elena cudinovaЏАМИЈА НОТР ДАМ

Године 2006. на србском језику појавила се књига руске списатељице Јелене Чудинове, „Богородичина џамија у Паризу“ (исправније би било „Џамија Нотр Дам у Паризу“). Она је у роману описала скору будућност Европе: 2048, у Паризу, главном граду Еврабије, хришћани су гетоизирани и приморани да приме ислам или да умру. У роману, Београд је главни град Велике Албаније, а последњи остаци Срба селе се у Русију, где оснивају Нови Београд, и остају да бране руске границе. Једина слободна земља је православна Русија, која је према исламским државама Европе подигла „зелену завесу“.

 

ГОВОРИ СЛОБОДАН ВУКОВИЋ

Један од главних јунака ове приповести је Србин Слободан, пореклом са Косова, који Западу не може да опрости издају духовних вредности и што су ратовали против Срба хришћана у корист ратоборног ислама. У разговору с групом Француза који се нису потурчили, гневни Слободан им каже: „Тако вам и треба, Французи! Зар ви то нисте заслужили? Зар ви сами нисте јуче, својим рукама, направили данашњи дан? Живите у њему, зато што Бог постоји. Ништа нисте знали о историји Србије, ништа нисте знали о Косову. Нисте знали како су Срби славно гинули на Косову пољу, када су, штитећи своју колевку, војници кнeза Лазара стални на пут прљаве војске цара Мурата. Нисте знали да је Бајазит дошао као смртоносна куга, а по његовим траговима муслимани – Албанци. Пет стотина година под Отоманском империјом! Нисте знали какво је проклетство била Отоманска империја, нисте знали колико се српске крви пролило за победу над њом/…/ Нови Бајазит постао је Адолф Хитлер, зар сте ви, хумани Европљани, заборавили на то? /…/ Шта вас је навело да помажете Албанцима да успостављају границе по Хитлеру, шта вас је нагнало да тако лако поверујете најглупљој лажи о зверствима Срба? Да, јасно, није питање шта, него ко. Вас су отровали, водила вас је на повоцу муслиманска дијаспора – а ви, играчке у рукама луткара, сматрали сте себе борцима за некаква „људска права“, просвећеним хуманистима – а били сте само издајници хришћанске цивилизације/…/ И кад је у вашој сенци настала змија ОВК и почела, сад већ не измишљено, већ право етничко чишћење, ви сте били слепи, горе него слепи/…/ А ваши јунаци су иза камере клали хришћанске породице, убијали учитеље и свештенике./…/ И у центру европске наркотрговине, на Косову, завладао је мир. Кад је последњи Србин истеран или заклан, кад је последњи православни храм био порушен и оскрнављен, и миротворци су напустили крај јер више нису били потребни./…/ Србе су потискивали и потискивали. Кад је Београд постао престоница Велике Албаније, Европска унија је почела да се боји. И наставила је да из страха даје оно што је раније давала из глупости. Нека сада Парижанке иду у чадорима пошто су њихове баке уздисале гледајући руже на гробовима косовских Албанаца“(бораца ОВК, нап. В. Д.) Тако говори гневни Слободан Вуковић, Србин који се са Косова доселио у Русију, и чијим ликом Јелена Чудинова је желела да упозори своје сународнике шта их чека, ако се на време не освесте. Наравно, било је то и упозорење Србима и Европљанима. Да свако размисли о свом уделу у општој пропасти негда хришћанске Европе.

ЗЕЛЕНИ (ЕКОЛОЗИ) ЗА ЗЕЛЕНЕ (ИСЛАМИСТЕ)

Потпредседница Слободне алијансе зелених партија Европе, Ска Келер, у интервју датом „Ноје оснабрикер цајтунгу“ крајем јуна 2017.  рекла је да је за бриселску творевину суштински важно да се распореди терет пријема миграната на територији Европске уније. Она је уочила да су мигранти смештени у Литванији одмах кренули ка Немачкој, јер су тамо већа давања досељеницима, па је упозорила да тако више не може и да Источна Европа мора да прими много више миграната него до сада. Том приликом понудила је генијалну идеју: читава села из Сирије би, ради спајања раздвојених породица, требало насељавати на источним просторима Европске уније.

Мађарска је оштро реговала не предлог зелених у Европарламенту, одбијајући да се читава села из Сирије преселе на Исток Европе. Јанош Лазар, човек на челу канцеларије мађарског премијера, јасно је поручио да свака земља има право да одлучује о томе шта се дешава на њеној територији и који грађани ће у њој да живе. Он је истакао да је сваки терористички акт који се прошле године десио на територији ЕУ на овај или онај начин био повезан са миграцијама. Терористи  у сваком од напада су  припадници прве или друге генерација миграната. Лазар је нагласио да би, ради борбе против тероризма, требало убрзати стварање војске ЕУ, а да породице миграната не треба да се спајају у туђим земљама, него у државама из којих потичу.

СОРОШ ИЗА СВЕГА

Још 2015, Орбанова партија Фидес је, преко свог представника Иштвана Холика, истакла да иза необуздане имиграције стоји америчи милијардер Џорџ Сорош, који, у сарадњи са међународним и извесним мађарским организацијама, финансијски подржава „необуздану илегалну имиграцију“. Мађарска левица „и даље подржава имиграцију упркос националној расправи која је јасно показала да Мађари желе да земља буде заштићена“, рекао је Холик на конференцији за новинаре. Сорош, који је мађарског порекла, и с њим повезане организације, као што је Мађарски хелсиншки комитет, Савез за грађанске слободе или Помоћ за миграцију, „учиниће све да би се неограниченом броју имиграната дозволило да уђу у земљу“, навео је Холик, пренела је агенција МТИ. Холик сматра да Сорош стоји из приручника који је издала организација „Добродошли у Европу“ и који „подстиче имигранте да не сарађују са мађарским властима и одбијају да им се узму отисци прстију“. Он је те, 2015, критиковао Сороша и због предлога да би Европа „требало годишње да плати 15.000 евра сваком имигранту и да треба да узме позајмицу да би то успела да исплати“.

О ЧЕМУ ЈЕ ЈОШ РЕЧ?

Савремени италијански философ Дијего Фузаро је јасан. Он у свом тексту „Курсисти ђаволског плана грофа Клергија“ („Печат“, 482/2017) каже: “Европска популација подвргнута је депресивном демографском паду и, с тим заједно, све масовније замењује се новим мигрантима из Африке. Уместо народа са коренима и историјским памћењем, културним идентитетом и мнестичком свешћу класних сукоба и социјалних достигнућа, уоблићава се маса понижених постидентитарних робова“. О томе је још давно, у својој књизи „Линија хоризонта“, говорио Жак Атали, човек Ротшилда, дугогодишњи челник Европсе банке за обнову и развој, један од оних који су обликовали новог кловновског председника Француске, Макрона: „Поредак, заснован на сили, биће замењен поретком заснованим на новцу… Новчани поредак постаће универзалан. Од Сантјага до Пекинга, од Јоханесбурга до Москве сви економски системи клањаће се пред олтаром тржишта. Никад свет није био у таквом ропству које диктира новац… Победници те нове ере биће градитељи, а у њиховим рукама ће се наћи и власт и финансијска моћ“. Људи ће бити „нови номади“, који су, по Аталију, „изгубили традиционалну везаност за земљу, заједницу, породицу“, чије ће најважније право бити право да продају и купују. Читав свет ће бити под електронским надзором. Атали вели: „Основа технологије будућности је микрочип, који ће бити уграђен у све предмете, који ће постати нешто попут продужетка наших чулних органа, функција нашег организма“. Средство везе (а самим тим и надзора) постаће свеприсутно: „Човек нигде неће моћи да се сакрије… Први пут ће човек бити без адресе… Да би се идентификовао номад будућности, биће довољно да се наведе или његов број или његово име“. Атали јасно каже: „У будућем светском поретку биће и поражених земаља. Број поражених ће, наравно, бити већи од броја победника. Они ће покушавати да стекну право на достојан живот, али, изгледа, такву шансу неће добити. Биће избачени из игре, гушиће се од отровне атмосфере, а на њих нико неће обраћати пажњу, због свеопште равнодушности“. Сиротињи која неће имати где да путује биће понуђена разна стимулативна средства, пре свега наркотици: „Наркотици су номадска супстанца за побеђене будућег миленијума“. Победници ће имати све „рајске могућности“ генетичког инжењеринга. Елита ће на тржишту куповати нове органе. Атали „прориче“: „Човек ће продавати и куповати своје сопствене двојнике, „копије“ вољених људи, хибриде створене на основу нарочитих особина, изабране с тачно одређеним циљевима… Човек ће почети да прави самог себе онако како прави робу“. Знајући да ће бити отпора, Атали сматра да ће сваки отпор бити угушен ако међународне институције добију „планетарну власт“. И о томе је у данашњем свету реч. Атали и Сорош су гласноговорници либерал – капиталистичке чудовишности, која треба да постане Нови светски поредак.

ОРБАН БРАНИ ХРИШЋАНСКУ ЕВРОПУ

А онда је ове, 2017, мађарски премијер Виктор Орбан на фестивалу културе у Румунији 22. јула рекао да лидери ЕУ и америчко-мађарски милијардер Џорџ Сорош настоје да успоставе „нову, мешовиту, муслиманску Европу“. Он је, у сасвим „средњовековном“ стилу, нагласио да мађарске пограничне ограде, чију градњу подржавају и друге централноевропске државе, спречавају напоре ЕУ и Сороша да повећају муслиманску миграцију. Орбан је, такође, уочио да је Мађарска против тога да преузима мигранте „који би могли да измене културни идентитет државе“, те да ће под његовим руководством та држава остати место „где ће западноевропски хришћани увек моћи да пронађу безбедност“. Према његовим речима, ниска стопа наталитета Мађарску чини „угроженом врстом“ и да власти користе увођење пореза мултинационалним компанијама за финансирање друштвене политике и подстицај за породице да имају више деце.

УМЕСТО ЕПИЛОГА

Очито је да се, на наше очи, остварују многа предвиђања из романа Јелене Чудинове, коју су 2006. године у Русији напали као мрзитељку мултикултурализма и исламофоба. Она је тада изјавила да Русија, зато што има своју културу, нема потребе да бира између хамбургера или Курана, и да она као православна хришћанка не мрзи никог, него да жели да и њени унуци буду свесни каквој култури припадају, јер су Достојевски и Чајковски њихово наслеђе. Очито је и то да су неки у Западној Европи, попут Виктора Орбана, свесни шта је у игри, и да нова одбрана Сигета значи одбрану читавог европског простора. Надамо се да ће тога постати свесни и они који воде Србију, и да ће престати да слушају сиренске гласове сорошевско – бриселских приповедача бајки о бољем ЕУ сутра, са све променом свести у позадини.