Nije lako živeti u Srbiji.
Nije lako gledati kako Srbiju drobe, rasparčavaju, prodaju, i u propast vode.
Nije lako brinuti za budućnost svoje dece koja će živeti kao potonje roblje.

Koji jedu kuće udovičke
I lažno se mole Bogu dugo
Imali su smene udarničke
I Srbiju rasprodali drugom
vuk vukašin vučić i vujica
Izmećari sluge i seizi
Raspudiše osmehe nam s lica
Sad smo slovo u paklenoj knjizi

Ali, baš tada, kada je teško, vredi se setiti Svetoga Ilije, anđela u telu, temelja proroka, drugoga preteče Hristova dolaska, koji je proroku Jeliseju odozgo poslao blagodat da leči bolesti i isceljuje gubavce, pa toči iscelenja onima koji ga poštuju. To je onaj Ilija koji je živeo u Izrailju za vreme bezbožnih Ahava i Jezavelje, i koji je, gledajući nadmoć Vaalovih žreca ( koji su i ljudske žrtve prinosili ), rekao Gospodu: „Dosta je, Gospode, uzmi dušu moju jer nisam bolji od otaca svojih“ ( to jest – zašto bih ja živeo u ovom svetu i veku kad je ovako strašno odstupništvo preda mnom? ) A onda mu je Gospod rekao da ima sedam hiljada onih koji nisu priklonili kolena Vaalu, a za koje Ilija ne zna. I Ilija se podigao, i smelo ustao protiv Vaalovih žreca.

Takav je bio da ga je Bog živog uzeo na nebesa, i on čeka da dođe antihrist, da bi ga, skupa sa Enohom, razobličio i čovečanstvu, na samom kraju istorije, propovedao Hrista Spasitelja i Njegovo Carstvo, i primio mučeničku smrt za istinitog Mesiju.
Teško je, dakle, gledati Srbiju koju vode na klanje pred Moloha globalizma, i čiji narod, kao u doba Ilijino, hrama na obe noge. Ali, ako ima sedam hiljada onih koji se ne klanjaju Vaalu, ima i nade. A za njih moli se Sveti Ilija, Gromovnik srbski, velika naša nada i uteha u potonje dane.

Anđeo u telu Osnova proroka
I preteča drugi Hristovoga roka
Ilija će doći pre Strašnoga suda
On će ljude zvati da se kaju svuda
Sa Enohom skupa sedmim od Adama
Kazniće zlikovce žegom i sušama
Izvore će vodne u krv pretvarati
Takvu će mu silu Gospod sila dati
On i Enoh skupa ko rođena braća
Svet će pozivati da se Bogu vraća
Biće odeveni u kostretne vreće
Revnovaće silno kolebat se neće
Ko ih tad posluša i pribegne Hristu
Primiće odeću svilenu i čistu
Jer je svila pravda Božjih svetitelja
I nose je vojske nebeskih žitelja
Sad nam idu dani Sud se Božji bliži
O narode Hristov na noge se diži
I očisti dušu svetlim pokajanjem
Um svoj umij Svetim Pismom i Predanjem
I ne veruj svakom jer je lukav đavo
Pa zavodi one što ne idu pravo
A pravo je tamo što je pravoslavno
Ne skrećimo nigde no ka Nebu ravno
O Ilija Sveti Bogu se pomoli
Da Hristovo stado lukavom odoli
I da odolimo zlu poslednjih dana
Da primimo Božja blaga obećana

Dr Vladimir Dimitrijević