Ljudi se često pitaju – kakvo će biti vaskrslo telo. Apostol Pavle Kološanima piše da ćemo se, kad se javi Hristos, Život naš, i mi sa njim javiti u slavi; a Filipijcima govori da će naše poniženo telo biti preobraženo da bude slično proslavljenom Telu Gospodnjem. Jer, opet po Svetom Pavlu, naše telo se seje u truležnosti, a ustaje za netruležnost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u nemoći, a ustaje u slavi; seje se telo duševno, a ustaje telo duhovno.

Mitropolit Nikolaj  (Hadžinikolau) kaže da će naše telo biti netruležno, proslavljeno, snažno i duhovno; i ličiće i neće ličiti na telo koje sada nosimo.Ljudi se često pitaju – kakvo će biti vaskrslo telo. Apostol Pavle Kološanima piše da ćemo se, kad se javi Hristos, Život naš, i mi sa njim javiti u slavi; a Filipijcima govori da će naše poniženo telo biti preobraženo da bude slično proslavljenom Telu Gospodnjem. Jer, opet po Svetom Pavlu, naše telo se seje u truležnosti, a ustaje za netruležnost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u nemoći, a ustaje u slavi; seje se telo duševno, a ustaje telo duhovno.

Mitropolit Nikolaj  (Hadžinikolau) kaže da će naše telo biti netruležno, proslavljeno, snažno i duhovno; i ličiće i neće ličiti na telo koje sada nosimo.

Mitropolit Nikolaj  (Hadžinikolau) kaže da će naše telo biti netruležno, proslavljeno, snažno i duhovno; i ličiće i neće ličiti na telo koje sada nosimo.Ljudi se često pitaju – kakvo će biti vaskrslo telo. Apostol Pavle Kološanima piše da ćemo se, kad se javi Hristos, Život naš, i mi sa njim javiti u slavi; a Filipijcima govori da će naše poniženo telo biti preobraženo da bude slično proslavljenom Telu Gospodnjem. Jer, opet po Svetom Pavlu, naše telo se seje u truležnosti, a ustaje za netruležnost; seje se u sramoti, a ustaje u slavi; seje se u nemoći, a ustaje u slavi; seje se telo duševno, a ustaje telo duhovno. Mitropolit Nikolaj  (Hadžinikolau) kaže da će naše telo biti netruležno, proslavljeno, snažno i duhovno; i ličiće i neće ličiti na telo koje sada nosimo.

On kaže:“Gospod naš je posle Vaskrsenja stekao Telo, koje ima naročitu tananost i lakoću. On se javio Svojim učenicima, ulazeći u kuću kroz „zaključane dveri“, i iščezao je, dok je s njima govorio. Sa učenicima je pomalo obedovao za trepezom, uzimajući „pomalo“ hranu, jer Mu ona nije bila potrebna za život. Gospod je to učinio jer je apostolima bilo neophodno da u Njega poveruju.Njega su dodirivali, ali ga se nisu dohvatali. Bez obzira na to što je pozvao apostola Tomu i druge da ga dodirnu, svetima Marija i Magdalini je rekao da ga ne dodiruju.Prema Svetom Nikodimu Agioritu, Telo Gospodnje posle Vaskrsenja, postavši nestradalno i netruležno, nije postalo bestelesno, niti je izgubilo prirodna svojstva: količinu, kakvotu, vidljivost, obim, obrise u prostoru i granice. Takve osobine imaće i ljudsko telo po vaskrsenju.

Po Svetom Grigoriju Palami, u sadašnjem stanju čovekova duša je skrivena u grubom telu, a u Carstvu Božjem tela svetih će postati tanana, oduhotvorena i skoro nematetrijalna“.Vaskršnje Telo Gosponje imaće na sebi tragove rana na rukama, nogama i rebrima, jer u Svetom Pismu jasno stoji da će na nepokajane bogoubice na Dan Suda pogledati Onoga Koga probodoše. I mučenici u Carstvu Nebeskom imaće ožiljke od rana, koje će pokazati Bogu; i podvižnici će na telu svome imati tragove učinjenih podviga. Grešnci će na svojim telima imati tragove greha – njihova će tela biti crna i tamna.Vaskrsla tela će biti sa svojstvima prvosazdanog Adama – neće biti teška, neće imati tragova umora, gladi i žeđi, neće imati potrebu za snom.

Takođe, neće biti ni polnosti u današnjem smislu reči, nego stanje anđeoske čistote i čednosti. Neće biti vremena, pa tela neće stariti. Predokus svega toga vidimo u čudesnim svojstvima svetih moštiju, koje projavljuju netruležnost, miomir i čudotvorstvo kao prasliku sveopšteg vaskrsenja.
Tela ljudska blistaće božanskom svetlošću, kao lice proroka Mojsija kad je silazio sa Sinaja ili Svetog Stefana Prvomučenika pre kamenovanja. Sva tela će biti iznad sadašnjeg prirodnog poretka – Sveti apostol Petar je hodao po vodi.

Zato Crkva poštuje tela i za života i posle smrti.

Ona čuva tela, u vidu moštiju, na Svetom prestolima i antiminsima na kojima služi Liturgiju.

Ona čuva tela u ćivotima – čudotvorne mošti svetih.

Ona čuva tela u osveštanim grobovima i kosturnicama – to su, po mitropolitu Nikolaju, univerziteti filosofije u Hristu, koja je sećanje na smrt.

Dr Vladimir Dimitrijević