Bežanje od odgovornosti

Porodica je srušena. I sve oko nas se ruši. Živeći u doba potpunog moralnog sloma, kada, po Pavlu Florenskom, ono što mora biti iznutra (intimni polni život) dolazi spolja, i obratno (duševnost i dobrota se skrivaju).

Ne smemo zaboraviti reči poznatog austrijskog psihologa Viktora Frankla koji je istakao da „seksualno uzdržanje kod odraslih ne daju neurotične simptome”. To jest, priča o pokoravanju nagonima, koja je bila osnova seksualne revolucije, jeste puka izmišljotina. Seksualna ljubav je, kaže Frankl, najniža forma ljubavi. Puko upražnjavanje „slobodnog seksa” je bežanje od odgovornosti jer voleti može samo ličnost, i voleti se može samo ličnost – a ljudi su danas sebični individualisti.

Blud je, kaže Frankl, iako maskiran u „seksualnu revoluciju” i „oslobođenje”, samo vulgarna primitivizacija ljubavi, često puka prostitucija.

Po psihologu Makmilanu, postoje tri vrste ljubavi: „voleću te ako”, „voleću te zato što” i „voleću te bez obzira na sve”. Prva je maska egoizma, a druga je uslovna. Ako čovek ne bude zadovoljan onim „zato što”, on može početi da beži u virtuelnost. Zato danas internet pornografija uklanja žive ljude sa obzorja. Niko mi se ne sviđa, svi su „teški”, pa ću u elektronskoj praznini potražiti one koji su mi potrebni za samozadovoljavanje.

Voleti uprkos svemu

Istinska ljubav je ona koja voli uprkos svemu. Sveti Pajsije Svetogorac je navodio slučaj jednog Grka iz Amerike koji je na molitvi video nestvorenu svetlost Gospodnju, iako nije bio nikakav podvižnik. On je to doživeo jer se molio za svoju nesrećnu suprugu koja je, malo po malo, zanemarivala bračne dužnosti, upala u blud i otišla u Grčku gde je postala prostitutka, a ostavila njega i decu. On ju je voleo nesebično i do kraja, moleći se za njenu dušu, zbog čega je bio udostojen viđenja Božje blagodati.

Evo kako je starac to opisao: „Jednom dođe u moju kolibu jedan Amerikanac grčkog porekla, lekar po zanimanju. Primetio sam da mu lice sija i zato sam oprezno počeo da se raspitujem o njegovom životu. „Oče”, reče mi, „ja sam pravoslavan, ali sve do pre kratkog vremena nisam ni postio, niti sam često odlazio u crkvu. Jedne večeri sam u svojoj sobi kleknuo da zamolim Boga u vezi sa mukom koja me tada mučila, a onda se soba ispuni čudesno prijatnom svetlošću. Prilično dugo nisam video ništa drugo osim te svetlosti i osetio sam u sebi neizrecivi mir.”

Začudih se, jer razumedoh da je taj čovek bio udostojen da vidi netvarnu svetlost, pa zatražih od njega da mi kaže šta je tome prethodilo.

„Oče”, odgovori mi on, „oženjen sam i imam troje dece. U početku je u našoj porodici bilo sve dobro. Kasnije, međutim, moja žena nije imala strpljenja da se bavi kućnim poslovima i decom i tražila je da izlazimo u društvo zajedno sa njenim prijateljicama. Učinio sam joj po volji. Posle izvesnog vremena, reče mi da želi da izlazi sama sa svojim prijateljicama. Pristao sam na to, a ja sam za to vreme pazio na decu. Potom nije htela da zajedno idemo na odmor, nego je tražila da joj dam novac da ide sama. Zatim je od mene tražila stan da živi sama. I to sam joj učinio, ali je ona počela da okuplja svoje prijatelje. Sve to vreme sam se trudio na razne načine da joj pomognem, da je posavetujem, ne bi li se sažalila bar na našu decu, ali ona o tome nije htela ni da razgovara. Naposletku mi je uzela veću sumu novca i nestala. Tražio sam i svuda se raspitivao, ali bez uspeha. Izgubio joj se svaki trag. Jednoga dana sam dobio obaveštenje da je došla ovamo u Grčku i da se nalazi u nekoj kući na zlu glasu. Ne može se opisati koliko sam se ražalostio zbog njenog propadanja. Od teške nevolje sam kleknuo da se pomolim. „Bože moj”, rekoh, „pomozi mi da je nađem i da učinim sve što budem mogao da ne izgubi dušu. Njenu propast ne bih mogao da podnesem.” Tada me okupa ona svetlost i ispuni mi srce savršenim mirom.” „Brate moj”, rekoh mu, „Bog je video tvoje trpljenje, tvoju nezlobivost, tvoju ljubav, pa te na taj način utešio.” Zato govorim, a mirjani neka sude. Vidite li? Lekar u Americi, koji je živeo sa takvom ženom, u takvim okolnostima i u takvom okruženju i čega je bio udostojen!“

Žrtva koju je prineo Hristu ovog je čoveka uzvela do Hrista na Tavoru.

Šta je srećna porodica

Veliko istraživanje života tri hiljade srećnih porodica, sprovedeno na Zapadu, pokazalo je, kaže ruski lekar Konstantin Zorin, da su sve one imale zajedničke osobine: stavljali su porodičnu zajednicu na prvo mesto, zajedno su provodili vreme, opštili su slušajući jedno drugo i pazeći na reči i postupke drugog, prihvatajući ga onakvim kakav jeste. Te porodice su imale temeljnu duhovnost i zajedno su rešavale probleme.

Seksualnost nije prenaglašavana kao ključni elemenat porodične sreće. Zato Zorin ističe: „Po Božjem promislu, supružnici treba da prođu put od telesnog sjedinjenja preko duševne povezanosti do duhovnog jedinstva”.

Na žalost, kako kaže psiholog Tatjana Florenska, današnji gubitak stida i panseksualizacija vode ka nestanku ličnosti i formiranju tzv. „seksualne dominante” koja može biti opasna isto kao i alkoholizam ili narkomanija.

Vreme je za pokajanje

Svet će postojati dok bude ljudi koji raduju Boga. Danas je takvih sve manje. Zbog toga je poslednji čas za pokajanje, obraćenje i povratak Gospodu.

Ruski sveštenik, otac Oleg Stenjajev, kaže u jednoj od svojih beseda: „Sećate li se kako se bludni sin vraćao u očev dom? I on se sigurno pitao: hoće li me otac primiti, ili neće? On je želeo da se nađe među najamnicima njegovog oca. Međutim, dok je još bio daleko, otac ga je ugledao i potrčao mu u susret. Bog koji je postao Čovek – to je Bog koji nam ide u susret, Bog koji se toliko približava nama, da postaje nama sličan. Onaj, koji nas je stvorio po Svom podobiju, Sam prima lik, obličje sluge, postaje nama sličan. To je tajna ljubavi, neshvatljive ljubavi.

Kako bi mi trebalo da se odnosimo jedni prema drugima, nakon što je Bog postao Čovek? On je, naime, postao Čovek zbog svakog čoveka koji živi na zemlji – nezavisno od njegove religije, nezavisno od njegove nacionalnosti, nezavisno od njegovog pola, nezavisno od njegovog uzrasta, nezavisno od njegovog društvenog položaja. Sveti Zlatoust jasno kaže: „I kada bi samo ti, grešnik, živeo na zemlji, i radi tebe bi došao Hristos i umro na krstu!” Samo se zamislite nad ovim rečima! Mi smo prihvatili da je Hristos umro za grehe celog sveta. Međutim, u odnosu na svakoga od nas, pojedinačno uzetog, On je umro samo za tebe! Postati toga svestan – znači shvatiti veličinu ljubavi Božije.“

Ako ove ljubavi postanemo svesni, i ako obnovimo svoje duše, obnovićemo i porodicu i društvo i državu i svet. Odluka je na nama, a put je pred nama. Gospode, blagoslovi!

dr Vladimir Dimitrijević