Људи се често питају – какво ће бити васкрсло тело. Апостол Павле Колошанима пише да ћемо се, кад се јави Христос, Живот наш, и ми са њим јавити у слави; а Филипијцима говори да ће наше понижено тело бити преображено да буде слично прослављеном Телу Господњем. Јер, опет по Светом Павлу, наше тело се сеје у трулежности, а устаје за нетрулежност; сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у немоћи, а устаје у слави; сеје се тело душевно, а устаје тело духовно.
Митрополит Николај (Хаџиниколау) каже да ће наше тело бити нетрулежно, прослављено, снажно и духовно; и личиће и неће личити на тело које сада носимо.Људи се често питају – какво ће бити васкрсло тело. Апостол Павле Колошанима пише да ћемо се, кад се јави Христос, Живот наш, и ми са њим јавити у слави; а Филипијцима говори да ће наше понижено тело бити преображено да буде слично прослављеном Телу Господњем. Јер, опет по Светом Павлу, наше тело се сеје у трулежности, а устаје за нетрулежност; сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у немоћи, а устаје у слави; сеје се тело душевно, а устаје тело духовно. Митрополит Николај (Хаџиниколау) каже да ће наше тело бити нетрулежно, прослављено, снажно и духовно; и личиће и неће личити на тело које сада носимо.
Он каже:“Господ наш је после Васкрсења стекао Тело, које има нарочиту тананост и лакоћу. Он се јавио Својим ученицима, улазећи у кућу кроз „закључане двери“, и ишчезао је, док је с њима говорио. Са ученицима је помало обедовао за трепезом, узимајући „помало“ храну, јер Му она није била потребна за живот. Господ је то учинио јер је апостолима било неопходно да у Њега поверују.Њега су додиривали, али га се нису дохватали. Без обзира на то што је позвао апостола Тому и друге да га додирну, светима Марија и Магдалини је рекао да га не додирују.
Према Светом Никодиму Агиориту, Тело Господње после Васкрсења, поставши нестрадално и нетрулежно, није постало бестелесно, нити је изгубило природна својства: количину, каквоту, видљивост, обим, обрисе у простору и границе. Такве особине имаће и људско тело по васкрсењу. По Светом Григорију Палами, у садашњем стању човекова душа је скривена у грубом телу, а у Царству Божјем тела светих ће постати танана, одухотворена и скоро нематетријална“.
Васкршње Тело Госпоње имаће на себи трагове рана на рукама, ногама и ребрима, јер у Светом Писму јасно стоји да ће на непокајане богоубице на Дан Суда погледати Онога Кога прободоше. И мученици у Царству Небеском имаће ожиљке од рана, које ће показати Богу; и подвижници ће на телу своме имати трагове учињених подвига. Грешнци ће на својим телима имати трагове греха – њихова ће тела бити црна и тамна.
Васкрсла тела ће бити са својствима првосазданог Адама – неће бити тешка, неће имати трагова умора, глади и жеђи, неће имати потребу за сном. Такође, неће бити ни полности у данашњем смислу речи, него стање анђеоске чистоте и чедности. Неће бити времена, па тела неће старити. Предокус свега тога видимо у чудесним својствима светих моштију, које пројављују нетрулежност, миомир и чудотворство као праслику свеопштег васкрсења.
Тела људска блистаће божанском светлошћу, као лице пророка Мојсија кад је силазио са Синаја или Светог Стефана Првомученика пре каменовања. Сва тела ће бити изнад садашњег природног поретка – Свети апостол Петар је ходао по води.
Зато Црква поштује тела и за живота и после смрти.
Она чува тела, у виду моштију, на Светом престолима и антиминсима на којима служи Литургију.
Она чува тела у ћивотима – чудотворне мошти светих.
Она чува тела у освештаним гробовима и костурницама – то су, по митрополиту Николају, универзитети философије у Христу, која је сећање на смрт.
Др Владимир Димитријевић
