careubistvo ipatjev dom - Јекатеринбург

Ako se nađemo u kućnim izolacijama, molimo se Bogu i Svetim Carskim Mučenicima da izdržimo na putevima Gospodnjim. I verujmo od Boga i silu Njegovu, a ne u viruse i laži ovoga sveta

        Živimo u teškim okolnostima, u kojima ćemo, po svemu sudeći, moći da se nađemo u kućnoj izolaciji zbog vanrednog stanja uvedenog u Srbiji. To će biti ozbiljno i zahtevno iskušenje. Pa ipak, ne smemo zaboraviti da smo pravoslavni hrišćani, koji se uzdaju u Boga i nadaju u Njegovu milost. Zato je čas da se setimo Svetih Carskih Mučenika, koji su, posle hapšenja Cara Nikolaja februara 1917, odvedeni u zatočenje. Pali su sa visine vlasti, ali se ispostavilo da su pravi hrišćani. Potpisnik ovih redova, priređivač knjige „Ljubav je jača od smrti“, o Svetim Romanovima, srećan je kada sa svojom braćom i sestrama u Hristu može da podeli iskustvo smisla koji nam je Gospodom otkriven kroz mučeništvo ovih prekrasnih  stradalnika. Kako je teško pisati romane, u kojima mora da se smišlja i izmišlja, a kako je lako pisati žitija pravoslavnih svetih o kojima postoje divna i mnoga svedočenja od neposredno prisutnih u njihovoj blizini!

Jer Car Nikolaj je nastojao da bude Car po ugledu na Hrista, Krotkog i Smirenog Cara nad carevima. O njemu je general Diterihs pisao: „Gospodar je bio uman čovek, obrazovan i veoma načitan. On je vladao ogromnim pamćenjem, posebno imena, i bivao je neuobičajeno interesantan sagovornik. On je dobro znao istoriju i voleo je ozbiljne istorijske knjige. Voleo je fizički rad, i nije mogao živeti bez njega, i u tome je bio vaspitan od detinjstva… U svojim prohtevima Gospodar je bio veoma skroman: čuvao je odelo, nije sebi dozvoljavao suvišne troškove i vrlo je često bilo moguće videti na njemu pohabane, ali sređene i čiste pantalone, i iznošene čizme. /…/ Dobrota i prostota su se osećale u njemu pri njegovom obraćanju sa ljudima; u njemu nije bilo ni najmanje nadmenosti ili arogancije. On je bio izuzetno uljudan i pažljiv ka drugima.”

Gospođa Bitner, učiteljica u Tobolsku, koja je predavala ruski jezik Prestolonasledniku, govorila je: „Ukoliko sam nekada zbog bolesti propuštala lekciju, nije bilo slučaja, da me on, prolazeći jutrom kroz našu sobu, ne bi zapitao o mome zdravlju. Sa njim sam se uvek osećala jednostavno, kao da sam ga znala čitav vek.” /…/ On je govorio: „Ruski čovek – to je meki, dobri, duševni čovek; on mnogo toga ne razume i time se koriste zli ljudi. No, na njega možeš uticati dobrotom”.

U knjizi, „Stranice moga života”, Ana Virubova navodi ovakav slučaj, čiji je ona bila svedok u Nemačkoj: „… Idući stazom u pravcu parka, mi smo se susreli sa poštanskim kočijama, sa kojih je neočekivano na trotoar pala kutija. Gospodar je istog časa sišao sa staze, podigao tešku kutiju sa puta i dao je poštanskom službeniku. Na moju primedbu, zašto se uznemirava takvim sitnicama, Gospodar je odgovorio: ’Što je čovek viši, tim pre je dužan pomagati svima, i nikada u obraćanju ne podsećati na svoj status; takva moraju biti i moja deca’”.

Velika milost Gospodnja Caru i Carici bila su deca.

Sin, mladi mučenik Aleksej, koji se sa bolom suočio od najranijih dana, noseći u svom telu patnju hemofilije, bio je pun životne radosti, duhovne krasote i želje da, kad dođe na presto, celu Rusiju podigne iz bede i sve podanike učini srećnim. U njemu su svi videli svetlu budućnost Rusije.

Kćeri Olga i Tatjana su, u pismima iz ropstva, izražavale svoju duboku i čistu veru u Božji promisao, ali i nepokolebivu snagu duha. One se prvo sećaju ranjenika koje su negovale u bolnicama Prvog svetskog rata. Recimo, 9. aprila 1917. godine, Careva kći Tatjana piše Valentini Čebotarevoj, kćeri generala, koja je bila glavna sestra u Caričinoj bolnici u Carskom Selu, da je mladim Romanovima teško što ne mogu da rade u vojnoj bolnici, jer su navikle da stalno budu s ranjenim i namučenim vojnicima i oficirima: „Mila Valentina Ivanovna, Mama Vas moli da date našoj pešternoj crkvici plaštanicu i dva vozduha, koje je ona sama sašila. I recite ocu Andreju da ih upotrebljava uz svetlo ljubičasto odjejanije… Tužno je da sad kad sam ozdravila ne mogu ponovo da radim u stacionaru. Čudno mi je da sam ujutru kući a ne na previjanjima. Ko sada previja? Jeste li vi i na materijalima i starija sestra? Da li svi doktori i sestre vojnog odeljenja rade? Olga i Marija još uvek leže. A ja šetam sa Tatom i radim na ledu pred kućom, ranije smo bili blizu Znamenske crkve, a sada smo daleko tako da crkvu ne možemo da vidimo. Želim vam sve najbolje, predajte svima srdačni pozdrav.”

I vera u Boga i Njegovo delo na zemlji: bez kolebanja. Olga 22. januara 1918. piše: „Kaže se da nijedna sreća nije dugog veka… ja bih rekla da i ružne stvari moraju nekad da se završe. Je li tako? Kod nas je, slava Bogu spokojno koliko god je to moguće. Svi smo zdravi, čili, ne padamo duhom…” Olga u pismu tetki Kseniji Aleksandrovnoj, 1. aprila 1918. s podsmehom piše o boljševicima koji ih čuvaju: „Kako su interesantno obučeni, odnosno naoružani crvenogardejci, bukvalno prekriveni oružjem, svuda nešto visi ili štrči.” Njoj smeta i boljševička promena izmena kalendara, o čemu piše tetki Kseniji: „Kad ne bih imala svest da se sve rasipa i uništava – mogla bih da se smejem. Teško mi pada što su promenili datum. He znaš kako da se ponašaš”. Za novi pravopis, koji je uveo Lenjin, kaže da je „ružan i glup”.

U novinama je tih dana bilo mnogo lažnih vesti, pa je jedna od njih da je Tatjana pobegla u Ameriku. U pismu prijateljici Valentini Čebotarevoj ona kaže: „Imam ovde osećaj kao da živimo na nekom dalekom ostrvu i dobijamo vesti iz drugog sveta. Maca glupih glasina po novinama… Dobili smo čak isečak iz novina u kojem piše o mom begu u Ameriku!… Nadam se da Vi u to niste poverovali? Zanima me ko se bavi tim glupim izmišljotinama. Sigurno ljudi koji se mnogo staraju o dobrobiti Otadžbine, je li tako?” Najviše im smeta nemogućnost posećivanja hrama. Poslednjeg dana januara 1918, Tatjana piše toj istoj Čebotarevoj: „U crkvu, nažalost, ne idemo. Kod kuće nam služe večernju i dnevnu službu. Naravno, to ne može da nam zameni crkvu koja nam jako nedostaje, obzirom da nam je sad više od svega potrebno da se molimo u crkvi. Žao mi je onih koji to ne razumeju…”

Za to vreme, Nemci napreduju, osvajajući deo po deo Rusije, o čemu Careve kćeri pišu u pismima. Tatjana kaže: „Žalim zbog svih nesrećnih žitelja Petrograda. Mogu da zamislim kako im je užasno sada. /…/ Tako je bolno i tužno sve što se dešava našoj jadnoj Otadžbini, jedino što imamo je nada da nas Bog neće ostaviti i da će urazumiti usijane glave… /…/ Toliko strašnih stvari čujemo, jezivih čak, ali ja čvrsto verujem da će nam Gospod pomoći nekako”. I Olgi je teško: „Užas jedan šta se dešava svuda, ali treba se nadati da će biti bolje. Sigurno je jezivo bilo onih dana u Odesi. Hvala Bogu da je sad mirno… Saznala sam za zauzimanje Kijeva. Kako je sve to mučno!”

Sa Olgom i Tatjanom bile su i Marija i Anastasija, koje su svoj krst čistote i devstva iznele sa ranohrišćanskom snagom i krasotom.

Veliku pomoć im je pružalo čitanje duhovnih knjiga. Tatjana je, između ostalog, čitala Svetog Jovana Kronštatskog, Žitije Serafima Sarovskog, Kanon svetog Andreja Kritskog, molitvenik, zbornike crkvenih pesama i knjigu, majčin poklon, „O trpljenju nevolja”. Jedno mesto u knjizi je bilo posebno podvučeno: „Oni koji su verovali u Gospoda Isusa Hrista išli su u smrt kao na praznik… našavši se pred neizbežnom smrću očuvali bi ono isto čudesno spokojstvo duha, koje ih nije napuštalo nijednog trenutka… Oni su išli spokojno u susret smrti, zato što su se nadali da će stupiti u drugačiji, duhovni život koji se otvara čoveku kada napusti ovaj”.

Pa da li je slučajno u beležnicima Svete Olge nađena najlepša hrišćanska pesma 20. veka o ljubavi i trpljenju?

sveti carski novomucenici romanoviMOLITVA

Pošlji nam, Gospode, trpljenja sile,
u godini mračnih dana strašnih,
da podnesemo progon gomile
i sva mučenja dželata naših.
Pravedni Bože, snagu nam javi
zlo bližnjega da prostit  smemo
i krst svoj teški i krvavi
s krotošću Tvojom da sretnemo.
U dane meteža, haosa, tuge,
kada se mržnjom vragovi glase,
uvrede trpeti i poruge
pomozi nam, o Hriste Spase!
Vladiko sveta, Bože svemira,
Ti blagoslovi molitvom Nas,
a duši daruj pokoja, mira,
u nepodnosivi, strašni čas.
Kraj dveri groba, kraj mogile
nadahni da se sluge Tvoje,
krotko, uz pomoć nadljudske sile,
za neprijatelje mole svoje.

I zar je slučajno da je Carevna Olga svetu iz tamnice uputila ovakvu poruku svog oca: „Otac moli da poručim svima, koji su mu ostali verni, i onima, na koje može imati uticaja, da se ne svete za njega jer je on svima oprostio i za sve se moli, a da se ne svete ni zbog sebe, nego da pamte da će ovo zlo, koje je sada u svetu prisutno, biti još silnije, ali da zlo ne može biti pobeđeno zlom, nego samo ljubavlju”…

A kakva je bila ona, Carica Aleksandra, jedno od najoklevetanijih bića u novijoj istoriji Crkve? Oficir Stepanov, Caričin pacijent u bolnici Carskog Sela za vreme Prvog svetskog rata, kaže o Aleksandri Fjodorovnoj: „Bio to blistavi prozor dvora ili slepo prozorče podruma – ista ustremljenost misli u visinu. Nijedna ’fraza’, nijedna poza, nikada o sebi. Samo obaveze, dužnost prema mužu–Caru i sinu–Nasledniku. Nikada pred ljudima, uvek pred Bogom. Sve je to otišlo u bespovratnu prošlost – i ona nije strašna. Možemo biti nepristrasni. Uporedimo žene–vladarke svih vremena i naroda. Visoko i usamljeno iznad njih stoji svetla, čista žena, majka, supruga, prijatelj, sestra, hrišćanka – stradalnica Njeno Veličanstvo Carica Aleksandra Fjodorovna”.

Marta 1918. bilo je puno hrišćanskih poruka u pismima Carice raznim licima: „Potrpi, rođena dušo, i dobićeš venac slave. Nagradu za sve patnje. Dešava se da osećam bliskost Boga, nepojamnu tišinu i u mojoj duši sija svetlost. Sunašce svetli i greje i obećava proleće. Evo, i proleće će doći i poradovaće nas, i isušiti suze i krv, koji su u mlazevima proliveni nad sirotom Otadžbinom. Bože, kako volim svoju Otadžbinu sa svim njenim manama! Ona mi je bliža i draža od mnogog, i svakodnevno slavim Tvorca što nas je ostavio ovde i nije nas poslao dalje. Veruj narodu, dušice, on je jak i mlad, kao vosak u rukama. Uhvatile su ga loše ruke – i caruju tama i anarhija; ali dolazi Car slave i spasiće, ukrepiće, daće mudrost slomljenom, prevarenom narodu. Evo i Velikog posta! Očistićemo se, izmolićemo za sebe i za sve oproštaj grehova i neka nam On dâ da otpevamo za celu svetu Rusiju „Hristos Voskrese!” Pripremimo srca naša da Ga primimo, otvorimo vrata naših duša; neka se nastani u nama duh bodrosti, smirenosti, trpljenja, ljubavi i celomudrenosti; treba proterivati misli, koje su nam poslate radi iskušavanja i smutnje. Stanimo na stražu. Podignimo srca, dajmo duhu slobodu i lakoću da dođe do neba, primimo zrak svetlosti i ljubavi kako bismo ga nosili u našim grešnim dušama. Odbacimo starog Adama, obucimo se u rizu svetlosti, stresimo svetovnu prašinu i pripremimo se da dočekamo Nebeskog Ženika. On večno strada za nas i s nama i kroz nas; kao što On nama pruža ruku pomoći, podelimo i mi s Njim, podnoseći bez roptanja sve patnje, koje nam Bog šalje. Kako da ne stradamo, kad je On, nevin, bezgrešan, dobrovoljno stradao? Iskupljujmo sve naše stoletne grehove, operimo u krvi sve mrlje, koje prljaju naše duše. O, drago moje dete, ne umem da pišem, misli i reči lete brže od pera. Oprosti za sve greške i pronikni u moju dušu. Želim da ti dam ovu unutrašnju radost i tišinu kojom mi Bog ispunjava dušu – zar to nije čudo! Zar nije u tome očigledna bliskost Boga? Jer beskonačna je nesreća: sve što volim – pati, nema broja svoj prljavštini i stradanjima, a Gospod ne dozvoljava čamotinju: On čuva od očajanja, daje snagu, sigurnost u svetlu budućnost još na ovom svetu.” (13. marta 1918.)

„Svi su mnogo preživeli, ali Gospod Svojom milošću neće dopustiti da Njegove ovce poginu. On je došao u svet da bi Svoje okupio u jedno, i sam Svevišnji ih čuva. Duševnu vezu između njih niko neće oduzeti i svoji će svuda svoje prepoznati. Gospod će ih uputiti kuda treba da idu. Promisao Božji je nedokučiv za ljudski um. Neka nas oseni Premudrost, neka uđe i zacari se u našim dušama i neka naučimo da kroz nju shvatamo, iako govorimo različitim jezicima, ali jednim Duhom. Duh je slobodan. Gospod mu je gospodar; duša je tako puna, tako živo trepti od bliskosti Boga, Koji je nevidljivo okružuje Svojim Prisustvom. Kao da su nam sveti ugodnici Božji posebno bliski i nevidljivo spremaju dušu za susret sa Spasiteljem sveta. Ženik dolazi, spremimo se da Ga dočekamo: odbacimo prljavu odeću i svetsku prašinu, očistimo telo i dušu. Dalje od ispraznosti – u svetu je sve ispraznost. Otvorimo vrata duše da bismo primili Ženika. Zamolimo za pomoć svete ugodnike, nismo u stanju da sami operemo svoju odeću. Pohitajmo Mu u susret! On pati za nas grešne, prinesimo Mu našu ljubav, veru, nadu, naše duše. Padnimo ničice pred Njegovim prečistim likom, poklonimo Mu se i zamolimo oproštaj za nas i za ceo svet, za one koji zaboravljaju da se mole i za sve. Neka nas usliši i pomiluje. I neka Ga zagrejemo svojom ljubavlju i poverenjem. Obukavši se u bele rize pohitajmo Mu u susret, otvorimo radosno naše duše. Dolazi On, Car slave, poklonimo se Njegovom krstu i ponesimo s Njim težinu krsta. Zar ne osećaš Njegovu pomoć, i podršku u nošenju tvog krsta? Njegova ruka nevidljivo pridržava tvoj krst, On ima dovoljno snage za sve; naši krstovi su samo senka Njegovog krsta. On će brzo vaskrsnuti, brzo će okupiti Svoje oko Sebe, i spasiće Otadžbinu, obasjaće je jarkim suncem. On je štedar i milostiv. Kako da ti prenesem čime je ozarena moja duša? Neshvatljivom, neobjašnjivom radošću – ne mogu da objasnim, samo hvalim, blagodarim i molim se. Moji duša i duh pripadaju Bogu. Osećam radost koju si osećala ponekad posle Pričešća ili pred svetim ikonama. Kako, Bože, da Ti blagodarim? Nisam dostojna takve milosti. O Bože, pomozi mi da ne izgubim ono što Ti daješ! Duša likuje, oseća približavanje Ženika: On dolazi, uskoro ćemo Ga slaviti i pevati Hristos Voskrese.” „… sunce je ozarilo moju dušu i želim da to podelim s tobom, ne mogu da ćutim! Gospod pobeđuje, On daje mudrost srcima: svi narodi će videti „jako s nami Bog”. Čuješ li moj glas? Rastojanje ništa ne znači – duh je slobodan i leti ka tebi i zajedno ćemo poleteti ka Bogu i poklonićemo se pred Njegovim Prestolom…” (20. 3. 1918).

I zaista: uskoro su duše Carice, njenog muža i dece kao ptice uzletele do Prestola Božjeg, gde i danas stoje i mole se za nas grešne.

U doba kada antihristove sile žele da konačno porobe svet, i kada se raspada sve što je ljudsko, poput porodice i morala, treba da se setimo onih koji su, pavši sa zemnog prestola, dostigli mučeničke prestole na nebesima. Oni behu ljudi kao i mi, naslednici čovečanskog mesa i krvi, ali ljubavlju prema Hristu i odanošću svojim dužnostima, dostigoše netruležnost i obesmrtiše se. Jedan od Svetih Otaca rekao je za Pravednog Jova, na čiji dan je rođen Car Mučenik: „Kada se sve ispitalo, ispostavilo se da se Jov, koji beše veoma bogat u zemaljskom smislu, obogatio samo i jedino Bogom”. Jer, Jov je izgubio sva zemna bogatstva, ali se Boga nije odrekao i na Njega nije pohulio nikada. Takav je bio i Car Mučenik sa celom svojom porodicom.

Ako se ovih dana nađemo u kućnim izolacijama, molimo se Bogu i Svetim Carskim Mučenicima da izdržimo na putevima Gospodnjim. I verujmo od Boga i silu Njegovu, a ne u viruse i laži ovoga sveta. Amin, Bože daj!

dr Vladimir Dimitrijević

Broj pregleda članaka
3779995

Nove knjige za preuzimanje - (Download)

 istina o slucaju zorana cvorovica v d i k cavoski

akademik Kosta Čavoški
mr Vladimir Dimitrijević
ISTINA O SLUČAJU MR ZORANA ČVOROVIĆA

knjiga sta se rodi kad se gender rodi vladimir dimitrijevic

 

Šta se zgodi kad se DŽENDER rodi
- politički HOMOSEKSUALIZAM kao novi BOLJŠEVIZAM

  Kanonizacija alojza Stepinca - knjiga

klovnokratija dr vladimir dimitrijevic zoran cvorovic knjiga
KLOVNOKRATIJA

Srbija za vlade Aleksandra Vučića
Dr Zoran Čvorović
Dr Vladimir Dimitrijević

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,5 MB)

 da se zna knjiga

DA SE ZNA
Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti protiv
slobode mišljenja i izražavanja

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,94 MB)

srbi krivi za sve

Mala knjiga velike mržnje
REČNIK SRBOFOBIJE

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

EVROUNIJAĆENjE
Pravoslavlje i papizam na kraju istorije

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

GRAMATIKA EKUMENIZMA
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

DNEVNIK APOKALIPSE
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

OD SVETOG SAVE DO ĐERĐA SOROŠA
Zbornik radova o reformi školstva

Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

OBOŽENjE NIJE INDIVIDUACIJA
Pravoslavni pogled na Hesea i Junga

Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA

Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ŠKOLOKAUST 
Kako razaraju naše obrazovanje

 Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

SVETOSAVLjE I SRBOCID

Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA 
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA 

Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ZAVETNICI I BEGUNCI
KOME ĆE „BLAŽENI ALOZIJE” BITI KRSNA SLAVA?


Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika


Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA

Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!

Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

TEHNOLOGIJA ILI TEOLOGIJA

Izdavač

Lio, Gornji Milanovac, 2009.

Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

OKLEVETANI SVETAC
(Vladika Nikolaj i srbofobija)

Izdato: 2007.

Mesto: Gornji Milanovac

Izdavač: LIO, Gornji Milanovac

Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

SVETA LITURGIJA I TAJNA OČINSTVA
(Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas)

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

HLEB NEBESNI I ČAŠA ŽIVOTA
(Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Prepodobni Justin Ćelijski o Svetoj Liturgiji i Pričešću)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

JAGNjE I ZMIJA
(Pravoslavlje i neognostička psihologija)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

OBNOVA ILI OBMANA?
Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

PUT ZA NIGDINU
ROKMUZIKA I DOBA NIHILIZMA

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

REČ NA REČ
(odgovor Ep. Atanasiju)

Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

DOĐI I VIDI
(Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju)

izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.

Preuzmi kompletnu knjigu: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ko je na mreži: 41 gostiju i nema prijavljenih članova

Врт здравља

Врт здравља

vrtzdravlja

БОТАНИЧКА БАШТА И РАСАДНИК СА ПРЕКО 2000 ВРСТА