pjetro i irinejDolazak državnog sekretara Vatikana, kardinala Pjetra Parolina u Srbiju, ima cilj da pokrene razgovore o papinoj poseti. Pomaka nabolje u međusobnim odnosima je bilo, ali je pitanje da li je to dovoljno za odvažnije korake i da li bi to po Srbiju bilo dobro.Dolazak državnog sekretara Vatikana, kardinala Pjetra Parolina u Srbiju, ima cilj da pokrene razgovore o papinoj poseti. Pomaka nabolje u međusobnim odnosima je bilo, ali je pitanje da li je to dovoljno za odvažnije korake i da li bi to po Srbiju bilo dobro.


Poslednjih godina Parolin je posetio Tiranu, Sarajevo, Zagreb, a sada Podgoricu i Beograd. Papina poseta Srbiji, o kojoj je verovatno bilo reči, prethodni put je pažnju javnosti zaokupljala posle posete tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Vatikanu krajem 2015. godine. Tada je Nikolić pozvao papu u Srbiju, doduše uz ogradu da o tome treba da se izjasni i SPC. Godinu dana kasnije, patrijarh Irinej je izjavio da poziv papi nije došao od strane Crkve, već države, da je papa i državnik, pošto je Vatikan država, da „dolazak pape ne bi bio od štete“, ali da se nada da papa neće doći dok ne dobije poziv i saglasnost SPC.

 

Činjenica je da je Vatikan stremio da dovede papu još od vremena SFRJ, kada je Centralni komitet Saveza komunista Hrvatske smatrao da bi ta poseta za tadašnju SFRJ bila značajna. I predsednik Srbije Slobodan Milošević je sredinom devedestih godina prošlog veka nastojao da dovede papu, a to je pokušavao posle 2000. i predsednik Srbije i Crne Gore (SCG) Svetozar Marović. Iza Marovićeve posete Vatikanu ostala je interesantna anegdota koju je sam šef SCG ispričao kada je pred tu posetu na temu poziva papi razgovarao sa patrijarhom Pavlom, a on mu rekao: „Gospodine Maroviću, niti sam ja Crkva, niti ste vi država“. To je bio jasan stav da je papina poseta nemoguća dok god se svi episkopi SPC sa tim ne saglase. Kada se Marović vratio iz Vatikana i rekao da papa neće doći, patrijarh Pavle je izgovorio rečenicu: „Dobro nam nedošao“. Pričalo se da bi papa trebalo da dođe u Niš povodom obeležavanja 1.300 godina Milanskog edikta, ali ni od toga nije bilo ništa. Kao što znamo, između Vatikana i Srba ne stoji ružičnjak nego Jasenovac i svi zločini koji su počinjeni u NDH sa dozvolom rimokatoličkog klera, a naročito sa posebnim angažovanjem Alojzija Stepinca, koga je papa Jovan Pavle Drugi 1998. u Mariji Bistrici proglasio blaženim, to jest lokalnim svecem Rimokatoličke crkve. Pokušaj da se ukloni prepreka zDolazak državnog sekretara Vatikana, kardinala Pjetra Parolina u Srbiju, ima cilj da pokrene razgovore o papinoj poseti. Pomaka nabolje u međusobnim odnosima je bilo, ali je pitanje da li je to dovoljno za odvažnije korake i da li bi to po Srbiju bilo dobro.

Poslednjih godina Parolin je posetio Tiranu, Sarajevo, Zagreb, a sada Podgoricu i Beograd. Papina poseta Srbiji, o kojoj je verovatno bilo reči, prethodni put je pažnju javnosti zaokupljala posle posete tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića Vatikanu krajem 2015. godine. Tada je Nikolić pozvao papu u Srbiju, doduše uz ogradu da o tome treba da se izjasni i SPC. Godinu dana kasnije, patrijarh Irinej je izjavio da poziv papi nije došao od strane Crkve, već države, da je papa i državnik, pošto je Vatikan država, da „dolazak pape ne bi bio od štete“, ali da se nada da papa neće doći dok ne dobije poziv i saglasnost SPC.a dolazak pape bila je mešovita komisija za dijalog između SPC, Vatikana i Biskupske konferencije Hrvatske, čiji je cilj bio da utvrdi istorijsku istinu o Stepincu. Tada je, kaže, Vatikan obećao da će otvoriti svoje arhive i dati na uvid našim predstavnicima u komisiji dokumenta iz Drugog svetskog rata, pre svega prepisku Stepinca i pape Pija Dvanestog, ali ipak nisu dozvolili uvid u te dokumente. Ja sam uvek za to da papa ima potpuno pravo da poseti svoje vernike, i da kao šef države Vatikan dođe u posetu našim državnim funkcionerima. Ali, poseta SPC izazvala bi veliku pometnju među vernicima, a sa obzirom da činjenicu da postoje mnoge tendencije ka raskolu, to bi imalo katastrofalne posledice po duhovno stanje Srba svih i svuda.

Kod nas se mnogo ističe kako Vatikan ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, ali to je samo smokvin list koji prikriva pravu istinu. Što se tiče vatikanskog nepriznavanja Kosova, ono je samo formalno i iz depeše Vikiliksa se jasno vidi da čelni ljudi Vatikana kažu da oni Kosovo apsolutno priznaju defakto, a de jure priznanje nije ni potrebno jer u ovom trenutku zbog ekumenskih odnosa sa SPC to ne bi bilo probitačno. Ta priča o tome da oni ne priznaju državu Kosovo još je jedna od naših mnogobrojnih zabluda na putu ka utopiji koja se ruši, a koja se zove Evropska unija. Vatikan, uostalom, nije samo pop-zvezda postmoderne Evrope zvana papa Franjo. Papa Franja je u ovom trenutku samo glasnogovornik Vatikana, koji je ozbiljna milenijumska struktura koja ima svoje jasne i određene ciljeve i zato treba biti jako oprezan. Nema potrebe da se žuri u zagrljaj onima koji nas već vekovima katoliče i unijate.

Duža verzija teksta objavljenog u frankfurtskim „Vestima“ 2. juna 2018.

Vlasi su se dosetili: imaju internet; Depeše „Vikiliksa“ – Vatikan priznao Kosovo

Detalji

Autor Vladimir Dimitrijevic (ur-SN)

Jedna od najveći (samo)pohvala domaće crkvene diplomatije je da, eto, Vatikan nije priznao samoproglašenu državu Kosovo. A zašto nije?

Zato što jeste.

Iz ove depeše Vikiliksa koju objavljujemo u celini, u prevodu jedne sestre u Hristu, jasno se vidi vatikanska strategija iz doba Pavelićeve države: papa Pije Dvanaesti nije priznao NDH de jure, ali ju je Vatikan priznavao de facto.

Zato SAD i ne vrše pritisak na Vatikan da izvrši pravno priznanje, jer je vrhuški globalne Imperije vrlo stalo da se ekumenski odnosi SPC i Vatikana nastave, uz glumatanje vatikanskog čvrstog stava. Do toga je stalo i izvesnim ekumenskim delatnicima SPC, koji kleče u Vatikanu da ne se Kosovo ne prizna, e da bi se „ekumenski dijalog“ nastavio. Sve se ovo dešava da se Vlasi ne bi dosetili, ali Vlasi u doba Interneta nisu više tako nedosetljivi. Koji čita, da razume.

 

Dr Vladimir Dimitrijević

 

+ + +

Depeša ambasade SAD – 08VATICAN38

SVETA STOLICA JE "DE FACTO" PRIZNALA KOSOVO, KAŽE VATIKANSKI ZVANIČNIK

Kod: 08VATICAN38

Vikiliks: View 08VATICAN38 at Wikileaks.org

Izvor: Ambasada Vatikana

Datum depeše: 2008-04-30 10:15:00

Tajnost: POVERLjIVO

Oznake: PGOV PREL PREF KIRF KJUS UN UNMIK YI EU VT

Priređeno: Ova depeša nije priređena od strane Vikiliksa.

VZCZCXRO1789

PP RUEHBW RUEHFL RUEHKW RUEHLA RUEHSR

DE RUEHROV #0038/01 1211015

ZNY CCCCC ZZH

P 301015Z APR 08

FM AMEMBASSY VATICAN

TO RUEHC/SECSTATE WASHDC PRIORITY 0937

INFO RUEHZL/EUROPEAN POLITICAL COLLECTIVE

RUEHROV/AMEMBASSY VATICAN 0971

C O N F I D E N T I A L SECTION 01 OF 02 VATICAN

000038

SIPDIS

SIPDIS

E.O. 12958: DECL: 4/30/2028

OZNAKE: PGOV, PREL, PREF, KIRF, KJUS, UN, UNMIK, YI,

EU, VT

PREDMET:

SVETA STOLICA JE "DE FACTO" PRIZNALA KOSOVO,

KAŽE VATIKANSKI ZVANIČNIK

REF: VATICAN 16

VATICAN 00000038 001.2 OF 002

KLASIFIKOVAO: Chris Sandrolini, DCM.

OSNOV: 1.4 (b), (d)

1. (C) SAŽETAK: Sveta stolica nije spremna da zvanično prizna Kosovo, ali će nastaviti da promoviše dijalog na način kojim implicitno priznaje i poštuje de facto nezavisnost Kosova. Diplomatski cilj Svete stolice jeste uspostavljanje ravnoteže između odnosa sa Srbijom i Srpskom pravoslavnom crkvom – uključujući i pitanje položaja katolika u Srbiji – i legitimnih težnji svih građana Kosova i pitanja položaja katolika na Kosovu. Stav Vatikana u pogledu zvaničnog priznavanja nije povezan sa činjenicom da je Sveta stolica razočarana formulacijama u nedavno usvojenom ustavu koje sadrže implikacije u pogledu abortusa i istopolnih brakova. Kraj sažetka.

2. (C) 16. aprila direktor za političke/ekonomske veze susreo se sa monsinjorom Migelom Morijem, predstavnikom Svete stolice za Balkan, kako bi ponovo pozvao Svetu stolicu da zvanično prizna Kosovo.

Nezadovoljstvo novim ustavom

----------------------------------------

3. (C) Mori je potvrdio da je Sveta stolica veoma razočarana određenim formulacijama u ustavu za koje smatra da otvaraju prostor za legalizaciju istopolnih brakova i pokušaj da se ukinu prepreke za abortus, iako je malo verovatno da će na današnjem Kosovu do toga zaista doći. On smatra da su ove formulacije uneli međunarodni konsultanti čiji se stavovi (i politički ciljevi) razlikuju od stavova i ciljeva građana Kosova. Moguće je da parlament nije imao prigovora na ove odredbe kako bi se izbegla kašnjenja u procesu izgradnje institucionalnih kapaciteta nove republike. Međutim, Mori je dodao da „negodovanje“ Svete stolice povodom ustava nije u osnovi stava Vatikana u pogledu priznavanja.
Ravnoteža interesa

4. (C) Sveta stolica nije spremna da zvanično prizna Kosovo jer bi na taj način podrila svoje odnose sa vladom Srbije i ekumenski dijalog sa Srpskom pravoslavnom crkvom. On napominje da mu je jedan zvaničnik Srpske pravoslavne crkve rekao da je odluka da se odloži priznavanje „od većeg značaja (za Srpsku pravoslavnu crkvu)nego veliki broj koraka preduzetih s ciljem unapređenja ekumenskog dijaloga između katolika i pravoslavaca."

____________________

5. (C) Mori shvata da odlaganje zvaničnog priznavanja Kosova dovodi 65,000 katolika, koliko ih prema proceni ima na Kosovu, u nezgodnu situaciju, ali da će s druge strane 300,000 hrvatskih i mađarskih katolika u Srbiji biti suočeni s neprijateljskim odnosom ukoliko Sveta stolica postupi suprotno, te da je ovo neophodno izbalansirati. I mada Mori ne gaji iluzije da će Srbija u neko dogledno vreme priznati Kosovo, on pretpostavlja da bi Beograd mogao prihvatiti eventualno zajedničko priznanje Kosova na nivou EU kao cenu za ulazak u Evropsku uniju.

"De facto" priznanje

----------------------
6. (C) Mori je umanjio značaj oklevanja Svete stolice da zvanično prizna Kosovo tako što je stavio naglasak na, prema njegovim rečima, činjenicu da je Vatikan "de facto" priznao novu republiku i izrazio nadu da će Kosovo uspeti u mirnom procesu igradnje nacije. Napomenuo je da je Sveta stolica prvi entitet koji je govorio o nezavisnosti Kosova kao o nepovratnom činu: 18. februara, samo dan nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, otac Lombardi, portparol Vatikana, izjavio je da „Sveta stolica poziva sve, a posebno političke lidere Srbije i Kosova, da pokažu razboritost i umerenost(...), kako bi se stvorili preduslovi za BUDUĆNOST ISPUNjENU POŠTOVANjEM, POMIRENjEM I SARADNjOM.“

(naglasak dodat).

7. (C) Mori se takođe osvrnuo na susret Pape i predsednika Kosova, Fatmira Sejdiua, 2. februara, kao i na činjenicu da su katolički zvaničnici na Kosovu pozdravili nezavisnost bivše srpske republike. Mori je potvrdio da je kardinal Tarčizio Bertone, državni sekretar Svete stolice, primio dopis od predsednika Sejdiua kojim se traži priznavanje Kosova i uspostavljanje diplomatskih odnosa. I mada se ovaj zahtev zvanično „razmatra“, Sveta stolica u ovom trenutku ne namerava da na njega odgovori. On je dodao i da određeni muslimanski zvaničnici na Balkanu povremeno optužuju Svetu stolicu za predrasude protiv Kosova kao zemlje sa većinski muslimanskim stanovništvom. Mori odlučno odbacuje ovu kritiku, ističući da Sveta stolica ima diplomatske odnose sa Bosnom i Hercegovinom.

Komentar

-------

8. (C) Na našem prethodnom sastanku (referentna depeša), Mori je istakao da Sveta stolica ne može da preduzme radnje u pogledu priznavanja u odsustvu zvaničnog zahteva vlasti Kosova, mada je stavio do znanja i da priznavanje neće biti izvesno čak i nakon podnošenja takvog zahteva.

Sada kada je zahtev podnet, Mori je donekle izmenio stav Svete stolice, tvrdeći da je Vatikan "de facto" priznao Kosovo i da nema potrebe da u ovom trenutku preduzima dalje radnje.

9. Nastavak komentara: Mori je visoki zvaničnik koji je službovao na Balkanu i znalački govori o pitanju Kosova. Osim toga, njegovo izlaganje je u skladu sa onim što je njegov nadređeni, zamenik šefa diplomatije Pjetro Parolin, u odvojenom razgovoru pomenuo zameniku šefa misije. I mada Vatikan razume želju nove nezavisne republike da je što veći broj država zvanično prizna bez odlaganja – i upoznat je s podrškom koju vlada SAD pruža ostvarenju ovog legitimnog cilja – rizici po interese Svete stolice u regionu veći su od koristi koje bi takvo priznavanje donelo. Nastavićemo da podstičemo Svetu stolicu da ponovo razmotri ovo pitanje, ali očekujemo da će Sveta stolica – makar za sada – odlučiti da se zalaže za mir, pomirenje i napredak u čitavom regionu, a da pri tom neće zvanično priznati nezavisnost Kosova. Kraj komentara.

Nove knjige za preuzimanje - (Download)

srbi krivi za sve

Mala knjiga velike mržnje
REČNIK SRBOFOBIJE

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 0,6 MB)

 evrounijacenje dr vladimir dimitrijevic knjiga

EVROUNIJAĆENjE
Pravoslavlje i papizam na kraju istorije

Preuzmite kompletnu knjigu (PDF 1,4 MB)

gramatika ekumenizma vladimir dimitrijevic knjiga05

GRAMATIKA EKUMENIZMA
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 2,4 MB (PDF)


dnevnik apokalipse vladimir dimitrijevic

DNEVNIK APOKALIPSE
OHRANA - Romanov

Preuzmite kompletnu knjigu 1,4 MB (PDF)


od svetog save do sorosa knjiga vladimir dimitrijevic

OD SVETOG SAVE DO ĐERĐA SOROŠA
Zbornik radova o reformi školstva

Preuzmite kompletnu knjigu 6,3 MB (PDF)


 obozenje nije individuacija vladimir dimitrijevic

OBOŽENjE NIJE INDIVIDUACIJA
Pravoslavni pogled na Hesea i Junga

Preuzmite kompletnu knjigu 0,9 MB (PDF)


svetosavski svestenik prota milivoje maricic vladimirdimitrijevic

SVETOSAVSKI SVEŠTENIK PROTA MILIVOJE MARIČIĆ,
DUHOVNI SIN VLADIKE NIKOLAJA

Preuzmite kompletnu knjigu 0,6 MB (PDF)


skolokaust vladimir dimitrijevic

ŠKOLOKAUST 
Kako razaraju naše obrazovanje

 Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


srbocid vladimir dimitrijevic 

SVETOSAVLjE I SRBOCID

Preuzmite kompletnu knjigu 1,3MB (PDF)


geopolitika svetosavlja izmedju vasingtona i vatikana knjiga

IZMEĐU VAŠINGTONA I VATIKANA 
GEOPOLITIKA SVETOSAVLjA 

Preuzmi kompletnu knjigu 1,4MB (PDF)


 hominterna i gejstapo knjiga dr vladimir dimitrijevic

HOMINTERNA I GEJSTAPO
Preuzmi kompletnu knjigu 1,6MB (PDF)


zavetnici i begunci vladimir dimitrijevic knjiga

ZAVETNICI I BEGUNCI
KOME ĆE „BLAŽENI ALOZIJE” BITI KRSNA SLAVA?


Preuzmi kompletnu knjigu 1,8MB (PDF)


knjige od utrobe vladimir diitrijevic

KNjIGE OD UTROBE
Zapisi propalog pesnika


Preuzmite kompletnu knjigu 1MB (PDF)


svetosavlje i liturgijska reforma vladimir dimitrijevic knjiga

SVETOSAVLjE I LITURGIJSKA REFORMA

Preuzmi kompletnu knjigu: 1,5 MB (PDF) ⇒►


sa strahom bozijim i verom pristupite vladimir dimitrijevic knjiga

SA STRAHOM BOŽIJIM I VEROM PRISTUPITE!

Preuzmi kompletnu knjigu: 0,8 MB (PDF) ⇒►


teologija ilitehnologija vladimir dimitrijevic knjiga

TEHNOLOGIJA ILI TEOLOGIJA

Izdavač

Lio, Gornji Milanovac, 2009.

Preuzmi kompletnu knjigu: 3 MB (PDF) ⇒►


oklevetani svetac vladimir dimitrijevic knjiga

OKLEVETANI SVETAC
(Vladika Nikolaj i srbofobija)

Izdato: 2007.

Mesto: Gornji Milanovac

Izdavač: LIO, Gornji Milanovac

Preuzmi kompletnu knjigu: 2.1 MB (PDF) ⇒►


sveta liturgija i tajna ocinstva vladimir dimitrijevic knjiga

SVETA LITURGIJA I TAJNA OČINSTVA
(Trpeza Gospodnja kroz vekove i danas)

Izdavač
Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


 hleb nebesni vladimir dimitrijevic knjiga

HLEB NEBESNI I ČAŠA ŽIVOTA
(Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Prepodobni Justin Ćelijski o Svetoj Liturgiji i Pričešću)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 520 KB (PDF) ⇒►


jagnje i zmija knjiga vladimir dimitrijevic

JAGNjE I ZMIJA
(Pravoslavlje i neognostička psihologija)

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1.6 MB (PDF) ⇒►


obnova ili obmana vladimirdimitrijevic

OBNOVA ILI OBMANA?
Liturgijska reforma i kriza rimokatolicizma

Lio, Gornji Milanovac, 2007.

Preuzmi kompletnu knjigu: 1.1 MB (PDF) ⇒►


put za nigdinu vladimir dimitrijevic knjiga

PUT ZA NIGDINU
ROKMUZIKA I DOBA NIHILIZMA

Lio, Gornji Milanovac, 2007.
Preuzmi kompletnu knjigu: 1 MB (PDF) ⇒►


rec na rec odgovor ep atanasiju vladimir dimitrijevic knjiga

REČ NA REČ
(odgovor Ep. Atanasiju)

Preuzmi kompletnu knjigu: 670 KB (PDF) ⇒►


dodji vidi

DOĐI I VIDI
(Ikonostas i svetinja oltara u pravoslavnom Predanju)

izdavač:Lio, Gornji Milanovac, 2008.

Preuzmi kompletnu knjigu: 5.8 MB (PDF) ⇒►

Who is Online

Ko je na mreži: 114 gostiju i nema prijavljenih članova