СТИГЛО МИ ЈЕ ПИСМО
Данас сам од једног брата у Христу, који живи у некој од „развијених“ и „напредних“ ЕУ земаља, добио, као реакцију на свој текст о видео – надзору следеће електронско писмо:
>> Драги брате Владимире,
Одличан текст о камерама за јавни и полујавни видео-надзор! Мада и тајног има много.
http://borbazaveru.info/content/view/8060/1/
Овај народ србски је већ зомбиран, истрауматизован као ни један у Европи, скуван као жаба на 80°, нигде више не пружа отпор, па му (нам) раде шта хоће - од ситних лопова, до владара планете у сенци. Хаос је све већи, репресија све директнија, а стање свести све лошије. Али треба се одупирати, па макар и овако.
Ја живим у "просперитетној" земљи где је густим видео-надзором све покривено, скоро сваки квадратни метар. И то не само у урбаним срединама! Са ужасом примећујем да се у Србији великом брзином и без икаквог учешћа јавности иде ка истом циљу. Опасност је можда највећа у глави сваког од нас: до инфантилности наивно размишљање, "Па неће се то баш мени десити", или оно скроз недотупаво и неодговорно, "Немам ја шта да кријем!" А када дође до твоје коже, онда је већ прекасно.
А како је тамо где је већ одмакло то с камерама? Ево само примера из прве руке.
Једном су ми грешком послали кредитну картицу на стару адресу, након 4-5 година по мом пресељењу, и то обичном поштом, непрепоручено. Само по себи врло груба грешка, рекло би се. На богатом и цивилизованом Западу. Али... Тамо је становао неки црнац. Узео је из сандучета моју картицу, отишао на аутомат с новцем и подигао више од €2000.
Visa ми је без размишљања испоставила рачун. Кад сам им одговорио да немам с тиме везе, они су и даље инсистирали да платим. Случај је доспео у полицију.
Полиција је прегледала снимке видео камере над банкоматом и јасно видела особу која је то урадила. Било је врло лако све повезати - моја стара адреса, нови станар на тој адреси, у минут тачно време подизања новца, итд, итд. Међутим, полиција, иако у поседу снимка, није реаговала. Онда је уследио трећи, највећи шок за мене. Ни Visa није реаговала. Наставили су да потражују од мене тај новац, са претњама принудне наплате, суда, итд. Спасило ме само то што сам случајно сачувао писмо старо неколико година којим сам их својевремено био обавестио о промени адресе. И почео да "машем" тим писмом као доказом и претим адвокатима. Тек онда су престали, али са видном љутњом и озлојеђеношћу (на мене). Полиција и даље није реаговала.
Ово је реалност земље која је законски много уређенија и са правно неупоредиво педантнијом регулативом и контролом од Србије, у којој на наше очи влада неограничени хаос и јавашлук. Па ипак, ово је реалност коју сам тамо лично доживео. После 9/11!
У полицији, узгред, тамо влада потпуна самовоља. Њихов је посао само да се "покрију" неким позитивним прописима, и у сваком случају ће поступити онако како њима одговара - било да је то линија мањег отпора, одустајање од гоњења, или привођење и затварање невиних, па чак и жртава. Пре неку годину пуштен је из затвора више деценија утамничен човек, осуђен за силовање па убиство неке девојчице. Када се појавила могућност DNK-анализе, на инсистирање адвоката обновљен је поступак и доказано је да он са злочином нема ништа. Али, пола његовог живота већ је протекло у затвору. А затвори им нису шала, насупрот увреженом мишљењу наших обожаватеља ЕУ-робије.
Многе невероватне самовоље полиције сам и сам доживео.
Понављам, реч је о једној од правно најуређенијих држава на свету.
А што се камера тиче: никада, али баш ни један једини пут, за четврт века колико сам тамо, нисам видео ни једну једину јавну расправу, парламентарну дискусију, а најмање на локалном нивоу, па чак ни најаву или информацију о увођењу камера или покривању видео-надзором неког простора. Тамо где те писмом месец дана унапред педантно обавесте да пола сата неће бити воде због замене цеви, или се извињавају због буке коју ће мајстори произвести кад за месец и по дана два сата буду нешто радили, или да ће у току ноћи тог и тог дана кроз шест недеља излаз са ауто-пута бити затворен због асфалтирања или слично. Никада ни реч о идео надзору. Али зато сам добијао "циркуларна" писма које полиција шаље целом комшилуку после пљачке бензинске станице преко пута, у којима станаре моле за сведочење и дојаву. Значи, од тих силних камера, безбедност самих грађана, станара, предузетника и имовине чак ни тамо, са екстремном контролом и видео-покривеношћу, нема ама баш ништа!
Моја је предпоставка и јак утисак је да се овај свеопшти видео надзор поставља (а) са изговорима о безбедности који у пракси немају никакво покриће, (б) постепено, да буде неосетно кад постане потпуно, рачунајући на конформизам и неодупирање грађана (в) без икакве друштвене контроле и учешћа јавности, заобилажећи демократске процедуре, (г) да би се њиме користио веома узак круг људи онда када и како њима буде требало, док (д) нарушавање и угрожавање приватности човека као и разне злоупотребе на микро-плану никог не узбуђују, јер то се третира као "колатерална штета" у постизању циља. <<
О чему је, наравно, реч?
О претварању света у конц – логор, којим ће управљати антихрист.
РАТ И КОНЦЛОГОРИ
За сада, спрема се светски рат, у коме ће противници НАТО сатаниста бити бачени у логоре. И то је сасвим јасно и разумљиво. „Ко друкчије каже, тај клевеће и лаже, и нашу ће осетит пест, рекли би Титови ђаци.
О томе пише Љуба Костић на сајту „Двери“:“Генерал Весли Кларк, један од демократских кандидата за председника САД на предстојећим изборима, у свом интервјуу за телевизијску станицу MSNBC од 17. јула ове године, изјавио је да амерички "радикализовани грађани треба да буду бачени у концентрационе логоре''.Обзиром да је новинар остао потпуно неизненађен и да се све чешће можемо сусрести са таквим изјавама америчких политичара, изгледа да је крајње време да се мало дубље информишемо о томе каква будућност очекује пре свега по политику Вашингтона неподобне америчке држављане а потом и све нас остале. Наиме, када земља ''слободе и мира'' заврши са препознавањем унутрашњих непријатеља свог државног поретка, почеће и да се разрачунава са њима, између осталог и на тај начин што ће их слати у концентрационе логоре. Шта ли тек очекује нас, које не чувају и ванземаљцима познати амандмани?
Нама чувени генерал Кларк износи следећи план, са све етапама његовог извршења. Влада САД би требало првенствено да идентификује људе за које постоје основане претпоставке да ће се у одређеном тренутку ''радикализовати''. Колико добро NSA и остале владине агенције за праћење и прислушкивање добро обављају свој посао, претпостављам да им то неће бити превише тешко. Шта више, верујем да ће само један Ctrl+Alt+Delete са одговарајућег деска бити довољан да се ова ''демократска'' процедура заштите поретка и започне и оконча. И то се, према њему, мора дефинисати одмах на почетку. Стриктно и прецизно, ама баш онако како то чине њему слични амерички генерали док играју своје прескупе видео игрице са реалним људским животима.
Праведан али строг, овај демократа мора у кампањи да искаже и разумевање према тим будућим радикализованим елементима па каже: ''Увек постоји одређени број младих људи који су отуђени. Оних који не добију посао, који су изгубили девојку, чије породице се не осећају срећно овде и ми можемо потражити узроке свега тога. И наравно да постоје чланови заједнице који могу допрети до њих, привести их назад и охрабрити их да потраже свој благослов овде.'' У обећаној земљи, додао бих, надахнут након овако дивне беседе са холивудске горе. Ипак, војничина је војничина, па нам Весли одмах даље строго и одлучно одбрусује док репортер вероватно само клима главом, пун слободно-новинарског разумевања: ''Ипак, мислим да на националном нивоу политике морамо да погледамо шта оваква само-радикализација представља,јер ми смо у рату са овом групом терориста. Они имају идеологију. У Другом светском рату, ако би неко подржао нацистичку Немачку на рачун САД, нисмо говорили да је то слобода говора, већ би их ставили у логор, то су ратни заробљеници.''
Кларк је у овој сулудој паралели пропустио да спомене и ту историјску чињеницу да су САД у сличне логоре затварале и људе само због њихове националне припадности, као што је рецимо рађено са припадницима јапанске националности, иначе лојалним америчким држављанима, њих преко 120.000 на броју. За крај, који је заправо почетак овакве праксе код њих али и њихових прекоморских савезника и колонија, наш стари непознаник Весли Кларк поручује:''Дакле, ако су се ови људи радикализовали и не подржавају САД, ако су нелојални Сједињеним Америчким Државама, онда је то ствар принципа казне. То јесте њихово право али је то и наше право и обавеза да их одвојимо од нормалне заједнице за време трајања сукоба. И мислим да ћемо морати око овога да се озбиљније постарамо у будућности, не само у Сједињеним Америчким Државама, већ и код наших савезничких нација попут Британије, Немачке и Француске, које ће морати да прилагоде своје домаће правне процедуре.''
Какав пријатни послеподневни интервју. За остати без речи и пљувачке.Поштовани љубитељи актуелне САД демократуре, мислим да је крајње време да се и сами уозбиљимо. Ово је будућност која је већ почела.(http://www.msnbc.com/thomas-roberts/watch/more-security-at-military-centers--486498883655 )“
Тако Љуба Костић.
МОЖЕМО ЛИ ДА СЕ ОДУПРЕМО?
А како да се одупремо?
Тако што ћемо се молити Богу и борити за слободу у овом и оваквом свету.
Јер, Христос је Ослободилац.
Слобода је дар Божји човеку, и тај драгоцени дар морамо чувати – пре свега као дар унутрашњи, као слободу од греха, па тек онда као спољашњу, друштвену слободу.
Наше је да урадимо шта можемо, а остало препустимо Ономе против Кога се Весли Кларк и његове газде боре. Он не плаћа сваке суботе, али плаћа редовно, и обилато.
Да васкрсне Бог и развеју се непријатељи Његови!
Владимир Димитријевић
