Smatrajući da je objektivno informisanje javnosti veoma bitno za razvoj dijaloga u Srbiji, šaljem izvesne primedbe na netačnosti u tekstu gorenavedenog naslova. (https://stanjestvari.com/2020/10/13/da-se-zna-dimitrijevic/)

PRETPRIPREMNO ROČIŠTE I „PODRŽAVAOCI“ DIMITRIJEVIĆA

Na pretpripremno ročište, održano 22. januara 2020, nisu došli nikakvi anonimni i provokatorski nastrojeni „podržavaoci“ Vladimira Dimitrijevića, nego niz uglednih intelektualaca i javnih ličnosti (među kojima i više univerzitetskih profesora). Oni su ustali ne toliko u odbranu nižepotpisanog, koliko prava na slobodu mišljenja i izražavanja. Tu slobodu su, u datom slučaju, ugrozili Povernik za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, proglašavajući me „diskriminatorom“, i Udruženje „Da se zna!“ tužbom sudu zbog mog teksta „U odbranu prirodne porodice“.

Oni koji su 22. januara došli u Viši sud u Beogradu nisu nikog provocirali, nego su smatrali da imaju pravo da prisustvuju ovom procesu, bitnom za budućnost intelektualnih sloboda u nas, jer je reč o parničnom postupku koji nije zatvoren za javnost. Tog dana (a ovo je u izveštaju NVO „Da se zna!“ datom „Danasu“ prećutano) u sudu su bili prisutni i „podržavaoci“ NVO „Da se zna!“. Sudija  je, s obzirom na veličinu sudnice, rešila da ročištu mogu prisustvovati sveštenik Jovan Plamenac i profesor dr Milo Lompar, kao i dvoje simpatizera (članova?) NVO „Da se zna“.                                            

PRAVO NA SLOBODU VEROISPOVESTI

Mišljenjem Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, posle koga me je, kao „diskriminatora“, NVO „Da se zna!“, tužila Višem sudu u Beogradu,  ugroženo je pre svega moje pravo na slobodu veroispovesti.

Naime, iz perspektive pravoslavne etike, o kojoj tri decenije govorim i pišem, homoseksualno ponašanje spada u grehovne bolesti koje se, kad su pravoslavni vernici s takvim sklonostima – ne agnostici i ateisti, kojima se Crkva ni ne bavi – u pitanju, leče, između ostalog, postom i molitvom, što je dvomilenijumsko stanovište pravoslavnih.

Takođe, ugroženo je i moje pravo na slobodu mišljenja, jer ja nigde ne napadam nečiju „seksualnu orijentaciju“, nego razobličavam protivporodičnu i kvazinaučnu ideologiju političkog homoseksualizma. Ona je, kako kaže italijanski filosof Dijego Fuzaro, jedna od udarnih pesnica neoliberalnog kapitalizma, što želi da sve pretvori u robu, razarajući moguće prepreke (uključujući i prirodnu porodicu) za širenje tzv. slobodnog tržišta.

Da je u pitanju tužba NVO „Da se zna“ protiv mene nastala na osnovu nastojanja da se u Srbiji ponovo nametne delikt mišljenja, može se videti i u novom broju časopisa „Heretikus“ ( 3-4/2019), gde je objavljen čitav dosije posvećen ovom slučaju, kao i temeljna pravna analiza koju je sproveo profesor dr Jovica Trkulja. (Elektronska verzija časopisa dostupna je na Internetu.)

KORONA I SUĐENjE

Da napomenem: 3. marta 2020. Višem sudu u Beogradu moj advokat uputila je molbu za dobijanje veće sudnice u kojoj bi, povodom prvog ročišta, mogao da prisustvuje veći broj zainteresovanih, što je Viši sud i odobrio. Ročište zakazano za 7. maj je otkazano zbog pandemije korona virusa, posle čega su iz Višeg suda zamolili tuženu stranu da odustane od usvojenog zahteva za odobrenje veće sale. To je tužena strana razumno prihvatila, i baš zbog toga (a ne zbog straha od ljudskopravških superheroja iz „Da se zna!“) sada nije bilo intelektualaca i javnih delatnika mnogo više nego prošli put. Sudija je, takođe zbog vanredne pandemijske situacije, na ročištu održanom 12. oktobra, sprečila „podržavaoce“ NVO „Da se zna“ da prisustvuju ročištu, tako da su u sudnici bili samo advokati, predstavnica NVO „Da se zna!“ i ja.

O PRAĆENjU NVO „DA SE ZNA!“

Još jedna lažna tvrdnja NVO „Da se zna!“ je da sam se bavio njihovim radom, i to „pomno“, izvrgavajući ga ruglu. Mene NVO „Da se zna“ zanima kao lanjski sneg, a „pomno praćenje“ njihovog rada smatram najzaludnijom mogućom delatnošću. Doduše, ponegde sam bio ironičan, smatrajući da nas skraćenica naziva ove NVO podseća na pojam iz Brozovog doba: DSZ iz sintagme „ONO i DSZ“. Tad je, u ime svetle budućnosti komunizma, to bila „društvena samozaštita“, a sad je, u ime neoliberalnog totalitarizma kome je politički homoseksualizam udarna pesnica, to NVO „Da se zna“.

TRI KNjIGE O MOM SLUČAJU

Do sada sam, povodom svog slučaja, objavio čak tri knjige (a ne jednu): “Da se zna/ Poverenik za zaštitu ravnopravnosti protiv slobode mišljenja i izražavanja“ (naslov „Da se zna“ je nameran, jer i ja, a ne samo ova NVO, imam svoju verziju priče, pa želim da se i ta verzija zna); „Građanin nepokorni/ Slučaj Vladimira D. pred Višim sudom u Beogradu“; „Šta se zgodi kad se džender rodi/ Politički homoseksualizam kao novi boljševizam“.

U prvoj knjizi sam se bavio progonima slobodnih intelektualaca koje sprovodi pokret političkog homoseksualizma, i tu sam pisao o napadima na profesora dr Milana Brdara, naučnog savetnika dr Mišu Đurkovića, književnika Nikolu Malovića, kao i profesora dr Branislava Ristivojevića, već izvođenog na sud (i oslobođenog krivice za izneto mišljenje).

Veliku pažnju sam posvetio Poverniku za zaštitu ravnopravnosti, Brankici Janković, i neoboljševičko – inkvizitorskim metodama čitanja tekstova koji se njenim štićenicima u Srbiji ne sviđaju. Nema u knjizi „Da se zna“ nikakvog „pomnog praćenja“ NVO „Da se zna!“. Knjiga „Građanin nepokorni“ donosi tekstove koje su ugledni srpski intelektualci pisali u odbranu mog prava na slobodu mišljenja i izražavanja, kao i peticiju preko stotinu javnih delatnika iz zemlje i inostranstva povodom mog slučaja. I u toj knjizi NVO „Da se zna!“ udeljena je uzgredna, minimalna pažnja, jer ja ta NVO samo „fenomenologija“, a ne „ontologija“ problema progona slobodne misli u ovoj i ovakvoj Srbiji.

U knjizi „Šta se zgodi kad se džender rodi“ vodio sam „unutarpravoslavnu“ polemiku sa čovekom koji smatra da imam previše blage stavove o homoseksualcima, ali sam se bavio i dodeljivanjem počasnog doktorata Univerziteta u Beogradu kvazinaučnici Džudit Batler, glavnoj globalističkoj „dženderistkinji“, koje sam poredio sa počasnim doktoratom što ga je taj isti Univerzitet svojevremeno dodelio Josipu Brozu. I tu je NVO „Da se zna!“ sasvim sporedna. Ne tema, nego temica. Jesam se pozabavio njihovom metodologijom izjednačavanja svih koji ne misle kao oni (ta metodologija se, inače, zove reductio ad Hitlerum), pa smo se, kao „diskriminatori“, na istom mestu našli profesor dr Branislav Ristivojević, pevač Aca Lukas i ja. NVO „Da se zna!“ se tako pokazuje kao „tužibaba Jeca“, koja, umesto zeca, lovi sve koji joj se ne sviđaju, i baca ih pred Poverenika i sudove zemlje Srbije. Kako je krenulo (optužen sam da ih „izvrgavam ruglu“ samo zato što, baveći se njihovim nesuvislostima, koristim ironiju i sarkazam), uskoro će po sudovima tražiti da mi se ukine pravo na korišćenje stilskih figura.

KAMILA PALjA O ISTOM

Po ko zna koji put ponavljam – moji stavovi o političkom homoseksualizmu kao političkoj ideologiji nisu samo moji. Čak i poznati intelektualci koji su „nestandardne seksualne orijentacije“ umeju da budu radikalni kritičari homoseksualizma pretvorenog u politiku. Čujmo Kamilu Palja: “Homoseksualizam nije „normalan“. Naprotiv – to je izazov upućen normi, koji ima svoj početak u permanentno revolucionarnom karakteru kvir – teoretičara, koji su sami po sebi štab namrštenih lopovčića – gramzivaca, koji u duhu poststrukturalizma pokušavaju da ustvrde kako nikakve norme ni nema, jer je sve uslovno, sve relativno. To su glupački okviri u koje sebe smeštaju ljudi opsednuti verbalizmom, gluvi, tupi i slepi za svet koji ih okružuje. Priroda postoji, sviđalo se to naučnicima ili se ne sviđalo, a u prirodi je nastavak vrste jedino i neumoljivo pravilo. To je norma. Polno različita tela su sazdana za razmnožavanje. Muški ud odgovara ženskom i nikakvo čudačko žongliranje rečima ne može da promeni tu biološku činjenicu“.

Ona kaže: “U svom istraživanju sam otkrila da se istorija ciklično ponavlja. U drevnosti uvek vidimo jednu te istu pojavu – kad kultura upada u stanje rasapa, dolaz dopojave trandženderizma. To je simptom kulturnog kolapsa. Ništa tako jasno ne pokazuje dekadenciju Zapada kao naša tolerantnost prema otvorenom homoseksualizmu i  transdženderskoj maniji. Transdženderizam je moderna i udobna etiketa koju socijalno otuđena omladina lepi na sebe. Pedesetih godina otuđenici su se zvali bitnici, šezdesetih hipici, a sada ih podstičiu da misle kako je njihovo otuđenje izazvano problemima s dženderom.

Uznemirava me popularnost i dostupnost operacija „promene pola“. Ljude podstiču da ih vrše čak i sada, kada su sva dostigunuća nauke pokazala de nema načina da se izmeni nečiji pol. Možete sebe da zovete kako hoćete, ali, na kraju krajeva, svaka ćelija u vašem telu i njen DNK ostaju kodirani vašim urođenim biološkim polom“.

U svojoj knjizi „Vamps And Tramps“ Kamila Palja ističe: “Moramo imati svest o tome da je pogubno mešanje gej – aktivizma sa naukom, koja stvara više propagande nego istine. Gej naučnici moraju biti više naučnici nego gejevi./…/ Poslednjih decenija izgubili smo kontrolu nad situacijom: verodostojna naučnost je nemoguća jer racionalni diskurs kontrolišu jurišnici, u ovom slučaju gej – aktivisti, koji sa fanatičnim apsolutizmom pretenduju na isključivu vlast nad istinom./…/ Priča o 10% ( po kojoj su 10% svake populacije gejevi, nap. V.D. ), koju ropski ponavljaju sredstva masovnog informisanja, bila je čista propaganda, i to me je, kao naučnika, dovelo do prezira gej – aktivista zbog toga što oni, bez ikakvih principa, prenebregavaju istinu. Njihove izmislice i izmišljotine traju do danas, ovoga puta u vezi sa fragmentarnim svedočenjima genetike vezanim za homoseksualizam, kao i homoseksualnm ponašanjem životinja. /…/ Niko se ne rađa kao gej. Sama ideja je smehotresna, ali, pošto je to svojestveno našoj preterano politizovanoj klimi, slične tvrdnje dobijaju trenutnu podršku gej – aktivista i i njihovih sledbenika u SMI. /…/ Ranije sam smatrala da stari psihoanalitički model neadekvatno opisuje prauzrok homoseksualizma, kao posledicu ometenosti u razvoju. Ali se ispostavilo da je to istina, jer svi moji prijatelji homoseksualci su imali dominantne i gospodareće majke, sasvim u skladu s prototipom./…/Osamdesetih i početkom devedesetih strah od SIDE je pretvorio gej aktiviste u besne nihiliste i monomanijake, koji su lažno optuživali državu da su se zbog nje razboleli. SIDA nije došla niotkuda. Ona je neposredna posledica seksualne revolucije, koju je moje pokolenje otpočelo s najboljim namerama, ali čije su najgore posledice najpre pogodile gejeve. Uprkos intenzivne propagande da nije tako, na Zapadu je SIDA pre svega bolest gejeva i takvom će ostati i u doglednoj budućnosti“.

Ona kaže: “Ženski homoseksualizam je u porastu, jer bojažljivi i nemuževni muškarci malo šta mogu da ponude. Muški homoseksualizam je u porastu, jer se muževnost nalazi u krizi…sadašnji gej ne može da tvrdi da homoseksualizam nije stvar izbora, jer se elemenat izbora nalazi u svakom ponašanju, seksualnom ili drugom. Da bi se opštilo sa suprotnim polom potrebni su napori, a sa svojim polom je prostije. To je uvek izbor između preskakanja prepreka i komfora. /…/Histerija gej aktivizma navela me je da ponovo sagledam slučajeve ocrnjenih terapeuta i pastora, koji smatraju da je promena homoseksualne orijentacije moguća, i čije skupove gej agitatori neprestano ometaju. Zar je gej identitet tako krhak da ne može da podnese ideju da neki ljudi ne žele da ostanu gejevi? Seksualnost je promenljiva i preokreti su teorijski mogući, ali uz to su i navike vrlo snažne, što se vidi iz borbe protiv gojaznosti, pušenja, alkoholizma i narkomanije…“

Da li bi zbog ovih izjava trebalo tužiti Kamilu Palja? (Inače, sve sam ovo citirao u svojoj knjizi „Šta se zgodi kad se džender rodi/ Politički homoseksualizam kao novi boljševizam“). 

Sve je to mnogo puta rečeno i ponovljeno.

I zbog svega toga, mnogo puta rečenog i ponovljenog, potpisnik ovih redova izveden je na sud.                           

UMESTO POLEMIKE, IZVOĐENjE NA SUD

Svoje tekstove ni o čemu, pa ni o političkom homoseksualizmu kao ideologiji kancer – kapitalizma naših dana, ne smatram crvenim slovom u kalendaru, i mislim da su apsolutno podložni svakoj vrsti kritike i polemike, pogotovo u društvu koje sebe smatra demokratskim, dakle dijaloškim. Imam puno pravo da mislim da raspravi tog tipa nije mesto na sudu, nego u prostoru javne debate. A tužba NVO „Da se zna!“ je, uveren sam, samo čarka u ozbiljnom ratu pokreta političkog homoseksualizma protiv slobode mišljenja i izražavanja u Srbiji. Oni potajno priželjkuju da se njihova borba, što u medijima, što po sudovima, završi onako kako su se, u doba brozomore, završavali slučajevi profesora dr Mihaila Đurića i pesnika Gojka Đoga. Da, da, dragi čitaoci: jurišnici militantnog kapitalizma po svojoj suštini, a neoboljševici po mentalnom sklopu, trenutno maskirani u „ljudskopravaše“, opet pevaju:“Ko drukčije kaže, taj kleveće i laže, i našu će osetit` pest“.

VLADIMIR DIMITRIJEVIĆ, TUŽENIK OVDAŠNjI

Šira verzija teksta objavljenog u novinama „Danas“ 19. oktobra 2020.