Православно учење о раду, социјалној правди и хришћанском солидаризму
поводом повратка имовине Србској Православној Цркви
друго, допуњено издање (Лио 2009.)
ISBN 978-86-83697-83-7
COBISS.SR-ID 1584178876
САДРЖАЈ
Уводна реч 5
Шта ће бити са црквеном имовином? 7
Учење Цркве о раду, својини, глобализацији 11
Рана Црква: Богословље милосрђа 27
Из историје светосавског милосрђа 39
Милосрдни рад у Руској Цркви 46
Да ли је могућа „хришћанска економија”? 50
Литература 63
УВОДНА РЕЧ
Прво издање ове књижице појавило се о Васкрсу 2009. године, као специјалнидодатак часописа „Печат” под насловом „Православље и социјална правда /Православно учење о раду и хришћанском солидаризму”. Пред читаоцем једопуњена верзија, са новим насловом и понеком изменом. Текст је, иначе,публикован и на националном сајту vidovdan.org
Ове књиге не би ни било да њен аутор није гледао живе примере хришћанског милосрђа, који су га подстакли да се сети Светог Предања Цркве од Истока, и да запише неколико речи на тему човекољубља које почиње Богом Човекољупцем, а продужава се у људима Његовим.
Заиста, ко би заборавио делатне примере филантропије виђене у делима блаженопочивших епископа, попут Данила будимског и Стефана жичког, монаха какав беше Митрофан Хиландарац, верника попут Србина из Америке, Зорана Маринковића? Или Милосрдну секцију Мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду (школу је основао протојереј - ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић, а сада је води протојереј Вајо Јовић), која је обишла толике болне, рањене, убоге?
Или рад Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско - карловачке, око кога се, трудом проте Љубодрага Петровића, окупило на десетине лекара, просветних радника, правника и других, спремних да бесплатно помогну својим ближњима у невољи?
Или неизмерну љубав србског монаштва, од овчарско - кабларских манастира, преко светојустиновских Ћелија, до Рукумије, љубав према госту и сиромаху, право авраамовско гостољубље у духу Светог Николаја Жичког? Или љубав наше браће Грка, који су Србима из свих крајева, а нарочито из Босне, помагали у тешке дане, 1991-1995. године (незаборавна је Аспровалта, са својим старцем Теофилом, који је летовањима утешио преко десет хиљада србске деце и преко триста србских инвалида рата, снабдевајући их ортопедским помагалима)?
А жртву сестара Свете Петке Изворске код Параћина, које и данас гаје децу што су их сви одбацили? Труд рехабилитационог центра „Црна Река” око помоћи наркоманима? Труд братства манастира Ковиљ око унесрећених дрогом? Има, има још примера хришћанског човекољубља - поменути су само неки, које лично зна аутор ове књижице. Он зна и многе друге примере, од верника до епископа, али, они су још живи, па није у складу с православном етикецијом да о њима пишемо, јер се још увек подвизавају ка Царству.Свима њима, с поштовањем и љубављу, нека буде посвећено ово делце, а од Господа награда.
На Свету Ангелину Србску, 2009. Аутор
