe, koja bi se, u skladu sa modnim trendovima u globalnom i našem obrazovanju, mogla zvati „moda Marjanova“.“
Cinično, ali sasvim u skladu sa zbivanjima u srpskom obrazovanju, koje se našlo na udaru „doktrine šoka“.
dr Vladimir Dimitrijević
