VEŠTI ZVUCI DIVNIJEH GUSALAH
ILI OVE GODINE U PRIZRENU
POVODOM NOVE PESME „BEOGRADSKOG SINDIKATA“
ČITANjE DUHA VREMENA
U uvodniku za novi broj „Pečata“, „Nema predaje“, glavna i odgovorna urednica, gospođa Ljiljana Bogdanović, zapisala je:“Veličanstvene litije za odbranu svetinja u Crnoj Gori dobile su o prazniku Sretenje Gospodnje ove godine i svoju himnu. Objavljujući novu angažovanu pesmu i spot „Sviće rujna zora“, hip-hop sastav Beogradski sindikat potvrdio je svoj poznati istančani osećaj za portretisanje duha vremena. Njihovo najnovije muzičko živopisanje znakova modernog srpsko-crnogorskog „cajtgajsta“ nadahnule su naročite pobude: „U znak zahvalnosti našoj braći i sestrama iz Crne Gore, što su nam pokazali kako se ljubavlju i slogom brane vera, nasleđe i ljudsko dostojanstvo.“ Kako prepoznavanje duha vremena ne znači samo pojavama dati ime, već i rasklopiti njihove tajne, u spotu Beogradskog sindikata čitko se tumači naslov. „Napolju je tama, noći, gluvo doba, sve(t) tone u san, a nas tek čeka borba, neizvesnog ishoda, nema drugog izbora, u odbranu svetinja, milom silom primoran.“ Himne slave život, a „nesalomivi momci sa Dorćola“ šalju jasne poruke: „Uvek je najcrnje pred zoru, a mi ko u stroju / Snaga nam u hodu. Sabrani u Bogu! / Preci nas zovu da vratimo slobodu…“ Rujna zora Beogradskog sindikata namah je prigrljena, danas se peva u Srbiji i Crnoj Gori, a čini se i da je nova pesma sledstvujušči nastavak njihove patriotske i žestoke, zamalo zabranjene „Dogodine u Prizrenu“. Stihovi naslovljeni ovim legendarnim srpskim pozdravom koji predskazuje budućnost, poručili su tada, krajem 2018, i ovo: „Jer u nama i dalje živi predskazanje – / Kosovski zavet koji trajaće zanavek. / Zato učimo decu da znaju pravu istinu. / I nek nam pozdrav bude: ’Dogodine u Prizrenu!’“ Na ovdašnje proeuropsko mrgođenje povodom borbenog duha pesme „Dogodine u Prizrenu“, Sindikat je poručio – Odavno smo rekli, i bezbroj puta ponovili, da u borbi za ono u šta čovek veruje nema povlačenja, niti predaje.“
KAKVA JE TO PESMA
Napolju je tama, noći gluvo doba
Sve(t) tone u san, a nas tek čeka borba
Neizvesnog ishoda. Nema drugog izbora
U odbranu Svetinja milom, silom primoran
Uvek je najcrnje pred zoru, a mi ko u stroju
Snaga nam u hodu. Sabrani u Bogu!
Preci nas zovu da vratimo slobodu
Stopu po stopu, svedočimo slogu
U vatri i ognju, u smetovima snega
Držim čvrsto barjak. Ne odričem se Njega!
Naša reč je Stega, čvrsta kao stena
Brat je bratu veran, baš u najgora vremena
Divlju kriku vetra nadjačava pesma
Naša snažna vera topi sante leda
U dušama zalutalih, kojim bratska ljubav treba
Molitva u tami, gde su pali, pali svetla
REFREN:
Sviće, sviće rujna zora
Sve od Brda pa do mora
Odjekuje glas sa Gora
Narod da probudi!
Ovo ovde su primeri čojstva i junaštva
Dokaz da smo imali i roditi se rašta
Opet brane sa Vrata, da ne bi stigli do brata
U podvigu smo do kraja. Ovo je Sparta!
Samo hrabro, bez straha. Sa nama je Pravda
Zemaljska su vazda za malena carstva.
Vojska đedova i unuka sa nama korača
Obavezuje da naša sva dela budu časna
A opet nama kažu, deci novog veka
Da nijedna vrednost više nije sveta
Da nam mnogo treba, da nas plaši beda
Da, van njihovog puta, drugog puta nema
Al Zavet u nama, i pored svega večan
U sred ovog bezumlja, probudio Čoveka
Na kraju puta čeka pehar krvi i tela
Naših ljudi reka nikad bliže Neba!
REFREN:
Sviće, sviće rujna zora
Sve od Brda pa do mora
Odjekuje glas sa Gora
Narod da probudi!
Sviće zora vernom stadu,
Sloga biće poraz vragu!
Pre svega, „Beogradski sindikat“ čine ljudi načitani i kulturni, koji svoje stihove, na prvi pogled neposredni plod pop-kulture, premreže nizom dragocenih uputstava i asocijacija. Tu je, naravno, „Propast carstva srpskoga“: „zemaljska su za malena carstva“; Njegoš – „imao se rašta i roditi“, „vojska đedova i unuka“ – kolo oko Crkve, Božić, „s unučađu đedovi igraju, / sve bi rek`o jednogodišnici“; evo Marka Miljanova, srećnog Kuča i tragičnog Srbina, sa čojstvom i junaštvom kao darovima; tu je i Milan Rakić:“Danas nama kažu, deci ovog veka“...Pred kraj, himna „Bože pravde“ – „Sloga biće poraz vragu“... Poklič iz filma „Trista“:“Ovo je Sparta“ ( jer, Crna Gora jeste Srpska Sparta )...Suptilne igre rečima ( u odbranu svetinja se kreće „milom, silom primoran“, pri čemu nam nije potrebno veliko „M“ da bismo razumeli o čemu se radi; a, naravno, radi nam se o glavi )...
PROTIV KONTRAINICIJACIJE
Ali, ono najvažnije je novo osmišljavanje starih osnova.
Potresna pesma „Još ne sviće rujna zora“, nad kojom je, od njenog nastanka, kanula mnoga tvrda muška suza, pretvara se, glasovima „Beogradskog sindikata“, u najavu osvitnog dana, „ružoprste zore“ ( Homer ) koja će i nama, patnicima, kako bi rekao Moma Nastasijević, „omilovati čelo“.
Spot koji prati pesmu je ikona buđenja jednog naroda u Hristu i za Hrista. Violentni dinarci, gle, ne drže u rukama pištolje i sečiva, nego horguve i ikone; klanjaju se Bogu i Božiću, svesni da su se duše njihovih predaka opet „radosno uzvijale“, i ne plaše se da će ih Ozro i drugi što su im prethodili popreko pogledati dok nose svenarodno „punje i proskure“ i slave svečasno ime naše krsne slave – Svetog Save. I, što je najvažnije, ne pokazuju tri razdvojena prsta kao znak svoje vere i roda ( čemu su ih učili udbaški kvazinacionalisti početka devedesetih godina prošlog stoleća ), nego su ih spojili u ime Božanske Trojice i podigli uvis, da na njih sinu one munje što se nad nebom „Gorskog vijenca“ prekrstiše, i za koje junaci rekoše:“Pomoz` Bože, jadnijem Srbima – i ovo je neko znamenije“.
Veliki se posao obavlja kad se zamke kontrainicijacije ( a podmetali su nam razne krivotvorine, među kojima tri razdvojena prsta desne ruke, znak ustaške zakletve, nisu najamnje bitan falsifikat ) shvate i izbegnu, i kad se krene kuda treba ići. Tako je i Asim Sarvan, pesmom „Hajde, Jano, kuću da ne damo“ promenio pravac jedne sevdalijsko – nihilističke pesme lepe melodije u lirsko svedočenje Kosovskog zaveta. Tri spojena prsta na litijama u Crnoj Gori konačan su trijumf istine kojoj stremimo; jer – nema krsta bez tri presta. Spot „Beogradskog sindikata“ o tome jasno svedoči.
GUSLE KAO SVETILjKA
Opet su tu „vešti zvuci divnijeh gusala“, koji utiru naše suze prošle, sadašnje i buduće, i bude nas na podvig, kao Andrićevog Radisava sa Uništa koji je rešio da ruši okupatorov građevinski poduhvat kad je čuo zarobljenog Crnogorca, po nevolji kulučara, kako na malim guslama, širine podlanice, peva o Dušanu i slavnim danima srbske carevine. Gusle su ubačene tamo gde treba, na sam kraj, kad se jasno čuje da „sviće zora vernom stadu“.
Da li je sve jasno?
POJ U GLUVO DOBA
Borba koja dolazi je neizvesnog ishoda. Kao što bi rekao Šarl Pegi, naša je etika „etika herojskog pesimizma“. Niko nam ništa ne garantuje, ali to nije znak da ne treba da se borimo. Naša snaga je u hodu sabranosti i sabraćenosti u Bogu, a ne u našim mislima i mišicama. Vatra, voda, smetovi: sa nama je barjak, koji se mora visoko držati, po zapovesti Boška Jugovića ( „A ja ti se bih povratio, / ni iz ruke krstaš barjak dao,/ da mi care pokloni Kruševac“ ); jer, reč je, po narodnoj izreci, „gvozdena Stega“ ( „ko izdao, braćo, te junake“ – zna šta ga čeka: ponor judinstva ). Vera je oganj koji topi led; ona se, kao ljubav, nudi i zabludeloj braći, koja su se, avaj, našla na putu od montenegrinstva ka kroatizaciji...
I čojstvo i junaštvo preobraženi u Hristu čuvaju vrata zavetništva: to jeste Sparta, koja, Mojkovačkom bitkom 1916, brani svoju braću što su pošla na Albansku Golgotu, i komitski četuje protiv austrogarske okupacije, prilikom koje je Hrvat Stjepan Sarkotić, komandant „Vražje divizije“, dobio titulu „fon Lovćen“ ( tada je, prvi put, rušena Njegoševa kapela na Lovćenu, a onda su je, opet, srušili Titovi izmećari, okivajući Njegoševe kosti faraonskim poduhvatom Hrvata Ivana Meštrovića ).
KOSOVSKI ZAVET KAO MISAO
Ovo je Sparta, ovo je Sparta, ovo je Sparta: jer je Pravda njen temelj i krov, a Kosovski zavet nije samo mišica, nego i misao, baš kako, u svojoj knjizi „Istraga predaka“, kaže Ivan Negrišorac:“Između ostalog, i tako bi valjalo razumeti ceo kompleks vezan za Kosovski zavet, kao neku vrstu junačkog, ali i intelektualnog izbora: ovaj zavet nije samo mitsko-religijski i junačko-istorijski nego i mističko-intelektualni događaj. Taj događaj se celim sistemom srpske kulture ispostavlja kao okvir za ispoljavanje koliko individualnog toliko i kolektivnog mišljenja, osećanja i voljnog stava, te delovanja, ponašanja i mentalitetskog obrasca. Priroda Boja na Kosovu je takva da sve prave pripadnike srpskog naroda vodi ka saznanju o neophodnosti učešća u boju koji je puni izraz etosa slobode.“
Đedovi i unuci ustaju protiv utvara neoliberalnog kapitalizma, koji, kako kaže italijanski filosof Dijego Fuzaro, ima samo jedan cilj – da nas uveri u svoju „bezalternativnost“, i da, ma koliko zlo vladalo svetom u kome je novac jedina mera i provera stvarnosti, treba da se pokorimo tom zlu, jer, kako reče jedna ropska reč:“Pokornu glavu sablja ne seče“.
No, nemoguće je nametnuti narodu koji ima Zavet da se pokori zlu. U nama se budi čovek pred Telom i Krvlju Gospodnjom kojom su se u Samodreži pričestili kosovski junaci pre no što su zauvek prekoračili obzorje i osvanuli u večnom osvitu Novog Jerusalima, u kome je Jagnje istinsko sunce, i gde nema više suza, jer će svaka suza biti otrvena sa očiju njihovih i naših.
Crna je Gora crna kaluđerskim mantijama – zato su je tako nazvali krstolomni Turci. Na tim mantijama, od Svetog Save, preko Svetog Vasilija Ostroškog, do Svetog Petra Cetinjskog i onih koji danas idu njihovim putem podignuta je kuća od svetlosti što sviće sa Hristovog Istoka.
„Beogradski sindikat“ nas je na to podsetio. Ništa tu ne vredi cenzura ju tjub gospodara laži, koji bi najradije pesmu zauvek uklonili( https://direktno.rs/zabava/muzika/254399/jutjub-napada-litije-pesmi-svice-zora-skida-preglede.html) A pošto nemamo vremena da čekamo, jer je kucnuo čas da nas krst časni povede u zlatnu slobodu, neka naš novi poklič bude:“Ove godine u Prizrenu“.
Dr Vladimir Dimitrijević
