- Vilijam Engdal
Global Research, 10. mart 2020.
NAPOMENA priređivača V. D.
Pred čitaocima je analiza iz pera jednog od najboljih analitičara zlodela golobalizma, Viljema Engdala, koji jasno svedoči ko je i zbog čega rešio da krene u biološki rat protiv čovečanstva. Od prevodioca sam dobio sledeću belešku:
“Šaljem prevod s napomenom da je u originalu ostalo ono „lock step” jer mi zasad ništa odgovarajuće nije sinulo kao mogući prevod. Rusi su preveli kao „Pristavnoй šag”, pa pošto znate ruski, možda će vam to pomoći...
U suštini, nije mi jasno na šta tačno misle na engleskom, jer nigde nema objašnjenje baš te sintagme. Postoji samo izraz "to be/walk in lockstep with someone” (gde se lockstep piše kao jedna reč), koji znači „biti/ići ukorak s nekim”. Jedino mi pada na pamet da je opisno značenje te sintagme možda „korak koji vodi ka zaključavanju”, tj. ka prestanku svega (aktivnosti, kretanja, dobrog dela prava i sloboda...).
Ali to nije dovoljno zvučno da se upotrebi u tekstu, a i predugo je... Jedino da se skrati na „Prestanak kretanja” ili „Zaustavljanje kretanja”?“
Korporativni mediji širom sveta svakodnevno izveštavaju da je još ljudi u još zemalja dijagnostikovano kao „pozitivno” na virus korona, koji se sada zove kovid-19. Kako rastu ovi brojevi, tako raste i sveopšta uznemirenost, koja se često odražava u paničnoj kupovini maski, sredstava za dezinfekciju, toalet-papira, konzervirane hrane. Govore nam da rezultate testova prihvatimo kao nešto što je zasnovano na nauci. Premda je skoro nemoguće imati punu sliku onoga što se dešava u Kini, središtu nove virusne oluje, ipak postoji proces koji podržavaju reportaže korporativnih medija i istinska panika stanovništva koje ne zna gde se kriju prave opasnosti, što ima zastrašujuće posledice po našu budućnost nakon pandemije.
U poslednjoj sedmici januara Komunistička partija Kine naredila je dotad neviđen karantin čitavog Vuhana, grada od 11 miliona stanovnika, kako bi dovela u red situaciju s javnim zdravljem ljudi koja se očigledno otrgla kontroli. Bio je to prvi put u istoriji savremenog javnog zdravstva da je vlada stavila u karantin čitav grad, tako što je oko njega podigla sanitarni koridor. Ubrzo su zatvoreni i drugi kineski gradovi, što je u prethodnim sedmicama dovelo do toga da najveći deo druge po veličini nacionalne privrede u svetu jednostavno stane. Posledice toga prenose se sada i na svetsku privredu.
U ovom trenutku, kada se u zemljama van Kine, naročito u Južnoj Koreji, Japanu, Iranu i Italiji, prijavljuju prvi smrtni slučajevi, najvažnije pitanje koje muči sve ljude jeste koliko je virus zaista opasan. Fijasko sa američkim Centrom za kontrolu bolesti, gde se ispostavilo da navodni test za novi virus nije dobar, potkrepljuje činjenicu da testovi za virus nazvan SARS-CoV-2, za koji se tvrdi da izaziva bolest nazvanu kovid-19, nipošto nisu 100% pouzdani. Uprkos tome, pod uticajem korporativnih medija koji neprekidno emituju bujicu slika praznih polica u Italiji, policijskih kordona oko staračkih domova u državi Vašington u kojima se navodno nalazi nekoliko pacijenata sa virusom korona, i iranskih bolnica punih leševa u vrećama, milioni građana s pravom su uznemireni i uplašeni.
Od grada do grada, od zemlje do zemlje otkazuju se veliki događaji na kojima se okuplja mnogo ljudi. To se desilo i s karnevalom u Veneciji, velikim sportskim događajima, prodajnim sajmovima u Švajcarskoj i drugde. Velike avio-kompanije, a takođe i kruzeri, trpe ogromne finansijske gubitke jer ljudi širom sveta otkazuju letovanja. Kina je naredila da se spale novčanice tvrdeći da su možda zaražene. Muzej Luvr u Francuskoj ponovo je otvoren, ali ne prihvata gotov novac već samo kartice, jer papir može biti zaražen. SZO upozorava na rizik od kontaminacije papirnog novca. Zemlje, poput Velike Britanije, donose zakone koji omogućavaju zakonski pritvor građana koji možda imaju virus. Sve veća medijska promocija prodavnica na Zapadu u kojima na policama nema osnovnih namirnica, kao što su pirinač, testenine i toalet-papir, podstiče paničnu kupovinu i u svim drugim zemljama.
Pitanja o stopi smrtnosti
Važno je imati ispravan pogled na smrtne slučajeve za koje se može dokazati da su posledica virusa kovid-19. Ovde činjenice postaju veoma neprecizne.
Do 3. marta 2020, prema generalnom direktoru SZO Tedrosu Adanomu, širom sveta zabeleženo je ukupno 90.893 slučaja kovida-19, od čega je 3.110 imalo smrtan ishod. On je potom rekao da stopa smrtnosti iznosi 3,4%, što je brojka koju drugi zdravstveni stručnjaci dovode u pitanje. Tedros je izjavio: „Širom sveta, oko 3,4% potvrđenih slučajeva kovida-19 završilo se smrtnim ishodom. Poređenja radi, od sezonskog gripa umre daleko manje od 1% zaraženih.”
Problem je što niko ne može tačno da kaže kolika je zaista stopa smrtnosti. To je zato što u svetu nisu testirani svi koji možda imaju blage simptome virusa, a i preciznost testova je daleko od stopostotne pouzdanosti. Međutim izjaviti da je stopa smrtnosti više nego triput veća od stope smrtnosti usled sezonskog gripa predstavlja pravo stvaranje panike, ukoliko je istinita.
Stručnjaci za epidemiju tvrde da je u stvarnosti reč o daleko manjoj stopi smrtnosti. „Ne prijavljujemo sve slučajeve”, kaže profesor Džon Edmunds iz Centra za matematičko modeliranje zaraznih bolesti u Londonskoj školi za higijenu i tropsku medicinu. „Štaviše, obično prijavljujemo samo mali procenat. Ako u stvarnosti ima mnogo više slučajeva, onda će stopa smrtnosti biti još manja.” Edmunds dalje kaže: „Ono što sa sigurnošću možemo reći […] jeste da ako podelite broj preminulih s brojem prijavljenih slučajeva [da biste dobili stopu smrtnosti], skoro sasvim je sigurno da ćete dobiti pogrešan odgovor.” Izgleda da SZO, pod Tedrosovim rukovodstvom, greši na strani koja vodi ka širenju panike.
Pre nekoliko godina, SZO i američki Centar za kontrolu bolesti promenili su definiciju smrti usled sezonskog gripa tako da glasi „smrt usled gripa ili upale pluća.” Centar za kontrolu bolesti računa samo približan broj preminulih od gripa tako što uzima u obzir ukupan broj potvrda o smrti pacijenata na kojima je „upala pluća ili influenca” navedena kao glavni uzrok smrti ili kao uzrok koji je doprineo smrti. Centar za kontrolu bolesti procenjuje da je u SAD, u sezoni gripa 2017–2018, bilo 45 miliona slučajeva gripa i 61.000 onoga što se vešto naziva „smrti vezanih za grip”. Nije jasno koliko je od tog broja bilo starijih osoba sa upalom pluća ili nekom drugom plućnom bolesti. Naravno, brojevi su pomogli da se proširi strah i proda vakcina protiv sezonskog gripa, čiji pozitivan efekat uopšte nije dokazan. Centar za kontrolu bolesti procenjuje u jednom istraživanju iz 2017. da „svake godine između 291.000 i 646.000 ljudi širom sveta umire od respiratornih bolesti povezanih sa sezonskom influencom.”
Samo u Kini procenjeno je da je 2018. godine broj smrtnih slučajeva povezanih sa influencom (uključujući i upalu pluća) iznosio oko 300.000. Primetićete da 3.000 preminulih zbog korone, premda svakako tragično, predstavlja tek 1% „uobičajenog” godišnjeg broja umrlih od plućnih bolesti u Kini, a zbog zbunjujućeg ili promenljivog načina na koji se u Kini vodi administracija, nije jasno ni koliko je od tih 3.000 smrtnih slučajeva zaista uzrokovano sezonskom upalom pluća. No, sudeći po dramatičnim snimcima – koji se ne mogu proveriti i za koje nema dokaza – na kojima ljudi navodno padaju mrtvi na ulicama Kine, ili na kojima su u hodnicima bolnica u Vuhanu naslagane vreće s navodno preminulima od kovida-19, razumljivo je što je dobar deo sveta uplašen zbog najezde tog nepoznatog, stranog okupatora.
Dok su mnogi dobronamerni zdravstveni zvaničnici očigledno zbunjeni, a zapadni proizvođači vakcina, kao što su GlaxoSmithKline ili Gilead i drugi vide odličnu priliku za zaradu, naš svet se zastrašujućom brzinom preobražava na način koji nam je do pre samo nekoliko meseci bio nezamisliv.
„LOCK STEP”
Šta god da se zaista dogodilo u Kini, sada je to skoro nemoguće reći zbog suprotstavljenih reakcija vlasti u Pekingu i nekoliko promena u načinu na koji se računa broj slučajeva zaraženih kovidom-19. Sada se postavlja pitanje kako će vlasti na Zapadu iskoristiti ovu krizu. Korisno je u ovom trenutku vratiti se veoma važnom izveštaju koji je pre jedne decenije objavila Fondacija Rokfeler, jedan od vodećih svetskih zagovornika eugenike i tvoraca GMO, između ostalog.
Ovaj izveštaj ima neupadljiv naslov: „Scenarija za budući tehnološki i međunarodni razvoj”. Objavljen je u maju 2010. u saradnji sa organizacijom Global Business Network futurologa Pitera Švarca (Peter Schwartz). Izveštaj sadrži različite futurističke scenarije koje su razvili Švarc i njegovi saradnici.
Jedan scenario nosi zanimljiv naslov: „LOCK STEP: svet s čvršćom državnom kontrolom od vrha nadole i sa autoritativnijim vođstvom, sa ograničenim inovacijama i rastućim otporom građana.” Ovde postaje zanimljivo u smislu onoga što neki zovu predvidljivo programiranje.
Švarcov scenario kaže sledeće:
„Godine 2012, svet je najzad pogodila pandemija koju smo godinama predviđali. Za razliku od pandemije H1N1 iz 2009, ovaj novi soj gripa – poreklom iz divljih gusaka – bio je izuzetno zarazan i smrtonosan. Čak i nacije koje su bile odlično pripremljene za pandemiju brzo su preplavljene kada je virus zahvatio ceo svet, pri čemu je zaraženo skoro 20 odsto svetske populacije i stradalo 8 miliona ljudi za samo sedam meseci...”
Švarc nastavlja:
Pandemija je pogubno delovala i na privrede: međunarodna mobilnost ljudi i robe skoro sasvim je zaustavljena, što je paralisalo industrije poput turizma, i raskinulo globalne dobavljačke lance. Čak i na lokalnom nivou, radnje i poslovne zgrade koje su obično vrvele od aktivnosti, mesecima su zujale prazne, bez zaposlenih i klijenata.” Ovo zvuči sablasno poznato.
Zatim scenario postaje veoma zanimljiv:
„Za vreme pandemije, nacionalni lideri širom sveta pokazali su svoj autoritet i nametnuli čvrsta pravila i ograničenja, od obaveznog nošenja maski na licu do provere telesne temperature na ulasku u zajedničke prostore, kao što su železničke stanice i supermarketi. Čak i kad je pandemija počela da jenjava, zadržana je ovakva autoritativna kontrola i nadzor građana i njihovih aktivnosti, pa čak je i povećana. Kako bi zaštitili sebe od širenja problema koji postaju sve više globalni – od pandemija i transnacionalnog terorizma do ekoloških kriza i rastućeg siromaštva – lideri širom sveta sve više stežu obruč vlasti.”
Postavlja se važno pitanje: da li određeni loši glumci, a takvih ima na svetu, oportunistički koriste rasprostranjene strahove u vezi s kovidom-19 kako bi nametnuli agendu „lock step” i uveli društvenu kontrolu koja bi uključila i strogo ograničenje putovanja, možda i zamenu gotovog novca „higijenski boljom” elektronskom gotovinom, zatim obaveznu vakcinaciju iako nije dokazano da su dugotrajna neželjena dejstva bezbedna, neograničeni nadzor i ukidanje ličnih sloboda, kao što su politički protesti, pod izgovorom da će to omogućiti da se „identifikuju osobe koje odbijaju da se testiraju ili vakcinišu”, i brojne druge restrikcije.
Veliki deo scenarija Rokfeler 2010 već je postao očigledan. Strah nikad nije dobar vodič zdravom razumu.
- Vilijam Engdal je konsultant za strateški rizik i predavač; diplomirao je politiku na Univerzitetu Prinston i piše o nafti i geopolitici ekskluzivno za internet časopis NewEastern Outlook gde je i ovaj članak prvobitno objavljen. Takođe je i istraživač-saradnik Centra za istraživanje globalizacije (Centre for Research on Globalization – CRG).